Dejan Joveljic Crvena zvezda intervju za MONDO u Bijeljini.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Fudbal

MONDO u Bijeljini kod Dejana Joveljića: Ovde sam počeo

Autori Jovan Terzić Stefan Stojanović
Autori Jovan Terzić Stefan Stojanović

"Na ovom terenu smo se tata i ja dodavali, a posle sam tu igrao svoje prve utakmice", priseća se mladi napadač Crvene zvezde dok nam pokazuje na travu kluba koji je, nažalost, nedavno ugašen.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Ima 19 godina. Voli da igra šah i bilijar, a Rubikovu kocku slaže za 39 sekundi. Jednako je efikasan i u postizanju golova.

Prošle sezone dao ih je 44 u omladinskoj konkurenciji, ove je u Ligi šampiona mladih u četiri utakmice tri puta bio strelac, dok je za prvi tim Crvene zvezde već dao sedam golova u 16 utakmica.

Ponavljamo, ima tek 19 godina.

Zbog toga je već nekoliko puta bio na raznim inostranim listama najperspetivnijih svetskih fudbalera, ali savet kojeg se pridržava glasi: "Samo strpljivo".

Dao mu ga je Milan Kosanović, a o saradnji sa jednim od najuspešnijih domaćih stručnjaka za mlade fudbalere i mnogim drugim temama, MONDO je sa Dejanom Joveljićem razgovarao u njegovoj rodnoj Bijeljini.

Vodio nas je u svoj omiljeni kafić, na teren Osnovne škole "Knez Ivo od Semberije" koji je na svega nekoliko metara od porodične kuće, ali i onaj malo veći - gde je igrao svoje prve utakmice u dresu Sloge junajted.

Član kluba iz rodnog grada - koji se takmičio u Drugoj ligi Republike Srpske ali je, nažalost, nedavno ugašen - bio je samo do devete godine, kada ga je primetila Crvena zvezda. Jedna utakmica bila je dovoljna da privuče pažnju čuvenog Tome Milićevića. Već sutradan obukao je crveno-beli dres.

"Igrali smo prijateljsku utakmicu sa Zvezdom u Beogradu, na terenu iza južne tribine. Dao sam gol, a drugari koji su bili rezerve pričali su mi da je već posle 10 minuta utakmice Toma Milićević prišao našoj klupi i rekao: 'Ovo dete mora biti naše'. Posle utakmice mi je rečeno da sutradan idem sa Zvezdom na turnir u Kaću. Tamo sam dao prve golove u crveno-belom dresu i osvojio prvu zlatnu medalju", prisetio se Joveljić, istovremeno pokazujući nam fotografije sa pomenutog turnira, ali i još neke iz tog perioda.

Među njima je i jedna iz hodnika "Marakane", ispred klupskog postera, na kojoj desetogodišnji Dejan sedi pored Nenada Milijaša. Danas saigrača u prvom timu.

Pogledajte

00:00
Dejan Joveljić - Intervju
MONDO intervju
Izvor: MONDO/Stefan Stojanović
Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

"Dok sam skupljao lopte na utakmicama prvotimaca maštao sam o tome kako i ja dajem golove pod reflektorima. Uvek su me privlačile utakmice u večernjim terminima. Nadao sam se da ću dočekati da sa drugarima iz omladinaca igram pod reflektorima, ali nisam... Nema veze, bitno je da su oni postavljeni, a možda sa nekima od njih budem zajedno nastupao za prvi tim", priželjkuje mladi napadač.

Pomenuta fotografija od pre desetak godina nije jedina koja je nagoveštavala kako će se razvijati karijera Dejana Joveljića. Tu su i nešto stariji Luka Jović i Mihailo Ristić, bivši igrači crveno-belih takođe rođeni u Bijeljini.

