Pobede u Farumu i Gornjoj varoši naveli su navijače Partizana da po treći put ove sezone poveruju da je rezultatska kriza prošlost i da je novopečeni šef stručnog štaba "parnog valjka", Zoran Bata Mirković, započeo trijumfalnu seriju, koja će u potpunosti preokrenuti sezon u korist crno-belih.

Rezultatski gledano, debi trenera nije mogao bolji da bude. Posrnuli tim doveo je do pobeda na gostovanjima u Evropi i Superligi Srbije, a ukoliko Partizan u četvrtak savlada Nordsjeland i u Beogradu biće to prvi put od početka aprila da je ekipa vezala tri pobede.

Bilo bi to sasvim dovoljno da se ubrizga spasonosna doza samopouzdanja i pojača psihološki faktor, koji je u redovima crno-belih proletos i na početku ove sezone na zabrinjavajuće niskom nivou. Po mišljenju ljudi koji su godinama u klubu i oko kluba – nikada manji!

U to se na licu mesta u prteklih nekoliko dana uverio i Bata Mirković. Ne toliko u Danskoj, koliko u Zemunu.

Za razliku od svog prethodnika Miroslava Đukića, koji je tri dana posle februarskog poraza od Viktorije u Plzenju odigrao samo 1:1 sa Zemuncima u Humskoj, Mirković je nekako uspeo da odnese tri boda iz Gornje varoši, mada treba reći da je za konačnih 0:1 u velikoj meri odgovorna i navala Zemuna koja se solidno ispromašivala u nedelju popodne.

Partizan, osim u jednom delu prvog poluvremena, ponovo nije bio dobar. Štaviše! I sam trener je posle utakmice imao vrlo malo pozitivnih utisaka o igri njegovog tima.

"Osim htenja i želje, malo toga je valjalo", konačno je izgovorio neko ko je odgovoran za igru vicešampiona Srbije.

Svestan je Mirković da je pred njim težak posao (ne i Sizifov) - podići ekipu iz psihološkog i taktičkog kolapsa. Disciplinovati je i utegnuti. Napraviti pobednički stroj.

"Brine me što u obe utakmice naša igra u drugom poluvrmenenu nije bila dobra. Kao da sama pomisao na eventualni negativan rezultat utiče da se uvuče strah u igrače i da se bez potrebe vratimo na svoju polovinu. Psihologija je u prvom planu, jer je nemguće da se baš toliko raspadne igra. Od istih igrača, od istih ljudi", odmah je Mirković locirao žarište problema.

Zoran Bata Mirković problem Partizan
MN Press 


Opravdanje ne sme da bude ni to što je u odnosu na meč u Danskoj izvršeno čak sedam promena u startnoj postavi. Reč je o profesionalcima koji su u najužoj konkurenciji, koji su angažovani kao pojačanja i koje bismo u rotaciji mogli često da gledamo ove sezone.

Mirković je kao igrač važio za beskompromisnog borca, dovoljno hrabrog da se spuštenim gardom upusti "u fajt" sa većima od sebe, što ga je uz igračke kvalitete učinilo dobrim za mesto u Juventusu uz Zinedina Zidana, Alesandra Del Pjera i ostalima.

Utoliko, neće mu biti potrebno mnogo iskustva u novom pozivu da prepozna neke stvari na terenu, među igračima, u svlačionici, na treninzima, itd. Neće mu, to je bar jasno, biti neprijatno i da rešava probleme tamo gde ih bude bilo, shodno svom temperamentu i u skladu sa stavovima koji su bili čvrsti i dok je igrao i dok je bio deo uprave kluba i sada, kada je trener.

"Kao što ste rekli, bio sam hrabar kao igrač, hrabro pristupam i trenerskom poslu", rekao je posle utakmice u Danskoj trener Partizana.

Deluje da je ta crta njegovog karaktera nešto što bi moglo da mu pomogne kao novom vođi tima, ali i nešto što je tom timu možda nedostajalo.

Blag i zaštitnički odnos, koji je Đukić imao prema ekipi, doveli su vremenom i do toga da Partizan liči na "razbijenu vojsku", nedovoljno snažnu i samouverenu da odgovori na pojedine izazove bilo da su se oni pojavljivali na evropskom, bilo na superligaškom putu. Đukić je platio ceh i morao je da ode. Igrači su ostali, iako po istim merilima nisu svi među njima zaslužili da budu tu.

Mirković bi, iako sigurno mirniji i mudriji u odnosu na dane kada je nosio crno-beli dres, deluje kao neko ko bi pojavom, odnosom prema obavezama i klubu, mogao uskoro da postane i onaj kog će neki igrači prezirati, a neki poštovati.... Ali, da neće biti lagodne atmosfere i još labavijih odnosa u svlačionici.

Poput nekih mlađih Mirkovićevih saigrača, koji su imali tu (ne)sreću da igraju u istom klubu sa njim i još nekolicinom temperamentnijih iz njegove generacije, imaće prilično prost izbor: da se prilagode na drugačiji stil rada, baš kao što će i sam trener morati u isto vreme da gradi autoritet i pridobija poverenje ekipe za svoje ideje i metode treninga.

Da bi to mogao da bude Partizan, koji će igrati borbeno, srčano, na rezultat, donekle je moglo da se nasluti iz prve dve utakmice u kojima su - ovako-onako - zabeležene preko potrebne pobede.

Posle toga nekako sve lakše krene, iako je zadatak i dalje težak: stabilizacija igre, taktička zrelost, uspostavljanje rotacije, podizanje forme pojedinaca, itd. U tom smislu Mirkoviću će biti važnije da prepozna gde su limiti ovog tima, pojedinaca i ima li prostora za napredak, jer vremena svakako nema.