/sa Bajrom Župićem razgovarao Nebojša Šatara, novinar www.mondo.ba/

U to vreme fudbal još nije postao "globalni" i multimilionski biznis.

"Kad on udari, brale, tu više trava ne raste", šaputalo se među navijačima Partizana osamdesetih godina prošlog veka kojima je posebno prirastao za srce, iako nikad nije postigao gol u dresu Partizana na zvaničnim utakmicama.

Ako neko nije ukapirao, reč je o legendarnom defanzivcu i miljeniku Grobara Bajri Župiću, aktuelnom treneru omladinskog pogona Novog Pazara.

"Bajro is the animal, animal, animal, Bajro is the animal, go, go Bajro", bila je pesmica u engleskom fazonu skovana za tadašnjeg ljubimca navijača Partizana. Ili: "We love you Bajro, we do, We love you, Bajro, we do".

DERBI: "Ceparoši" koje smo voleli (PARTIZAN)

Bajro je bio član slavne generacije beogradskog kluba, koja je posle 32 godine "posta" osvojila Kup Maršala Tita i Superkup, a doprineo je i osvajanju dve šampionske titule crno-belih kad je, bez uvrede trenutnoj Superligi Srbije, to bilo neuporedivo teže ostvariti.

"Bio sam strelac 12 golova za Partizan, ali u prijateljskim i pripremnim utakmicama, ali nije mi se dalo da zatresem mrežu u nekom zvaničnom susretu. Bilo je i prečki i stativa, još prilika nakon prekida jer sam igrao 'pozadi' , ali eto nisam postigao nijedan", počeo je Župić priču za MONDO.

Takav neslavni bilans verovatno je izuzetno neobičan mlađim navijačima Partizana s obzirom da je Župić postao igračka legenda sa nekada stadiona "JNA".

"Najviše sam navijače 'kupio' svojom borbenošću i to već na jednoj od svojih prvih zvaničnih utakmica - bilo je to na utakmici jesenjeg dela prvenstva 1985/86, protiv Hajduka u Beogradu. Dobio sam zadatak od trenera da čuvam Blaža Sliškovića i to sam uspešno završio. Video sam 'Baku' pre dve godine u Sarajevu pa smo se prisetili tih događaja i uopšte pričali o fudbalu nekad i sad. Slišković je malo više prošao u karijeri od mene, ali se nije setio da me jednom zakačio laktom, naravno nenamerno".

Bajro Župić nije bio fudbalski Mocart, daleko od toga. Ali je bio gladijator - srčan, borben, beskompromisan. Zato su ga navijači Partizana zavoleli. U jednom intervjuu za nekadašnji sportski magazin "Tempo" naslov je bio: "Kad stanem - ja se umorim".

"Jeste, trčao sam dosta na svakoj utakmici, ali dobro, takvo je bilo vreme, takav fudbal, a ja sam imao dosta snage. Inače, dobro pamtim da je to bio moj prvi intervju za neki list i evo i dan-danas imam sačuvan taj intervju".

Odigrao je Župić prilično "večitih derbija" protiv Crvene zvezde i priznao da su najteži za "čuvanje" bili Dragan Stojković Piksi i Robert Prosinečki.

"Čuvao sam Piksija i Prosinečkog, to je bilo isto manje više. 'Zalepiš' se za njega i juriš ga po terenu. S obzirom da su obojica bili dobri tehničari, ne smeš da dopustiš da prime loptu, zato sam bio stalno uz njih i mislim da sam ih dobro čuvao".

U jednom od večitih derbija nastalo je i čuvenje "košenje" Piksija...

"Bilo je to na mom drugom derbiju na 'Marakani'. Piksi je izvodio korner pomalo prepotentno, malo me provocirao: 'Hajde, Bajro, priđi ako smeš', a ja sam uklizao i 'pomeo' i njega i korner zastavicu i reklame. Dobio sam veliki aplauz naših navijača...".

Takvih anegdota nije imao protiv aktuelnog selektora Bosne i Hercegovine Roberta Prosinečkog, za koga je dodao da je možda bio i malo teži za čuvanje od Piksija.

"A i Robi je bio težak za čuvanje, možda i teži. Ali, nisam mnogo išao na njega da ga oborim, bio je mlađi, ali jako dobar dribler. Iako pomalo spor".

U to doba, uprkos dobrim partijama i besprekorno obavljenim defanzivnim zadacima i tzv. "flasterima" na uglavnom najvećim zvijezdama protivničkim timova, Župić nikad nije dobio poziv u A selekciju Jugoslavije.

"Bio sam kandidat za A tim, išao i na pripreme nekoliko puta, ali nisam nikad ušao među 'plave'. Doduše, nastupio sam za olimpijsku selekciju Jugoslavije protiv Rumunije i zahvaljujući tom meču prešao u Partizan".

I dalje je u prijateljskim odnosima sa većinom igrača Partizana s kojima je nastupao.

"Često dolazim u Beograd jer naša omladinska škola iz Novog Pazara mnogo sarađuje sa crno-belima. Bar jednom mesečno. U kontaktu sam sa Ušketom Vučićevićem, Slađanom Šćepovićem, Zvonkom Živkovićem, Vladom Čapljićem, Milošem Đelmašom...".

Admir Smajić: "Vredelo je živeti zbog Partizana"

Ipak izdvojio je jedno ime kao neprikosnoven autoritet crno-belih svih vremena.

"Najbolji fudbaler Partizana u istoriji kluba je Momčilo Moca Vukotić. On je po meni broj jedan svih vremena od perioda kad sam ja pratio, a to je od 1970. godine. One ranije nisam gledao, a Moca je u moje vreme bio neprikosnoven. U celokupnoj SFRJ najbolji svih vremena je po meni Safet Sušić".

Prema njegovim rečima, ostajanjem u fudbalu dobio je šansu da u radu sa mladima doprinese stvaranju novih fudbalskih zvezda poput Adema Ljajića, koji je prošao njegovu omladinsku školu.

"Ljajić je trenirao u mojoj školi fudbala do 14 godine pre odlaska u Partizan. I u tome sam učestvovao jer sam ga preporučio Dušanu Trbojeviću, tadašnjem treneru omladinskog pogona crno-belih".

S obzirom da je Ljajić jedan od najboljih igrača reprezentacije Srbije, Župić se dotakao i učešća "orlova" na Mundijalu u Rusiji.

"Nedostajalo nam je samopouzdanja. Malo smo i potcenili ekipu Švajcarske, od koje smo nesporno bolja ekipa, ali smo je malo potcenili. Posle izjednačujućeg gola smo se povukli, selektor (Mladen Krstajić) je tu malo pogrešio i sa izmenom, ali najveći krivac je malo samopouzdanje".

Takođe, pratio je i nastupe reprezentacije BiH u Ligi nacija, kao i u neuspešnim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i uveren je da BiH neće propustiti EURO 2020.

"Pravi potez je što je Prosinečki imenovan za selektora i nadam se da će BiH uspeti da se plasira na Evropsko prvenstvo. Da li kroz kvalifikacije ili Ligu nacija, sasvim je svejedno".

Na kraju je uputio novogodišnju čestitku sa posebnim akcentom na navijače Partizana.

"Puno sreće i zdravlja bih poželeo svojoj porodici u Novoj godini, a navijačima Partizana da uvek budu svim srcem uz svoj fudbalski klub".