"Ljudi idu na Mesec, a mi gledamo kako se ko zove"

Faruk Hadžibegić je bio član one jugoslovenske reprezentacije, koju je predvodio legendarni Ivica Osim, a koju su od polufinala Svetskog prvenstva u Italiji 1990. godine, delili grami sreće... Faruk je bio poslednji kapiten reprezentacije SFRJ.

U dramatičnoj penal-seriji, promašio je i čuveni Maradona. Kakva nada za Jugoslovene! Ali, promašuju i Dragan Stojković-Piksi, Dragoljub Brnović i kapiten tima Faruk Hadžibegić. Jugoslavija je poražena na penale u kojem je zaslužila da pobedi. Ubrzo su počeli procesi koji su doveli do raspada zemlje, rata, užasa, ubijanja, nemaštine...

Hadžibegić (61) je decenijama posle toga imao simboličnu opasku u izjavama francuskim medijima da "rata, možda, ne bi bilo da je piogodio penal". Sada se korigovao, rekavši da ga mediji u regionu nisu dobro preneli i citirali, već da je rekao ovako: "Ja sam rekao da rat i politiku ne treba mešati sa sportom, i da rata ne bi bilo da se gledalo zajedništvo koje smo mi imali u toj reprezentaciji, a ono je nestalo kad sam promašio penal, jer više nismo imali zajedničkih utakmica".

U intervjuu za list "Alo", nekadašnji fudbaler Sarajeva i komandant odbrane Betisa i Sošoa, a sada trener francuske Crvene zvezde (Red Star), bio je upitan i da li bi, možda, jednog dana preuzeo beogradsku Crvenu zvezdu?

"Nisam siguran, ne znam, mislim da sam suviše star da bih sada dolazio u Crvenu zvezdu, ali fudbal je takav da nikad ne znate šta može da vas čeka. Međutim, kad imam angažman, ne razmišljam ni o jednom drugom klubu na svetu. Kad nemam posao, onda sam raspoložen za sve moguće dogovore, ali u ovom trenutku o tome ne razmišljam", odgovorio je Hadžibegić.

Na dodatno pitanje da li misli da bi u Beogradu bio prihvaćen, Hadžibegić je dao vrlo zanimljiv odgovor:

"Ne znam zašto ne bi. Znate, nacionalizam je na prostoru bivše Jugoslavije veoma odbar biznis i neko je te stvari kvalitetno unovčio, ali to ne znači da preovlađuje to mišljenje. U Beogradu sam poslednji put bio prošle godine, na svadbi, i proveo sam se vrlo lepo. Znate, ljudi planiraju put na Mesec, a mi se i dalje pitamo kako se ko zove! To su nametnuli neki ljudi, ali većina nas ne razmišlja tako".

Sledeće godine je 30 godina od tog Mundijala i prilika da se okupi sjajna generacija. Ipak, Hadžibegić kaže da bi to bilo sjajno, ali da nema moć da to uradi.

"Sa svim igračima sam ostao u dobrom odnosu, ni sa kim se nisam svađao. Sa nekima od njih se viđam s namerom, a druge sretnem slučajno. Sa svima se srdačno pozdravim. Sednemo da se ispričamo i zasta bih voleo da se ponovo vidimo svi zajedno. Ako neko pokrene tu inicijativu, eto mene - dolazim".

Nije mu jasno, kaže, što Dragan Stojković-Piksi nije selektor Srbije, a kao najveći problem u zemljama bivše Jugoslavije, osim u Hrvatskoj, vidi rukovođenje nacionalnim timovima.

"Stojković i ja smo veliki prijatelji. Vi ga zovete Piksi, a ja PIPSI. To je neka naša lična stvar, koja pokazuje koliko smo bliski. Videli smo se pre mesec dana u Parizu, seli, popili kafu i pričali dugo. Za mene je nekako najprirodnije i najlogičnije rešenje da on bude selektor reprezentacije Srbije. A zašto jedan Piksi mora da radi u Kini, a ne može kod vas, to je drugo pitanje i nije za mene", rekao je Hadžibegić.

Ovaj Sarajlija je svojevremeno imao izjavu i da "mrzi Radovana Karadžića", nekadašnjeg lidera bosanskih Srba, koji u Haškom tribnalu čeka konačnu presudu, zajedno sa svojim ratnim "pajtosom" Ratkom Mladićem.

Karadžić i Hadžibegić su svojevremeno sarađivali u FK Saraevo, jer je Radovan Karadžić bio klupski psiholog.

O politici nije želeo u ovom intervjuu, ali je osetio potrebu da kaže sledeće: "On je radio u klubu kao psiholog i sve ovo kasnije što se dogodilo za mene je veliko razočaranje. Zaista mi je teško i mučno da pričam o tome".