Oko 200 kilometara dijeli Grac i Beč, austrijske gradove u kojima se u dva navrata skrasio Uroš Matić, mlađi brat srpskog reprezentativca i fudbalera Mančester junajteda, Nemanje Matića.
Uroš je posle igranja za Šturm iz Graca sa uspehom nosio dres Kopenhagena, da bi ovog leta odlučio da se iz Danske ponovo zaputi u Austriju i obuče dres istoimenog kluba iz Beča.
"U Kopenhagenu sam osvojio duplu krunu, ali iskreno, poslednjih šest meseci nisam imao minutažu koliko sam želeo, imao sam 27 godina i tražio sam neku drugu opciju. Svidela mi se Austrija Beč i njihov projekat za budućnost, sada sam tu, znam i od ranije dok sam bio u Šturmu kakav je to klub. Ima veliku tradiciju, osnovan pre više od 100 godina, osvojili su mnogo titula, znam gde sam došao i nisam se pokajao“, kaže Uroš Matić na početku razgovora za MONDO.
Njegov stariji brat, Nemanja, nedavno se našao u centru pažnje u Engleskoj zbog odluke da ne nosi na dresu cvet maka, čuveni "popi". Uroš podržava odluku svog brata, iako sa njim nije o tome pričao.
"Nemanja je sve objasnio na Instagramu. Ranije je nosio taj cvet, onda je dobro razmislio, a ove godine su uključili da je to i za NATO vojnike. Po meni nije normalno da proslavljaš nekog ko te je bombardovao dok si bio dete. Nemanja ima svoje razloge i mišljenje, ja imam svoje. Ne treba mešati politiku. On je tamo otišao da igra fudbal i brani boje Mančester junajteda i mislim da to radi na visokom nivou i sa ljudske i sa fudbalske strane“.
Upravo zbog toga Nemanja Matić uživa apsolutno poverenje trenera "đavola" Žozea Murinja, koga Uroš izuzetno ceni.
"Murinja sam imao priliku da upoznam, on je fantastičan. Taj način na koji on prihvata pritisak medija i navijača, a ko ga poznaje bolje zna i o kakvom se čoveku radi. Murinjo voli ratnike, voli ljude, ne voli 'decu', tako se i postavlja prema igračima. Trenutno kakva je situacija poslednjih nekoliko godina mislim da sve više 'dece' ima u fudbalu. Ali dobro, fudbal se menja, napreduje. Sve manje ima Roberta Prosineških i ostalih, a više radilica i gladijatora, što Murinjo voli“.
Iako rođen 1990. godine ističe da ceni jugoslovenski fudbal sa kraja 80-ih i početka 90-ih godina prošlog veka.
"Ja volim da pogledam neke stare utakmice, ali takav fudbal nije moguć danas. Igra se brže, više se greši jer se brže igra, ali se gubi taj neki 'šmek' u fudbalu. Situacija 'jedan na jedan' je sve manje, teško je videti neki dobar potez, što malo nedostaje našem fudbalu i navijačima. Odrastao sam na očevim kasetama, gledam te utakmice sa kraja osamdesetih i početka devedesetih“.
Fudbalski put Nemanje i Uroša Matića umnogome se razlikuje od onog kojim danas idu mladi igrači iz Srbije. Pre najjačih liga Evrope, Matići su se obreli u slovačkim Košicama, a tek kasnije na red su došli Benfika, Čelsi...
"Otac nas uvek savetuje da bolje postepeno da se penjemo nego da se brzo popnemo, pa brzo i padnemo. Kroz svoju karijeru sam video da je bio u pravu. Mislim da treba da sazriš za neki drugi nivo, a ne da srljaš i da se ne snađeš, onda mladi igrači padnu psihički i propadnu. Ako neko ima kvalitet, on će ga pokazati kad-tad. Ne možeš da varaš fudbal celi život. Ako daješ 300 posto i pošten si, Bog će te nagraditi kad-tad, da li sa 20, ili sa 25 ali doći će sve na svoje", istakao je Uroš.
Pre Košica i jedan i drugi bili su članovi Jedinstva iz Uba, mesta koje zajedno sa rodnim Vrelom nose u srcu i kojima se uvek rado vraćaju.
Simpatičan detalj primetili smo i tokom našeg susreta - na Urošovom automobilu stoji registarska oznaka "UB". Iako je stotinama kilometara daleko od rodnog kraja na neki način on je s njim, gde god da ide.
