/piše: Bojan Jakovljević, Banjaluka - mondo.ba/

Govoriti i pisati o nacionalnoj i verskoj pripadnosti i podeljenosti, u državi kakva je Bosna i Hercegovina, uvek je škakljiva tema. Samim tim priprema ovog teksta nije bila nimalo laka.

Naime, malo smo "kopali" po sastavima klubova učesnika Premijer ligi BiH i stigli do zanimljivog zaključka: u Širokom Brijegu nastupaju samo igrači katoličke veroispovesti, osim jednog Brazilca koji je protestant i dugogodišnji kapiten!

Da se ne radi samo o slučajnosti iz tekuće sezone 2017/18, već da su vrata stadiona u Ulici Fra Didaka Buntića 72 već neko vreme "zaključana" za pravoslavce i muslimane naslutili smo daljim "češljanjem" igračkog kadra kluba iz varoši nadomak Mostara, u kojoj se prema popisu iz 1991. godine preko 98 odsto stanovništa izjasnilo kao - hrvatsko.

Utoliko, kontaktirali smo predstavnike Širokog koji su nam rekli da u tom klubu nikome nisu "zaključana vrata".

"Ne bih se složio sa tom činjenicom", rekao je na početku razgovora za Mondo direktor Širokobriježana, Zoran Bubalo.

"Na veroispovest naših igrača uopšte se ne osvrćemo. Naš dugogodišnji kapiten Vagner je protestantske veroispovesti, ranije je bilo i igrača druge vere", dodao je, mada je brzo postalo jasno da naš sagovornik pod "ranije" misli na period "bratstva i jedinstva" u nekadašnjoj SFRJ.

"Kada se pogleda istorija kluba pre rata, bilo je tu i Bošnjaka, Srba... Rat je učinio svoje, ali uopšte se ne opterećujemo time. Nama je jedini cilj da napravimo dobar rezultat i ne opterećuje nas ko će igrati u klubu", zaključio je Bubalo, iz čije se izjave može zaključiti da skoro tri decenije srpski i bošnjački igrači nisu nosili plavo-beli dres, ali da se na tako nešto u redovima dvostrukog šampiona BiH niko ne osvrće.

Nasuprot Širokom Brijegu, ostalih 11 klubova iz elitnog ranga uglavnom imaju "šarene" sastave, čije boje zajedno brane pravoslavci, muslimani, katolici, protestanti, pa i ateisti.

NK Široki Brijeg je "Hercegovački Bilbao": Sve katolici, samo jedan protestant


Ova osobenost kluba iz prestonice Zapadnohercegovačke županije u poređenju sa konkurencijom podsetila nas je na Atletik Bilbao, uz Real Madrid i Barselonu jedini klub koji nikada nije ispadao iz Primere. Ponos separatistički nastrojenih Baska poznat je i po načinu selektiranja fudbalera - politica cantera - prema kom crveno-beli dres jednog od tri osnivača La Lige ne može da nosi niko ko nije rođen na teritoriji fiktivne granice Baskije ili direktan potomak - euskaldunak.

Bez obzira na to što bi u današnje vreme bio smenjen, javno linčovan, a možda i osuđen svako ko bi se zalagao za ideju da, recimo, samo Katalonci igraju za Barselonu ili Flamanci za Anderleht (primera ima mnogo širom Evrope), Bilbao je do ostao jedini klub u kom je institucionalizovana isključivost po nacionalnoj osnovi.

Slučaj iz Širokog Brijega nije mogao da nas ne podseti na Atletik, ali Bubalo kaže da te dve stvari nemaju nikakve veze jedna sa drugom.

"Ma ne, to nema nikakve veze. Imali smo i ateiste i pravoslavce. Možda je ranije na ovim prostorima bilo nešto drugačije, ali sada to sve ide drugim smerom", rekao je uopšteno direktor kluba, za koji danas nastupa samo jedan stranac i to kakav!

Kapiten ekipe, brazilski as Vanger Santoš Lago ne samo da je jedini protestant u svlačionici, već je i najbolji strelac u istoriji lige sa 123 pogotka. Široki je u međuvremenu drastično smanjio broj stranaca, a i kada su dolazili na "Pecaru" to su bez izuzetka - slučajno ili ne - bili igrači iz Brazila (21) i Argentine (3), zemalja sa većinskim katoličkim stanovništvom.

Doduše, jednu sezonu u Širokom na pozajmici iz Rijeke odigrao je Gudnes Adžaji iz Nigerije, zemlje u kojoj su katolici i protestanti s jedne (51,9%) i muslimani s druge strane (47,3%) gotovo poravnati po brojnosti. Ipak, ako je i postajala dilema kojoj grupi pripada ovaj napadač koji je još kao tinejdžer došao u Hrvatsku, lako će je rešiti deo njegovog profila na sajtu Rijeke u kom se navodi sledeće:

"Ajayi je veliki vjernik, kako i sam kaže kršćanstvo za njega nije religija već način života s Kristom".

NK Široki Brijeg je "Hercegovački Bilbao": Sve katolici, samo jedan protestant
MONDO/Samir Cacan 

Jedna stvar nije se menjala ni kada su Južnoamerikanci "pikali" loptu u Širokom, ni sada kada je tu ostao samo Vagner - termin "domaći igrači" nije se odnosio na fudbalere iz cele BiH, već samo za...

