Milos Krasic Mondo Top 11 autor Nesa Petrovic Navijao sam za Partizan.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Fudbal

Top 11, Miloš Krasić: Taj penal mi je uništio karijeru!

Autor Neša Petrović
Autor Neša Petrović

"Ovo niko ne zna, ali ja sam kao mali navijao za Partizan", rekao je Krasić u novoj epizodi Mondo serijala "mojih Top 11", u kojoj je "Džekson" bio iskren, nasmejan i samokritičan. "Taj penal mi je uništio karijeru", prisetio se Juvea.

Pogledajte

00:00
Mondo Top 11, Miloš Krasić
Mondo Top 11, Miloš Krasić
Izvor: MONDO
Izvor: MONDO


Mnogo je tu trofeja. Kup UEFA, dva prvenstva, četiri Kupa i četiri Superkupa Rusije. Zatim, italijanski ’skudeto’ i Kup Turske. Plus dva evropska srebra sa mladom reprezentacijom Srbije.

"Hoćete iskreno? Menjao bih sve to za pobedu protiv Australije u Južnoj Africi".

Dobrodošli u TOP 11 Miloša Krasića. Od Vojvodine do Lehije. Od Novog Sada do Gdanjska. Preko Moskve, Torina, Istanbula i Korzike. Ima tu materijala za 11 timova. A nama treba samo jedan od 11 igrača. Komplikovan i kompleksan zadatak. Prionimo na posao i odaberimo sistem.

"Ja ako ne vidim belu liniju, ne znam gde bijem na terenu. Zato mi je savršeno odgovarao sistem sa tri ofanzivna igrača, gde sam delovao po krilu i učestvovao u završnici svake akcije. U Juventusu sam najbolje partije pružio u 4-4-2. Onog trenutka kada je Konte to promenio u 3-5-2, meni su kola krenula nizbrdo. Ovde neka bude 4-3-3".

VOJVODINA, 2001 – 2004

miloš krasić vojvodina Izvor: MN Press

Golman: Saša Todić

Odbrana: Mirko Poledica, Milan Stepanov, Jovan Tanasijević, Bojan Neziri, Saša Cilinšek, Žarko Belada, Radoslav Batak, Branko Lazarević

Vezni red: Ivica Francišković, Radovan Krivokapić, Đorđe Zafirović, Goran Lazarevski, Slađan Nikolić, Sreten Vasić, Željko Gavrilović, Zdravko Drinčić, Dalibor Veselinović, Branko Milovanović

Napad: Milan Jovanović, Igor Bogdanović, Milan Belić, Zdravko Drinčić, Ranko Despotović

Imao je 14 godina kada se iz Kosovske Mitrovice preselio u Novi Sad. Odjednom sve novo. Grad, okuženje, način života. On dete, a napolju gruva od bombi i detonacija:

"Lane vam je ispričao anegdotu iz njegovog stana. Svi su se razbežali kada su čuli sirene, on mi je rekao ’mali, ti i ja ostajemo do kraja?’. Poslušao sam ga, iako nisam bio siguran šta je tačno podrazumevao pod tim krajem. Pokrili smo se ćebetom i gvirili u televizor, očekujući najnovije informacije o napadima na Srbiju. Jako težak period, daleko od roditelja, morao sam na nekoga da se oslonim i sva sreća da sam imao Laneta i svog starijeg brata Bojana koji je već godinu i po dana bio član Vojvodine. Sećam se prve utakmice za seniorski tim, odigrao sam 60 minuta protiv Zete. Trener Bekvalac je poručio da mu pošalju Krasića iz mlađih kategorija i svi smo mislili da je reč o Bojanu. Bilo je logično, on je igrao za omladince, ja za kadete. Kada se pojavio na treningu, Beki ga pita ’ko je tebe zvao, tražio sam onog drugog Krasića’. I tako sam ja ’preko reda’ debitovao u dresu Vojvodine".

Lane se pokazao kao pravi savetnik, iako mu nisu sve sugestije bile u sprezi sa pedagogijom.

