Broj 14 - da bude kao Mateja Kežman

Bilo je to pred zimu 2011...

Zbog velikog kiksa protiv Šamroka u kvalifikacijama za Ligu Evrope, Partizan je ostao bez evropskih iskušenja, tako da je klub ugovorio prijateljsku utakmicu u Ploeštiju protiv Petrolula.

Šansu da nekoliko dana provedu na putovanju sa starijim kolegama dobilo je i nekoliko klinaca iz Teleoptika. Jedan od njih bio je tada 17-godišnji Dejan Georgijević.

Podsetili smo ga na jedan detalj iz hotela u Bukureštu, gde je bila smeštena ekspedicija crno-belih... Nije ga zaboravio.

Nakon osam godina od Bukurešta i pet provedenih u drugim sredinama (Spartak, Inđija, Voždovac, Ferencvaroš), u kojima se isticao golovima i napadačkim sposobnostima, Georgijević se početkom 2019, priznaćemo iznenada, vratio u Partizan.

"Jedva čekam taj trenutak da debitujem. Nije mi se želja ostvarila u prvom mandatu, nadam se da će sad biti mnogo utakmica i golova", počeo je novi-stari napadač Partizana.

U prvoj epizodi u Partizanu, Georgijević nije imao sreće da se oproba u seniroskom timu.

"Posle poziva Aleksandra Stanojevića vratio sam se u Teleoptik, priključivan sam na pripremama kod Marka Nikolića, kasnije sam išao zaobilaznim putem, u Spartaku, Inđiji, vratio se stepenik niže, što je bio ispravan potez, jer sam se nadavao golova u Prvoj ligi, da bih se vratio u Voždovac i nastavio sa odličnim partijama", nastavio je Georgijeviću o svom putu do prvog tima Partizana.

Kroz karijeru su ga pratile povrede. Nijedna nije bila ozbiljna, niti ga je na duže odvojila od terena, ali su bile često i usporavale su napredak Partizanovog napadača.

"Stalno je bilo nekih sitnih povreda. Dam nekoliko golova, uđem u ritam i onda se desi povreda. Po tri, četiri nedelje me udalji sa terena, taman da te omete, izbaci iz trenažnog ciklusa, još dok uđeš u ritam, to je mesec dana. Prođe pet utakmica", priseća se Georgijević.

Ali, seća se i sezone koja mu je otvorila vrata inostranstva.

"I ona je počela povredom. U Bačkoj Palanki izvrnem zglob, počne malo lošije sezona, jer nisam igrao prvih pet, šest mečeva. Međutim, kada sam se vratio postigao sam dva uzastopna het-trika 'na krovu' i kasnije otišao u Mađarsku, u rekordnom transferu za Voždovac, sve dok nije prodat Stuparević Votfordu."

Put do "prvog tima" Partizana, kluba u kojem je ponikao gradio je zaobilaznim putem. Sa 25 godina, koliko je napunio 19. januara, dobio je šansu da se ponovo dokaže.

"Kad za neki klub navijate od malih nogu, onda uvek imate motiv da pružite maksimum, s tim da sad imam i više iskustva, dosta sam zreliji i čvrsto verujem da ću se pokazati u pravom svetlu", uveren je Georgijević.

Povratak Dejana Georgijevića u Partizan bio je veliko iznenađenje za mnoge. Za širu javnost sve se brzo odigralo...

"Nadao sam se da će se sve ranije završiti. Sedam dana sam bio spakovan, čekao mig da krenem, a sve se odužilo. I Partizan je uspešno skrivao informaciju da me traži. Ništa se do pred kraj nije pojavljivao po medijima, samo ljudi u mom klubu, Partizanu i ja smo znali", otkriva napadač "parnog valjka".

Konkurencija u napadu Partizana nije toliko jaka kao u Dejanovom prvom mandatu u Humskoj.

"Sećam se da sam tada bio tek peti špic, iza Lazovića, Škuletića, Fofane, Kojića... Nije bilo lako meni sa 17 ili 18 godina da dobijem šansu. Sad nas je trojica - Nikolić, Rikardo i ja. Nadam se da će ovaj put biti u redu."

Kada je odlazio iz Partizana, "parni valjak" je dominirao srpskim fudbalom i titule osvajao u nizu. Uloge su u međuvremenu promenjene. Ali, kult crno-belog kluba i dalje postoji.

