Stvari najčešće idu ovako.

Ekipa igra dobro, trener vlada situacijom, navijači aplaudiraju i odlaze zadovoljni kućama, a novinari u svojim izveštajima, s razlogom i argumentima, pohvale nastupe kluba i najbolje pojedince.

Onda, iz najrazličitijih razloga, ekipa prestane da igra dobro, trener prestane da vlada situacijom, navijači prestanu da aplaudiraju i odlaze zadovoljni kućama, a novinari u svojim izveštajima, s razlogom i argumentima, ponude razumevanje za nastupe kluba i nekada najbolje pojedince.

Međutim, ponovo iz najrazličitijih razloga, ekipa nastavi da igra loše, trener nastavi da gubi konce, navijači počnu da zvižde i ostaju kućama, a novinari u svojim izveštajima, sa razlogom i argumentima, izraze sumnju u mogućnost da najbolji pojedinci znaju i umeju da okončaju krizu kluba.

Potom, ali ovog puta iz očiglednog razloga zvanog pritisak javnosti, ekipa popusti ili zbije redove, trener pukne ili preuzme odgovornost, navijači podrže ili okrenu leđa, a novinari u svojim izveštajima, s razlogom i argumentima, potraže odgovor na pitanje imaju li najbolji pojedinci i dalje podršku kluba.

To je, manje-više, hronologija svake serije loših rezultata i igara koja nije na vreme okončana, a što je ime kluba slavnije i popularnije, reakcije navijača su impulsivnije, kritike novinara oštrije, a pritisak na pojedincima i klubu osetniji.

U našim okvirima postoje dva kluba u kojima sve od navedenog ide do granica preterivanja (sa svih strana, to je važno reći), a Partizan je jedan od njih.

Posle svega, nameće se pitanje - kako se ovaj čvor otpetljava?

Ne otpetljava se, osim u istorijski retkim situacijama kada jedan sportski podvig, bio on posledica vere i napornog rada, spleta srećnih i povoljnih okolnosti ili čega već, dovede do takvog veleobrta da se po prirodi stvari sve ružno zaboravi a pažnja posveti onome što sledi.

Međutim, do 6. marta 2018. godine, takva utakmica nije odigrana u Humskoj. A, nije da nije bilo prilika za to...

To dalje, neminovno, dovodi zapetljane pozicije iz koje je moguće izaći samo makazama koje bi trebalo upotrebiti, ali tako da se niko od zapetljanih ne povredi, što je najčešće nemoguće.

U klubu bi najviše voleli da makaze uzme Đukić i sam preseče, ali on to nedeljama nije radio, a danas je čak poručio i da ne vidi razlog za to. To ne treba da čudi, jer koliko mu nije potrebna posebna pamet da vidi kako ekipa igra, toliko nije ni da prepozna nezavidnu poziciju kluba u ovom periodu sezone, kada je nemoguće pronaći trenera čiji bi dolazak sam po sebi značio i kraj svih nagomilanih problema.

Đukić, s druge strane, svestan očiglednih prednosti i mana ostavke iz moralnih razloga i zaštite prevremeno otpuštenog radnika koji je ispunjavao profesionalne obaveze, niije želeo da olakša drugoj strani i dohvati se makaza. Možda, samo možda, i zbog toga što nije on zvao Partizan, nego Partizan njega. Tu bi samo donekle bio u pravu, utoliko što je pozvan pod pretpostavkom da će ekipa sa njim na čelu igrati dobro i beležiti rezultate koji su u skladu sa gorepomenutim očekivanjima navijača i javnosti, generalno.

Novinari, videvši makaze na stolu, a pamteći šta se u Humskoj događalo prošle, i pretprošle, i one tamo godine (nabrajanje bi nas vratilo do sezone 2010/11, poslednje u kojoj je isti trener okupio ekipu u junu i raspustio u maju), počeli su da postavljaju pitanja i - a to je bila kobna greška - veruju onome što im je rečeno. Jer, danas su se nespremni i zatečeni našli sa makazama u rukama, optuženi ne da su razmrsili čvor, već direktno povredili i Partizan i Đukića i ekipu i profesiju.

"Laž, laž, laž... džukački, bezobrazno, dripački", vređao je trener slavnog kluba ljude koji mu nikada nisu uputili uvredu.

Zato su i klub i trener u pravu kada su sinhronizovano odlučili da za sve što se događa optuže iste ljude, imenom i prezimenom iste, koji su pisali istinu kada je ekipa igrala dobro, trener vladao situacijom, navijači aplaudirali i odlazili zadovoljni kućama, a stranice s razlogom i argumentima bile pune pohvala za nastupe kluba i najbolje pojedince.

Ma kako zvučalo, jesu u pravu. Ali ne zato što smo džukele, kako "dripac iz jebenog Štitara" smatra ili, kako to Svift iz Humske reče, zavisni poreznici uspešnog pravnog lica…

...već zato što ništa nismo naučili iz prošle, i pretprošle, i one tamo godine, a znate dokle i do koga bi nas nabrajanje dovelo.

Da je od toga šta se kaže, važnije ko i zašto govori, morali smo da naučimo na tom putu.

Ovako, kao oni kojima ne mora se da plati obeštećenje da bismo potražili novi posao, poslužićemo kao krivci za sve što se događa u Humskoj, Partizan će nastaviti aktivno da traži Đukićevog naslednika i, kada ga bude našao, otpustiće trenera koji će dobiti moralnu nadoknadu za to, dok će narednog trenera sačekati a priori podrška i navijača i javnosti generalno... jer, tako treba da bude.

Ekipa će opet igrati dobro, trener vladati situacijom, navijači aplaudirati i odlaziti zadovoljni kućama, a novinari u svojim izveštajima, s razlogom i argumentima, hvaliti nastupe kluba i najbolje pojedince.

Mudriji za 6. mart 2018. godine, valjda.