"Jeste, sa Lukom sam živeo zajedno u karantinu kada sam došao u Zvezdu. Družimo se i dalje, ali je on sada na Kopaoniku, a sa Riletom se nisam čuo, ne znam da li je došao kući", rekao nam je Joveljić, kojeg smo posetili 26. decembra, između dva putovanja - po povratku iz Istanbula sa drugarima i pred odlazak u Rim sa devojkom.

"Svaka čast Luki kako igra ove sezone, on je sjajan napadač. Skupljao sam lopte i na njegovim utakmicama", prisetio se sa osmehom.

"NISAM POGREŠIO KADA SAM ODBIO RAD"

Prošle zime Dejan Joveljić nije prihvatio da ide na pozajmicu u Rad. Izabrao je da ostane u Zvezdi i bori se za poverenje trenera Milojevića. Godinu dana kasnije, smatra da nije pogrešio: "Ne mislim da je to bila pogrešna odluka. Jeste da nisam imao minutažu kao što bih imao u Radu, ali bez uvrede, mislim da jedan gol u Zvezdi vredi kao pet u bilom kom drugom domaćem klubu. Strpljiv sam i čekam svoju šansu, a poverenje trenera uvek se trudim da opravdam dobrom igrom i golovima", jasan je mladi napadač.

Da je Bijeljina rasadnik talenata potvrđuje i to što Zvezda ima još nekoliko igrača iz grada u Republici Srpskoj. U omladincima je Njegoš Kupusović, a u Grafičaru (Zvezdi B) su Stefan Santrač i Željko Gavrić.

I oni su veoma mladi došli u Beograd i morali da se osamostale pre većine vršnjaka. Kako to izgleda, ispričao nam je Joveljić.

"Prvih 10 dana u klupskom hotelu, takozvanom karantinu, bili su mi najteži u životu. Naravno da nije lako kada se rano odvojiš od porodice, ali stekao sam ogromno životno iskustvo. Video sam koliko je teško i naučio da mnogo više cenim neke stvari, posebno sada kada sam došao do dresa prvog tima. Ja sam uvek imao veliku podršku svojih roditelja, u početku me je tata redovno vozio iz Bijeljine na treninge, dok se nisam skroz preselio u Beograd. Imao sam 12 godina kada sam počeo da živim sam u stanu".

Upravo je tata Mladen i najzaslužniji za Dejanovu ljubav prema Crvenoj zvezdi.

"Kao mlad redovno je išao vozom iz Zenice da gleda Zvezdu, a od mojih - recimo - 300 utakmica u mlađim kategorijama odgledao je 298".

Nije dugo trebalo da bi ga gledao i u Ligi šampiona. U poslednja dva kola, trener Vladan Milojević ukazao mu je poverenje prvo u Napulju (igrao celo drugo poluvreme), a potom i protiv Pari Sen Žermena u Beogradu (ušao u 86. minutu).

"Rečeno mi je da ću putovati u Italiju sa prvom timom, međutim, na spisku je bilo 20 igrača, a 18 se skida za utakmicu tako da nisam znao da li ću biti u protokolu. Saznao sam tek sat vremena pred početak. Očekivao sam da ću dobiti pet do 10 minuta, ali mi je onda trener u 40. rekao da počnem sa zagrevanjem i da ću ući u drugom. Ne mogu da vam opišem kako sam se osećao...", u dahu je pričao Jovelja, kako ga zovu saigrači.

Kaže da su iz Napolijevog tima najveći utisak na njega ostavili Marek Hamšik - "sjajan igrač i ozbiljan car" su epiteti kojima ga je opisao - i "stena" Kalidu Kulibali.

Iako je protiv Parižana kraće bio na terenu, ostaće upamćen njegov srdačan pozdrav i ćaskanje sa Nejmarom posle utakmice. 


"Potkačio sam ga i oborio odmah po ulasku na teren. Prvo me je pogledao začuđeno, a potom se nasmejao. Posle utakmice sam mu prišao i izvinio se. Bilo mu je simpatično što mi je to bio prvi start, lepo smo se pozdravili i ja mu poželeo sreću u nastavku takmičenja... Bile su te dve utakmice ogromno iskustvo za mene".