Sportski novinar Marko Knezović iz Širokog Brijega dobro je upoznat sa fudbalskim prilikama u Bosni i Hercegovini. Samim tim i idealan sagovornik da prokomentariše situaciju u klubu iz svog grada.

"Ne znam šta je tu čudno?", uzvratio nam je kolega Knezović pitanjem na pitanje o situaciji u svlačionici Širokog.

"Opština Široki Brijeg, pa i čitava Zapadna Hercegovina, velikom većinom nastanjena je stanovništvom katoličke veroispovesti. Samim tim to je i logično", konstatovao je i naglasio da "Široki nije uvek bio jednonacionalni tim".

"Ne tako davno igrali su igrači raznih veroispovijesti, pravoslavci, muslimani, pa i ateisti, a znamo da i sada ima jedan. Vagner Santoš Lago nije samo najbolji igrač Širokog Brijega, nego i Premijer lige BiH svih vremena. On je protestant", naveo je Knezović kapitena kao primer i ponudio opkladu pretpostavkom da ni ostali fudbaleri nisu baš svi katolici.

"Kladio bih se da i sada u ovoj ekipi ima igrača koji su, na primer, ateisti".

Mada bismo pre pristali na opkladu u to da nema pravoslavaca ili muslimana u svlačionici Širokog, razgovor nas je odveo dalje, a sagovornik iznenadio paralelom sa Bilbaom - koji je direktor Bubalo otpisao kao merodavnu.

"U tom klubu igraju samo Baski i tu nema ništa čudno", konstatovao je.

"Možda je to nekome interesantno, ali meni je interesantnije da je u vreme Miljana Miljanića odigrana utakmica u kojoj je bilo devet štopera u jednoj ekipi", rekao je kroz smeh aludirajući pretpostavljamo na fudbal za koji se zalagao pokojni fudbaler i trener Crvene zvezde, trener Real Madrida i Valensije, koji je tri puta bio postavljan za selektora SFRJ i kasnije dugo godina rukovodio Fudbalskim savezom Jugoslavije zbog čega ga je 2002. godine FIFA odlikovala "ordenom časti" za zasluge u razvoju fudbalske igre.

Knezović je potom konstatovao da, za razliku od ostalih klubova u BiH, "Široki Brijeg uvek ima više od polovine igrača koji su izašli iz njegove omladinske škole".

"Osim Orašja, ja ne znam nijedan klub u BiH koji to ima. Meni je to mnogo interesantnija tema", naglasio je Knezović.

FUDBALERI

Državljanstvo BiH: Krešimir Bandić, Luka Bilobrk, Martin Zlomislić, Josip Barišić, Stipo Marković, Mateo Marić, Stipe Jurić.

Državljanstvo Hrvatske: Slavko Bralić, Marko Perković, Bernardo Matić, Luka Begonja, Ivan Baraban, Dražen Bagarić, Dejan Čabraja.

Dvojno državljanstvo: Josip Kvesić, Dino Ćorić, Damir Zlomislić, Danijel Kožul, Stjepan Lončar, Josip Ćorić, Josip Ćorluka, Ivan Peko, Jure Ivanković.

Ostali: Vagner Santos Lago (Brazil).

TRENERI

Iako na "Pecari" i oko nje tvrde da isključivost ne postoji i da nikome nisu "zaključana vrata", može se konstatovati i da su ljudi iz Širokog pedantno birali i svoje trenere. Širokobriježane su do sada vodili stručnjaci sa hrvatskim, bosansko-hercegovačkim ili dvojnim državljanstvom:

Goran Sablić, Denis Ćorić, Branko Karačić, Slaven Musa, Davor Mladina, Blaž Slišković, Anto Kokić, Marijan Bloudek, Mario Ćutuk, Toni Karačić, Ivo Ištuk, Ivan Katalinić, Zoran Bubalo, Ivica Barbarić...

ISTORIJA

Od 1948. godine, kada je osnovan kao "Borak" (klub je dobio ime po izvoru reke Lištice), Široki je često menjao imena.

Samo godinu dana po osnivanju preimenovan u Boksit, a zatim u Lištica, Mladost i Mladost-Dubint, da bi završetkom građanskog rata u BiH krenuli njegovi uspesi - prvo pod imenom Mladost (1994-1996), a zatim i NK Široki Brijeg (1996. do danas).

Širokobriježani su dominirali u Prvoj ligi tadašnje Herceg-Bosne od 1994. godine, da bi formiranjem jedinstvene Premijer lige BiH postali jedan od njenih najtrofejnijih članova.

Tim s "Pecare" dva puta je bio šampion BiH (2004/05 i 2005/06) i tri puta osvajač Kupa BiH (2007, 2013. i 2017).

EVROPA

Redovan je učesnik međunarodnih takmičenja.

U kvalifikacijama za Kup UEFA (kasnije Ligu Evrope) i Ligu šampiona plavo-beli odigrali su 50 utakmica u 14 sezona, a od prvog izlaska u Evropu 2003. godine, propustili su samo sezone 2004/05 i 2016/17.