Borac iz Palerma ili Banjaluke?

Mauricija Zamparinija su mediji na „Čizmi“ prozvali „proždrljivac trenera“ s obzirom na to da je od 2002. godine, otkako je preuzeo sicilijanski klub, otpustio okruglo 40 trenera!

Iako banjalučki Borac geografski ne pripada Siciliji, veoma je blizu ovom broju otkaza šefova stručnih štabova jer je od ulaska u Premijer ligu Bosne i Hercegovine 2002. godine, kada je i formirano zajedničko prvenstvo, kroz Platonovu prodefilovalo čak 34 stručnjaka.

Bilo je tu raznih imena, raznovrsnih majstora fudbalske igre, ali se i u Banjaluci, otpuštalo bez reda i bez smisla izgleda po uzoru na "ludog" Zamparinija, koji je u italijanskoj štampi dobio i takve nadimke.

Tako su se čelnici crveno-plavih poprilično ogrešili o najmanje tri-četiri ozbiljna trenera, koji su mogli i morali, svako u svom vremenu, da ostanu na klupi banjalučkog velikana.

Od dežurnog „vatrogasca“ Vlade Jagodića, koji je jedini osvojio titulu prvaka BiH 2010. godine, preko Velimira Stojnića, koji je ostvario najbolji start u Premijer ligi BiH u istoriji crveno-plavih, do Vuleta Trivunovića, rekordera po broju pobjeda u 90 i kusur godina Banjalučana.

Poslednji u „impozantnom nizu“ odlazaka bio je Igor Janković, takođe moguće "dugoročno" rešenje, koji je doduše otišao sam jer se usudio tražiti platu za svoj posao, a koju po njegovim rečima nije primio nekoliko mjeseci.

Usledila je sa Gradskog stadiona potom „prozivka“ da je zahtevao ogroman novac, što Janković nije eksplicitno demantovao, ali je rekao da nema nameru da se prepucava sa bivšim klubom i da će da ostane gospodin.

Gospodski ili ne, da ne bude zabune, nisu Banjaluka i Sicilija jedina mesta gdje su treneri potrošna roba, već su ljudi na klupama fudbalskih ekipa uvek prvi na udaru kada kola krenu nizbrdo. Tako je od Urala do Gibraltara, od Vladivostoka do Sredozemnog mora i tako treba i mora da bude ukoliko su rezultati jedino merilo svačijeg rada.

Opširnije na portalu naših kolega iz Banljaluke.