"Naravno da postoji, uvek će postojati. To što je jedna jesen bila malo lošija ili cela godina, ne menja ništa", rekao je Georgijević.

Deo je generacije Partizana u kojoj su kod trenera Zorana Popovića stasavali Lazar Marković, Nikola Ninković, Aleksandar Mitrović...

"Bio je i Luka Stojanović, sada u Čukaričkom, pa štoperski tandem dvojice Savića. Lazar je bio najtalentovaniji, odskakao je brzinom. A Mitra je 'izmislio' Vuk Rašović. Dok smo bili u mlađim kategorijama, nije pozivan u reprezentaciju, niti je imao šanse u našoj generaciji, ali uz dosta rada i malo sreće sve mu se poklopilo. Sad je u Premijer ligi, daje golove i ja sam srećan zbog toga. Neko sazreva brže, nego kasnije. Počelo je tako što je dao pet, šest golova u Teleoptiku, onda ga je Rašović preporučio Vladimiru Vermezoviću. Od toga da nije u centru pažnje uspeo je da postigne gol u derbiju i postane jedan od glavnih igrača Partizana."

Iz generacije 1994. svi su brzo otišli svojim putevima. Bez Partizana...

"Nažalost je tako. Talenti odlaze. Partizan je treći klub u Evropi po prodaji igrača. U svakoj generaciji ima po pet, šest momaka sposobnih da naprave velike stvari u evropskom fudbalu, ali izgleda da mora da se prodaje".

I pored minusa od 15 bodova za Crvenom zvezdom, Georgijević je imao motiv da se vrati u Partizan.

"Motiv je to što je ovo Partizan. Bio prvi ili treći, uvek je Partizan! Ništa nije izgubljeno, tu je i Kup, a u prvenstvu ćemo pokušati da ostvarimo pobede, brzo će i derbi, bilo bi lepo da i tu pobedimo".

Kada je ozvaničen njegov povratak u Partizan, na društvenim mrežama bilo je dosta negativnih komentara.

"Takvih komentara uvek ima, i biće ih. Na njih se ne obazirem, niti im pridajem važnost. Ljudi u Srbiji me znaju i svesni su da sam u svim klubovima igrao odlično. Jedina stvar koja me omela bile su povrede. Uglavnom sa primicačem i zglobovima, ali sam u međuvremenu operisao prepone u Minhenu i nadam se da je tome kraj", optimista je Georgijević.

Vratio se u Partizan da ostavi trag i da primer mlađim kolegama.

"Možda je moj primer dokaz da iz manjih sredina može da se stigne do Partizana. Jedini cilj u trenutku kada sam odlazio bio mi je da igram, jer verujem i sebe i znam da kad sam na terenu mogu mnogo. Zato sam odabrao zaobilazni put. Navijačima i svima koji vole Partizan mogu da obećam da ću dati maksimum, a nadam se dobrim igrama i golovima. To se od napadača, pogotovo u Partizanu, očekuje. Možda baš kao Mateja Kežman, koji je isto nosio broj 14. Davao ih je bitne, u derbijima, uvek važne, a nadam se da će i meni doneti sreću. Ko zna, možda već u trećem kolu...",

Dejanovi konkuretni za mesto u timu su Nemanja Nikolić i Rikardo Gomeš.

"Svi očekujemo da ćemo igrati, ali tim je najbitniji, da pobeđujemo. Vidim dosta prilika za mene, jer je neke utakmice igrao Partizan i sa dva napadača. Najviše mi odgovara da budem centralni napadač. Mogu da pokrijem i druge pozicije, baš u Voždovcu sam igrao levo krilo. No, moje najbolje sezone bile su u ulozi centarfora. A kao drugi napadač mogu i to dobro da odigram, neku desetku, bilo je i toga kroz karijeru", prihvata svaku ulogu mladi 25-godišnji napadač.

Ipak...

"Najviše mi odgovara kada igramo sa dva špica. Jednostavno, volim napadački fudbal, kad fudbaleri na mojoj poziciji nisu usamljeni, a moje karakteristike su da tražim prostor i pojavljujem se u završnici. Zato mi je lakše kad imam pored sebe nekog ko će da skače i odvuče pažnju", podvukao je Dejan Georgijević.