Prvo posleratno Svetsko prvenstvo na evropskom tlu organizovala je neutralna Švajcarska.

Mađari, kao olimpijski šampioni, neporaženi na prethodnih 28 internacionalnih utakmica, važili su za izrazite favorite, ali su njihovu egzibiciju po švajcarskim terenima - potpuno neočekivano -  u finalu prekinuli fudbaleri Savezne Republike Nemačke.

"Laka konjica" predvođena Ferencom Puškašom, Jožefom Božikom i Šandorom Kočišom, u prvoj fazi Mundijala je isprašila iste te Nemce čak 8:3!

Iako se prva faza igrala po grupama, bio je to ipak veoma atipičan sistem takmičenja, s obzirom na to da nije igrao svako sa svakim, već su žrebom određivani parovi prvog kola, da bi u drugom kolu međusobno igrali pobednici protiv pobednika i poraženi protiv poraženih. U slučaju nerešenih rezultata, propozicije su nalagale odigravanje produžetaka, pa tek ako bi i posle 120 minuta ostalo nerešeno, timovima bi pripao po jedan bod!

I to nije sve. Posle dva kola sabirali su se bodovi i pravila tabela, a ispostavilo se da su u dve grupe drugoplasirana i trećeplasirana reprezentacija sakupile isti broj bodova. Za njihovo rangiranje nisu bili bitni ni ishod direktnog duela ni ukupna gol-razlika, već su drugi učesnici četvrtfinala iz grupa 2 i 4 dobijeni posle "majstorica", u kojima je SR Nemačka savladala Tursku sa 7:2 (u prvom kolu bilo je 4:1), a Švajcarska Italiju sa 4:1 (u prvom kolu 2:1).

Potpuno apsurdno - rezultati tih utakmica takođe su ušli u tabelu, pa je, recimo, Švajcarska sa četiri boda iz tri utakmice osvojila prvo mesto u grupi 4, ispred Engleske, koja je iz dva meča osvojila tri boda i pre Švajcaraca obezbedila plasman dalje.

Domaća selekcija tako je stekla pravo da se u četvrtfinalu suoči sa Austrijom, drugoplasiranom ekipom iz grupe 3, dok su Englezi morali na pobednike te grupe, reprezentativce Urugvaja.

Ni jedni ni drugi nisu se dobro proveli - dvostruki prvaci sveta rutinski su poslali Engleze kući (4:2), dok su Austrijanci u "alpskom derbiju" eliminisali Švajcarsku rekordnom pobedom od 7:5. Švajcarci su u 23. minutu vodili sa čak 3:0, ali je Austrija, sa legendarnim Ernstom Hapelom u odbrambenoj liniji, već do poluvremena preokrenula rezultat na 4:3!

Dan kasnije, SR Nemačka je savladala Jugoslaviju 2:0, dok je Mađarska u meču koji se završio teškim incidentom, tučom i isključenjem trojice igrača, uspela da pobedi Brazil rezultatom 4:2.

Golove za Mađarsku postigli su Kočiš (dva), Nandor Hidekuti i Mihalj Lantoš, dok je za "karioke" igrao Didi, četiri godine kasnije jedan od ključnih članova selekcije koja je na Peleovom debiju u Švedskoj konačno donela naciji titulu prvaka sveta.

I dok su Nemci u polufinalu sa lakoćom "preslišali" Austriju (6:1), Mađari su slomili otpor Urugvaja tek posle produžetaka. Zoltan Cibor i Hidekuti doneli su "lakoj konjici" 2:0, ali je Huan Hohberg sa dva gola u poslednjih 15 minuta uspeo da izjednači. Četu Gustava Šebeša u finale je nekako progurao Kočiš, koji je mrežu "urusa" zatresao u 111, pa u 116. minutu.

Finale je odigrano 4. jula na Vankdorf stadionu u Bernu. Iako je kapacitet stadiona zvanično iznosio 40.000 mesta, na tribinama se našlo čak 60.000 ljudi, a neposredno pred početak utakmice počela je da pada kiša. U Nemačkoj se takvo vreme zvalo "Fritz-Walter-Wetter", zato što je njihov kapiten Fric Valter, navodno, pružao najbolje partije po kiši i raskvašenom terenu!

Puškaš u šestom i Cibor u osmom minutu doveli su Mađarsku u vodjstvo od 2:0, ali su Nemci ubrzo dokazali da će ovog puta biti daleko tvrđi orah nego u prvoj fazi Mundijala. Maks Morlok smanjio je u 10, a Helmut Ran već u 18. minutu izjednačio na 2:2. Kada se činilo da će finale otići u produžetke, Ran je šest minuta pre kraja postigao pobedonosni pogodak, a zatim je engleski sudija Vilijam Ling poništio gol Puškaša zbog ofsajda.

Svet je u "pancerima" dobio iznenađujuće šampione, a sjajna generacija Mađara doživela je svoj kraj, pošto je sovjetska armija 1956. okupirala zemlju naših severnih suseda. Puškaš i mnogi drugi asovi prebegli su u inostranstvo i nikada više nisu zaigrali zajedno... 