"MOJE PROLEĆE I ZVEZDINA DEVETKA"

Joveljić je ove sezone upisao 12 nastupa za prvi tim Crvene zvezde, ali ukupno 357 minuta. I pored toga dao je četiri gola.

Pošto su crveno-beli završili sa Evropom do idućeg leta, a u prvenstvu imaju solidnih devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Radnički, očekuje se da mu Vladan Milojević na proleće ukaže nešto veću minutažu nego što je dosad imao.

"Nadam se da će ovo biti moje proleće! To mi je cilj, da skupim što više minuta i golova. Najmanje još pet da ih dam", priželjkuje talentovani centarfor.

Rekao nam je i da jedva čeka četvrtak, 10. januara, za kada je zakazan početak priprema crveno-belih, ali ne samo da bi ponovo istrčao na teren.

"I zbog Milana Kosanovića (pomoćnik Vladana Milojevića, prim. aut). On je vrhunski stručnjak koji drži fudbal u malom prstu. Ne samo da je sjajan trener, već i osoba".

U nedavnom intervjuu za MONDO, Kosanović je između ostalog govorio i o Joveljiću, a da se odlično poznaju, mladi fudbaler dokazao je iz prve pogodivši čija je bila izjava koju je pročitao o sebi: 

Pogledajte

00:00
Dejan Joveljić intervju
Dejan Joveljić MONDO intervju
Izvor: MONDO/Stefan Stojanović
Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

"Kosanov" savet da bude strpljiv mu je vodilja, ali on se ne odnosi samo na čekanje šanse, već i omiljenog broja na dresu. "Devetka" je trenutno na leđima Milana Pavkova, dok Joveljić nosi "28".

"Već na pomenutom turniru u Kaću, Toma Milićević me je pitao koji broj želim i dao mi 'devetku' koju sam nosio kroz sve selekcije mlađih kategorija. Po ulasku u prvi tim nisam mogao da biram, dobio sam '28', ali nadam se da ću se ustaliti kao 'Zvezdina devetka'", priželjkuje Jovelja, koji savete ne dobija samo od trenerskog tandema Milojević - Kosanović, već i od starijih saigrača.

"U svlačionici sedim pored Filipa Stojkovića i Vujadina Savića, pa često pričamo, a letos sam na pripremama bio cimer sa Dušanom Jovančićem. Odlično smo se slagali, možda sam mu baš ja pomogao da se brzo uklopi i ustali u startnoj postavi", našalio se mladi fudbaler.

SA JOVELJOM DOLAZE I ADEKANJE I GAETANO

Pored prvog tima, ove sezone Joveljić je igrao na međunarodnoj sceni i za omladince. Pomenuli smo već, u četiri utakmice Lige šampiona za mlade dao je tri gola. Rivali su bili isti kao i u seniorskoj konkurenciji - Liverpul, PSŽ i Napoli. Svakome je dao po jedan gol.

"Moram vam priznati da mi je veći pritisak bio kada sam igrao za omladince nego za prvi tim, jer se tada mnogo više očekuje od mene. Teže mi je da šutnem penal kada sam u omladincima nego u seniorima, iskreno... Žao mi je što smo osvojili samo jedan bod (remi protiv Napolija 1:1 u prvom kolu, prim. aut), jer smatram da nismo lošiji od drugih timova. Oni su fizički dominantniji, ali tehnički i taktički nisu bolji od nas. Posebno ne toliko kao što se čini gledajući tabelu (Liverpul i PSŽ 13, Napoli 6, Zvezda 1 bod, prim. aut). Razlika je i u uslovima koje imaju ti klubovi, ali ove sezone je Zvezda to poboljšala, pa ćemo videti za ubuduće. Moram, ipak, da istaknem Liverpulovu Akademiju. Tamo smo trenirali dan pre utakmice koju smo igrali na nekom stadionu za ragbi. Kada smo stigli, nekoliko minuta smo stajali zabezeknuti svim terenima, perfektnom travom na njima i pratećom opremom. A, to je napravljeno samo za mlađe kategorije, nema veze sa čuvenim 'Melvudom', koji je trening centar samo prvog tima", istakao je Joveljić.