"Svaki slobodan trenutak koristim da idemo u naše selo. Baš sam pre desetak dana pričao sa Nemanjom i rekao mi je da jedva čeka da završimo karijere da odemo u selo, pravimo roštilj, uživamo, pričamo o prošlosti. Nedostaje nam malo sve to. Mislim da dostojno pronosimo ime našeg sela Vrela i Uba kroz Evropu i svet. Uvek se rado vraćamo tamo odakle smo potekli i vidim sebe tamo posle završetka karijere", istakao je Uroš Matić.
BRAĆA MATIĆ PROTIV BRAĆE AZAR
Udogledno vreme u Vrelu, selu od svega 1.500 stanovnika, mogli bismo da gledamo pravi fudbalski spektakl.
"Bane isto ima svoju ekipu, igrali smo sedam na sedam u Sremskoj Mitrovici. A Azar je obećao da će da dođe sa braćom i prijateljima, da igramo porodica protiv porodice. Jaki su, jedan brat, Torgen igra u Bundesligi, a drugi u Ujpeštu. Super su momci, kao da su kod nas odrasli“, otkrio je Uroš.
Uroš i Nemanja oduvek su živeli za fudbal, obožavali "bubamaru", imali svoje idole...
Kao i svi klinci pamtili su velike utakmice reprezentacije, a jedna od njih je i ona između Jugoslavije i Holandije u osmini finala Svetskog prvenstva 1998, na kojoj je Predrag Mijatović pogodio prečku sa penala.
Za mnoge današnje ljubitelje fudbala ta Mijatova prečka ostala je "trauma iz detinjstva", međutim, tada osmogodišnji Uroš video je to na potpuno drugačiji način.
"Meni je Mijatović bio idol. Kad je on pogodio prečku protiv Holandije ja sam mislio da to tako treba i onda sam ja na treningu pokušavao iz penala da pogodim prečku. Mislio sam da je to to, da je najveći uspeh kad iz penala pogodiš prečku. Kasnije sam mu to i rekao jednom prilikom kad sam ga upoznao u Portugalu, nasmejao se".
Osim tog penala, pamti i one mnogo lepše Mijatovićeve poteze na terenu.
"To je bila fantastična generacija. Moja prva utakmica koju sam gledao je bila Jugoslavija - Mađarska, bilo je 5:0 na Marakani. Nije tada bilo stolica, jedni gol koji sam video od tih pet je gol Mijatovića koji je dao Gaboru Babošu. Tad sam bio klinac, a kasnije će se da se ispostavi da ću da igram sa njim u klubu, u NAC Bredi. Rekao sam mu 'Moja prva utakmica u životu koju sam gledao bila je tvoja protiv Jugoslavije i sad igram s tobom. Hajde završi karijeru nemoj više da se brukaš' (smijeh). Tada je krenula prava ljubav prema fudbalu", priseća se Matić.
Pred naš razgovor u Beču, u prijestonici Austrije odigrana je utakmica Lige nacija između BiH i Austrije, koju sa klupe vodi Franko Foda, njegov bivši trener iz Šturma.
"Iskreno, nisam stigao da pogledam utakmicu, vidio sam samo rezultat. Foda je vrstan stručnjak, pomogao mi je da napravim korak dalje u karijeri, ima svoj dobar sistem. Međutim, Bosna ima fantastične fudbalere, sjajnu generaciju. I sami Austrijanci kažu da su momci iz Bosne bili favoriti što su oni i pokazali. Mislim da je to realna slika, a Austrijanci ne treba da budu razočarani, nije to neuspjeh Austrije, bar tako ja to shvatam".
Uroš Matić je kratko bio i član reprezentacije Srbije, odazvao se tadašnjem selektoru Slavoljubu Muslinu, iako se prethodno govorilo o tome da će on zaigrati za Makedoniju. Na kraju razgovora za MONDO otkrio je da nije bio toliko blizu dresu Makedonije koliko se potenciralo u javnosti.
"Pre pet, šest godina zvao me je predsednik makedonskog saveza da se vidim sa njima i da vidim sistem rada i na tome je i ostalo. Nakon nekoliko godina stigao je poziv od selektora Muslina što sam oberučke prihvatio. Mediji vole senzacije, da naprave priče veće nego što jesu. A na meni je da radim dobro i možda zaslužim ponovo poziv", zaključio je Uroš Matić.
Ceo intervju sa Urošem Matićem pročitajte na mondo.ba
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!