Kokeza - iskreno o detinjstvu, prvom poslu, muzici

Fudbalska 2017. bila je uspešna u nekoliko važnih kategorija, ali bez jednako dobre (ili ako bude sreće - još bolje) 2018. godine sve pobede na terenu i van njega ostaće na neki način nedorečene.

Svestan je toga i predsednik Fudbalskog saveza Srbije, Slaviša Kokeza, koji je intervjuu za "Alo!" rekao da je svaki razlog za zadovoljstvo postignutim do sada ujedno i motiv i obaveza da se u istom maniru nastavi i u budućnosti.

A, budućnost je počela - uskoro ćemo do početka Svetskog prvenstva u Rusiji brojati nedeljama, a potom i danima.

Ljubitelje fudbala u Srbiji, logično, najviše će zanimati kako će "orlovi" novog selektora Mladena Krstajića izgledati na Mundijalu narednog juna i jula, međutim Kokeza upitan za ono što je pred Savezom i njim lično nije zaboravio i na ostale ciljeve koje je postavio kada je izabran za predsednika u maju 2016. godine.

"Kad sam dolazio na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije, postavio sam sebi četiri zadatka i zacrtao sam da ću najmanje dva ostvariti u prvom mandatu. To su plasman na jedno od dva velika takmičenja, izgradnja administrativnog centra ili poslovne zgrade, početak izgradnje nacionalnog stadiona i početak privatizacije", naveo je Kokeza u razgovoru za "Alo".

"Na Mundijal smo se već plasirali, ove godine sigurno ulazimo u realizaciju drugog cilja, samo što još ne znam da li ćemo kupiti zgradu ili napraviti svoju. Želja mi je da konačno svi u Savezu budemo pod jednim krovom, a ne kao sada na nekoliko adresa, pa se mučimo da organizujemo najobičniji sastanak", rekao je i zaključio.

"Blizu smo i početka izgradnje stadiona, tako da ostaje samo privatizacija".

O privatizaciji se govori decenijama…

"Privatizacija je prioritet svih prioriteta, a klubovima treba dati da se izjasne da li su za to ili nisu. O tome treba da odlučuje skupština kluba i ukoliko ona donese to rešenje, ne vidim ko može da spreči njeno sprovođenje", odgovorio je Kokeza i potom bio upitan za uticaj koji navijači imaju u klubovima.

Naročito u Crvenoj zvezdi i Partizanu…

"Nisam bio u drugim klubovima, pa ne mogu da govorim o njima, ali mogu da kažem da sam za vreme boravka u rukovodstvu Crvene zvezde s tim momcima imao odličnu saradnju. Bili su pristojni i kulturni. Nismo se slagali u vezi sa velikim brojem stvari, ali nikad od njih nisam čuo nijednu ružnu reč", ispričao je prvi čovek FSS i prisetio se jedne od tema oko kojih je bilo neslaganja.

Kokeza nije otkrio da li je to bio slučaj Miloša Bosančića, koji je na kraju došao u Crvenu zvezdu ili Stefana Babovića, čiji se transfer nije ostvario...

"Sećam se da smo imali raspravu da li bivši igrač Partizana može da dođe u Zvezdu. Njihov stav je bio da se to ne čini, pa smo o tome imali raspravu. S druge strane, bilo je mnogo stvari u kojima smo se slagali".

Da li ste ih finansirali, bilo je direktno pitanje Kokezi.

"Ne znam za period nakon mog odlaska iz Zvezde, ali za dve godine mog boravka u klubu, toga nije bilo. Kad čujem nekoga da kaže da su Delije plaćeni navijači, ja se samo nasmejem", odgovorio je predsednik FSS.

Kakav odnos FSS ima sa UEFA?

"Zoran Laković je primer kako se napreduje. Počeo je u Savezu, posle toga je postao generalni sekretar, edukovao se, ulagao u sebe i otišao u UEFA. Sad je direktor svih nacionalnih selekcija, što praktično znači da je treći čovek te organizacije. To je doskora bilo nezamislivo, ali je on pokazao kako je to kad se voli svoj posao. Srbija zahvaljujući njemu ima uticaj koji nije srazmeran fudbalskoj reputaciji", istakao je predsednik srpske "Kuće fudbala".

Vidite li se kao uspešnog predsednika Fudbalskog saveza Srbije?

"To je pitanje za nekog drugog, ne za mene. Ne bi bilo u redu da ocenjujem svoj rad, ali reći ću ovako... Jedan moj prijatelj mi kaže: 'Rođen si 7. 7. ’77. godine u 7 sati i ne postoji šansa da se ne plasiramo na Mundijal'", rekao je Kokeza.

On je potom zamoljen da ispriča nešto o sebi što javnost do sada nije mogla da sazna.

"Rođen sam u Sarajavu, a živeo sam u Zenici, jer je moj otac bio policajac. Počeo je kao neko ko prati vozove, da bi završio kao šef policije. Trenirao sam fudbal od sedme do 14. godine, kada sam došao u Beograd. Tu sam prestao jer nisam imao novca za treninge. U to vreme sam stanovao kod ujaka, gde je u stanu od 85 kvadratnih metara bilo nas 28", ispričao je Kokeza i dodao:

"Sve žene i deca, jer su muškarci bili na ratištu u Republici Srpskoj. Već s 18 sam s majkom započeo privatni posao otvorivši kiosk i prodavnicu. Tako sam počeo".

Šta ste sve radili posle toga?

"Nikad nisam bio zaposlen u državnoj instituciji, uvek sam bio privatnik. Kao što rekoh, najpre sam počeo s majkom, a nekoliko godina kasnije s prijateljem sam započeo posao sa zaštitom od krađe automobila. Imao sam firme za prodaju nameštaja, bavio se hotelijerstvom... Nisam uvek mogao da radim ono što volim, već ono što sam morao kako bih preživeo".

Posle dugo godina odlučili ste da se vratite fudbalu?

"Fudbal je moja prva i jedina ljubav. Nikad nisam mnogo voleo muziku, niti sam imao dugu kosu ili nosio minđuše. Samo sam voleo fudbal. Da se razumemo, volim da odem s prijateljima u kafanu da se provedemo ili proslavimo neki uspeh, ali u autu, recimo, ne slušam muziku. Mogao bih sad da sednem u auto, da vozim do Minhena i da ne uključim radio. Oduvek je tako bilo", priznao je Kokeza, kojeg je autor potom upitao za to što ljudi brkaju pevača narodne muzike, Ćema i njega.

Zbog fizičke sličnosti, naravno.

"Ne kažem da nas dvojica ne ličimo, već ne znam kako on izgleda. Sigurno sam negde čuo neku njegovu pesmu, ali malo kog pevača znam po imenu, osim naravno Cece i Zdravka Čolića. Eto, recimo, kad smo slavili plasman na Svetsko prvenstvo, pevali su poznati pevač i pevačica, ali da me ubijete ne znam kako se zovu", ispričao je Kokeza na kraju intervjua.