Upravo je Liverpul, po njemu, veliki favort za trofej Lige šampiona mladih, a savetovao nas je da obratimo pažnju na desno krilo Bobija Adekanjea, 19-godišnjeg Holanđanina nigerijskog porekla.

"I kapiten Napolija, 'desetka' Đanluka Gaetano je sjajan igrač. Iz PSŽ-a mi niko nije ostavio neki poseban utisak".

Reklo bi se - strog kriterijum imaće Joveljić ukoliko jednog dana postane skaut.

"Ha-ha-ha, ko zna, videćemo... Polako, tek sam završio srednju školu (Drugu ekonomsku u Beogradu, prim. aut). Imam u planu da upišem fakultet, nešto vezano za sport, ali znam da me ne privlači posao trenera, barem ne trenutno", iskreno će.

Jasno je da su ovakve teme preuranjene, jer Joveljićeva igračka karijera tek hvata zalet. Da se on pita, potrajalo bi nošenje crveno-belog dresa...

"Naravno da bih voleo dugo da ostanem u Zvezdi, ali ne pitam se samo ja, već i klub. Drugačije je vreme nego pre, kada su igrači imali po 500 utakmica za Zvezdu...".

A kada dođe dan rastanka, već zna kojim putem bi voleo.

"Belgija ili Holandija bile bi sjajne za početak, za sticanje iskustva, a posle... Nemam neku posebnu želju, eto, neka bude Nemačka, Bundesliga je stvarno 'top' po mnogo čemu".

Posle ispijene ceđene pomorandže, Joveljić nas je provozao Bijeljinom i odveo na teren Sloge junajted. I sam se iznenadio kada je video katanac na kapiji i zaključane prostorije. Znao je da je klub nedavno ugašen, ali nije očekivao da će biti baš tako pusto...

Pronašli smo, ipak, rupu u ogradi i prošetali travom lokalnog fudbalskog igrališta u želji da napravimo nekoliko fotografija.

"Evo, ovde sam dolazio sa tatom da se dodajemo. Ovde sam igrao svoje prve utakmice", prisetio se Joveljić.

Jedna je iskorišćena da napravimo "duplikat" 10 godina kasnije na istom mestu.

Posle fotografisanja, nazad u auto - na čijem zadnjem sedištu su šahovska tabla i figure, a za oko su zapali i privesci na ključevima - bilijarska kugla, naravno broj 9, i slovo D, kao asocijacija na Zvezdine navijače, Delije.

"Šah igram odmalena, a bilijar sam počeo nešto kasnije. Sada imam i svoju opremu... To su mi izduvni ventili, pomažu mi da vežbam mirnoću i koncentraciju, što su veoma bitne stvari ne samo u fudbalu, već i u životu", objašnjava Joveljić.

Zvezdin napadač poznat je i po brzom slaganju Rubikove kocke.

"Ona mi je pomogla da prekratim vreme kada sam imao mononukleozu, ali kada je jednom složiš postaje manje zanimljivo. Rekord mi je 39 sekundi, što mislim da je sasvim dobro vreme".

Apsolutno je u pravu, a s obzirom na to da za prvi tim Zvezde postiže skoro pa gol u svakoj drugoj utakmici, ukoliko nastavi tim tempom, čeka ga velika karijera...

Komentari 27

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Vise Volim Zvezdu Nego Zenu ;)

Ziv ti nama bio delijo.....

PFC

Dugo nisam procitao intervju sa ovako pametnim fudbalerom. Bez klasicnih floskula, prizeman. Nisam ga pratio jer ne gledam bas Zvezdu, ali mi deluje da ce mali ako se ne iskvari biti cudo.

Banja LUKA

Sjajan klinac sve najbolje

loader