Evo zašto Savićević nije došao u Partizan

Žarko Zečević je svojevremeno bio jedan od najveštijih i najmoćnijih sportskih (fudbalskih) funkcionera koji su radili u srpskom i jugoslovenskom fudbalu.

Kao dugogodišnji generalni sekretar FK Partizan Zečević je bio akter mnogih važnih, pa i istorijskih događaja u srpskom, tada jugoslovenskom fudbalu, svedok raznih situacija, koje se danas prepričavaju sa dozom nostalgije.

U intervjuu za TV Partizan, Zečević je govorio o čuvenom "Šajberovom kolu", koji su igrači iz Crvene zvezde bili na korak da obuku crno-beli dres...

Jedna od najzanimljivijih priča je, svakako, ona o nedolasku Dejana Savićevića u Partizan. Dejan Savićević je otišao u Crvenu zvezdu i sa njom osvojio titulu evrpskog šampiona (jedan je od najzaslužnijih za to), a malo je nedostajalo da još jedan član te zlatne Zvezdine generacije - Darko Pančev - takođe "skrene" na Autokomandi malo poviše.

Dejan Savićević je sin velikog navijača Partizana. I to je važno za ovu priču.

"Kad pregovarate sa crnogorskim igračima, onda ne pregovarate sa igračima nego sa roditeljima. Kada smo pregovarali sa Savićevićem, u kući jednog našeg funkcionera, i kad smo krenuli gore na sprat da pričamo sa Savićevićem njegov otac je krenuo sa nama. Taj funkcioner mu je rekao: 'Ne, ne treba ti da ideš, dogovorićemo se mi sa Dejom sami'. Tog trenutka je pukao taj transfer", prisetio se Zečević.

Za razliku od Savićevića, Partizan je uspeo da se domogne drugog izuzetnog crnogorskog fudbalera - Predraga Mijatovića. On je već bio viđen kao novi igrač splitskog Hajduka.

"Što se tiče Peđe Mijatovića, nije se razgovaralo sa njim, nego sa njegovim ocem. Kad smo bili u Podgorici, on je praktično krenuo za Split, ali smo ga vratili na pola puta. Priveli smo ga minut do 12 i on je potpisao za Partizan, zahvaljujući njegovom ocu. Mijatović je jedan od najboljih igrača Partizana svih vremena, da mi ne zameri neko od igrača iz starijih generacija koji su bili izuzetne ličnosti i fudbaleri, da napomenem da smo bili prvi finalisti Kupa evrpskih šampiona 1966. godine... Mijatović je ostavio izuzetan tragh u Partuzanu, dao je veliki doprinos Partizanovim titulama i posle se dokazao u Valensiji i Real Madridu", rekao je Zečević.

Zečević je došao u SD Partizan 1978. godine, a od 1985. godine je na funkciji generalnog sekretara FK Partizana. Poklopilo se to sa onim čuvenim kolom jugoslovenske lige koje je poništeno zbog, kako je objasnio tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije Slavko Šajber, maltene celo kolo namešteno. Naložio je da se ponovo odigraju sve utakmice. Partizan je to odbio.

"Partizan je te godine igrao najbolje i zasluženo smo osvojili titlu, dobili smo Hajduk u Splitu, Dinamo u Zagrebu, manje-više klubove iz BiH na njihovim terenima... U tom poslednjem kolu, da ne kažem čija mašinerija i kakva je radila u to vreme, jednostavno, bili smo na stanovištu da ne treba da igramo ponovo, jer smo zaista zasluženo postali prvaci države. Sad sa ove vremenske distance, kad razmišljam o tom vremenu, igrali bismo sigurno ponovo tu utakmicu, i svaki put bismo ponavljali utakmicu, opet bismo dali jedan gol više", rekao je Zečević.

Zbog oduzimanja titule Partizan te sezone nije igrao Kup evropskih šampiona (umesto njega igrala je Crvena zvezda), a ni naredne zbog kazne oduzimanja bodova, već je u elitno takmičenje išao skopski Vardar. To se odrazilo i na transfere, jer je Partizan želeo da dovede Darka Pančeva.