JUGOSLAVIJA - budući šampioni zaustavili "plave"

Reprezentacija Jugoslavije plasirala se na Svetsko prvenstvo u Švajcarskoj sa maksimalnim učinkom u kvalifikacijama. "Plavi" su se takmičili u Desetoj grupi, u kojoj su za rivale imali Izrael i Grčku. Interesantno, sve četiri utakmice naša selekcija je dobila identičnim rezultatom - 1:0.

Na Mundijalu je žreb svrstao Jugoslaviju u grupu 1, sa Brazilom, Francuskom i Meksikom, a protivnik na samom startu bili su "trikolori", preko kojih su se plavi pet godina ranije domogli učešća na SP u Brazilu.

Za Francusku je tada igrao Rajmon Kopa, 23-godišnji napadač i potonja ikona svetskog fudbala. Pored golgeterskog dara, poznat je i po tome što je pre početka fudbalske karijere radio kao rudar i na tom poslu, u jednoj nesreći, izgubio šaku desne ruke.

Po ugledu na partije iz kvalifikacija, Jugoslavija je na stadionu "La Ponte" u Lozani slavila sa minimalnih 1:0, golom Miloša "plave čigre" Milutinovića, i tri dana kasnije odmerila snage sa Brazilcima, treći put uzastopno na prvenstvima sveta (1930. bilo je 2:1, 1950. 0:2). Remi je i za jedne i za druge bio povoljan rezultat, pa se utakmica završila upravo tako. Branko Zebec doveo je naš tim u vođstvo, a izjednačio je Didi i "karioke" su zauzele prvo mesto u grupi zahvaljujući boljoj gol-razlici.

Pauza između tog i četvrtfinalnog meča protiv SR Nemačke protegla se na čak osam dana i to kao da je negativno uticalo na "plave", koji su taj susret odigrali neočekivano anemično.

Kao logična posledica došao je poraz od 0:2, u kojem je mrežu Vladimira Beare već u devetom minutu načeo igrač zadužen za odbranu njegovog gola - Ivan Horvat. Helmut Ran pred kraj utakmice je samo potvrdio plasman Nemaca u polufinale i pečatirao "plavima" povratne karte za Jugoslaviju.

Na ovom Mundijalu prvi put je zabeležena institucija "selektorske komisije", koja se u našem fudbalu pojavljivala s vremena na vreme, zaključno sa kvalifikacijama za SP u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine.

U Švajcarskoj je "trust mozgova" činilo ni manje ni više nego pet stručnjaka, tako što su Aleksandru Tirnaniću i Leu Lemešiću tokom priprema za Mundijal pridruženi Milovan Ćirić, Franjo Velfl i Branko Pešić.

Selektorska komisija: Branko Pešić, Aleksandar Tirnanić, Leo Lemešić, Franjo Velfl i Milovan Ćirić.

Igrači: Vladimir Beara 3 (nastupa) / 0 (golova), Branko Kralj, Zlatko Čajkovski 3/0, Tomislav Crnković 3/0, Ivan Horvat 3/0, Branko Stanković 3/0, Branko Zebec 3/1, Vujadin Boškov 3/0, Stjepan Bobek 2/0, Dionizije Dvornić 1/0, Todor Veselinović, Miloš Milutinović 3/1, Rajko Mitić 3/0, Bernard Vukas 3/0, Aleksandar Petaković, Zdravko Rajkov, Bruno Belin, Lav Mantula, Simo Milovanov, Zlatko Popec, Ljubiša Spajić, Miljan Zeković.

REZULTATI PLAVIH

Prva faza

Jugoslavija - Francuska 1:0 (Milutinović 15)
Jugoslavija - Brazil 1:1 (posle produžetaka; Zebec 48 - Didi 69)

Četvrtfinale

Jugoslavija - SR Nemačka 0:2 (Horvat 9ag, Ran 85)

POLUFINALE MUNDIJALA

SR Nemačka - Austrija 6:1
Mađarska - Urugvaj 4:2 (2:2)

ZA TREĆE MESTO

Austrija - Urugvaj 3:1

FINALE

SR Nemačka - Mađarska 3:2

KONAČAN PLASMAN

1. SR Nemačka, 2. Mađarska, 3. Austrija, 4. Urugvaj

 -----------------------------------

Utakmica sa najviše golova: Austrija - Švajcarska 7:5 (četvrtfinale)
Ukupno golova na turniru: 140
Prosek golova po utakmici: 5,38

Najbolji strelac: Šandor Kočiš (Mađarska) - 11
Najviše golova na utakmici: Šandor Kočiš (Mađarska) - 4

Najveća poseta: 65.000 (Mađarska - Nemačka, prva faza)
Ukupna poseta: 889.500
Prosečna poseta: 34.211

Debitovali: Škotska, Republika Koreja, Savezna Republika Nemačka, Turska.