"U tom periodu je trebalo da dođu neki igrači koji su prešli u Crvenu zvezdu, koja je umesto Partizana igrao Ligu šampiona, pre svega mislim na Darka Pančeva, koji je bio bezecovan sa naše strane, ali je zbog raznih stvari, pre svega nerazumevanja pojedinaca u upravi Partizana, pa se to odugovlačilo i on je otišao u Zvezdu. Mislim da bi on dao tada veći kvalitet da je došao u Partizan".

U vreme Zečevića dogodila se i jedna od najvećih transfer-bombi u istoriji srpskog/jugoslovenskog fudbala. Najbolji igrač Zvezde Milko Đurovski prešao je u Partizan.

"Milko je bio nezadovoljan statusom u Crvenoj zvezdi, isticao mu je ugovor. Imao je porodicu, želeo je sopstveni stan, Zvezda mu nije izašla u susret u tom pogledu. Mi smo 3, 4 meseca pre prelaznog roka, sa njim napravili dogovor, a on se tog dogovora čvrsto držao. Prvog dana prelaznog roka mi smo mu dali stan, ispunili smo mu sve uslove koje je tražio. Sad kad pričam o tome to jeste bilo spektakularno, ali to se dešava kada igračima ističu ugovori".

U istom prelaznom roku, Partizan je doveo još dvojicu velikih fudbalera.

Srečko Katanec je došao iz zagrebačkog Dinama.

"Ćira nije bio zadovoljan njegovim igrama u Dinamu, a mi smo to načuli načuli. Ja sam pozvao Ćiru Blaževića i pitao ga: 'Tata, je l' bi pustio ti tog igrača?'. Odgovorio mi je: 'Sine, evo odmah, nema problema'. Nismo se dugo dogovarali i Katanec je prešao u Patizan i odigrao je na vrhunskom nivou, pa je prešao u Štutgart i napravio lepu karijeru. Jedan je od igrača koji je ostavio traga u Partizanu".

Fadilj Vokri, koji je nedavno preminuo, došao je tada iz Prištine.

"Sa Vokrijem smo vrlo brzo napravili dogovor. On je rekao da ima želju da igra u Partizanu. Na 7 dana pre početka priprema, Vokri me zove i kaže: 'Tata, imam problem, povredio sam se, iskrenuo sam zglob, ja ne mogu, nisam pokvaren, ne bih da kvarim celu priču, ne bih da dođem povređen, nije u redu'. Ja mu kažem: 'E, Fadilje, dođi, idi na pripreme i završi svoj deo posla'. I on je ostavio veliki trag u Partizanu. Fadilj je bio izuzetno korektna i pozivina ličnost, izvanredan igrač".

Tandem koji je dugo godina vodio Partizan bio je Zečević-Nenad Bjeković. Poslednjih godina njih dvojica su se mimoišli, sada su na različitim, da ne kažemo suprotstavljenim stranama. Ipak, Zečević je odao priznanje Bjekoviću za pojedine poteze koje je pravio kao sportski direktor.

Tu je pre svega mislio na angažovanje velikog trenera - Ivice Osima, pred rat i raspad bivše Jugoslavije.

"Osim je došao u Partizan najviše zahvaljujući Bjekoviću, koji je bio prijatelj sa njim. Svi u klubu su želeli da Osim dođe, ali je Bjeković bio jedini koji je to mogao da završi. Sećam se da smo kod Nenada u kući pričali sa Osimom od ponoći do 7 ujutru, a da gotovo da nismo ni pominjali njegov dolazak u Partizan, pričali smo o svemu. U 7 ujutru smo se sve dogovorili. Ivica Osim je uneo novi duh u stručni rad Partizana, a Ljubiša Tumbaković koji ga je nasledio kao njegov učenik je napravio izuzetan napredak u igri Partizana što je kao osnovu dao Ivica Osim".

Zečević je odao priznanje Bjekoviću i za hrabru odluku da anonimnog, mladog trenera Ljubišu Tumbakovića gurne u vatru.

"Putovali smo za Istanbul i Bjeković mi je tada rekao: 'Znaš koga ću da dovedem za trenera? Ljubišu Tumbakovića'. Ja ga pogledam i pitam ga: 'Je l' me zezaš? Pa, kako misliš da ubedimo Upravni odbor u to?' Međutim, kad im je Nenad izneo ideju, svi su jednoglasno prihvatili i ispostavilo se da je imao izvanredan osećaj", ispričao je Zečević.