"Hahahaha, verovatno mislite na onaj savet da ne slušam trenera i da radim po svome. Lane me je odmah zavoleo i znao je koliko mogu i šta umem sa loptom. Zato mi je govorio da se ne opterećujem obavezama u defanzivi, da se opustim i da maksimalno izrazim taj potencijal koji sam nosio u sebi. Morao sam da nađem balans, da procenim kada da poslušam Laneta, a kada trenera".

"Kada vidim sva ta imena, ne mogu da verujem da se nismo nijednom uključili u borbu za titulu sa Zvezdom i Partizanom. Mirko Poledica je bio odličan defanzivac. Svi smo ga voleli, osim masera i fizioterapeuta. Nije izbijao iz sale za masažu i kada ga vide, smrkne im se pred očima. Beli Milovanović je bio zadužen za atmosferu. Sa onim forama koje je pokupio u inostranstvu, pošto se u Vošu vratio da završi karijeru. Recimo, ide duga lopta ka njemu, on počne da drami, kao ’bojim se, ne znam kako da je primim’. A ona mu se zalepi za stopalo. Pa onda kaže ’vidiš, ipak se ona boji mene’. Imao je taj vic i mogao je jednim potezom da reši utakmicu".

TOP 11: MILAN JOVANOVIĆ

milan jovanović vojvodina Izvor: MN Press



"Ispostavilo se da je on mene dočekao u Vojvodini, a ja njega kasnije u A reprezentaciji. Sećam se da je odmah po dolasku u Novi Sad počeo dobro da se oblači. Kupovao je firmiranu garderobu i kvalitetne patike. I ja sam sve to uzimao i koristio dok je on bio u karantinu ili na putovanju sa prvim timom. Samo okrenem jezik na obući i vidim da li mi odgovara broj. Kada se vrati i shvati da mu je orman prazan, znao je na čija vrata da zakuca. Lane je drug za sva vremena. Bio sam srećniji od njega kada je dao gol u Helsinkiju na debiju za nacionalni tim. On je potpuni fanatik za fudbal, što se za mene ne može nikako reći".

Kum nije dugme. Za njega počasno mesto u špicu ovog idealnog tima. Verovatno i kapitenska traka.

"Ma kakva traka!? Ko, Lane kapiten? Gde bre on kapiten".

CSKA MOSKVA, 2004 – 2010

miloš krasić milos krasic nemanja vidic vidić Izvor: Dmitry Korotayev/Epsilon/Getty Images/Guliver



Golmani: Igor Akinfejev

Odbrana: Aleksej Berezucki, Vasilij Berezucki, Vitalij Denisov, Sergej Ignjaševič, Jevgenij Klimov, Čidi Odija, Pavel Stepanec, Ivan Taranov, Kiril Nababkin

Vezni red: Jevgenij Aldonjin, Dudu, Osmar Fereira, Sergej Gričenkov, Rolan Gusev, Aleksej Nikolajev, Elvir Rahimić, Dejvidas Šemberas, Bogdan Šeršun, Renat Janbajev, Jurij Žirkov, Čaner Erkin, Alan Džagojev, Pavel Mamajev, Viktor Vorobjev, Kejzuke Honda, Luboš Kaluda, Mark Gonzalez

Napad: Dani Karvaljo, Ivica Olić, Sergej Pravosud, Aleksandar Salugin, Sergej Samodin, Vagner Lav, Žo, Igor Kuzmin, Dmitrij Tihonov, Ramon, Rikardo Žezus, Tomaš Nesid, Musa Mazu, Anton Zabolotni, Giljerme

Otkrovenje sezone. Tajni adut mlade reprezentacije na putu ka Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Kucnuo je čas za prvi ozbiljniji transfer u karijeri. A neko kome je Voša u srcu, ne može u Zvezdu ili Partizan.

"Ovo niko ne zna, ali ja sam kao mali navijao za Partizan. Ipak, čim sam došao u Novi Sad, zavoleo sam grad, klub, navijače i moje srce je počelo da kuca samo za Vojvodinu. Bila je to ljubav na prvi pogled. Svi su me prihvatili kao svoje dete, pomogli mi da se afirmišem kao fudbaler i da postanem čovek. U tom periodu, pominjala se i kombinacija sa Crvenom zvezdom. Muslin je bio trener, ali nije došlo do konkretnog razgovora. Posle se pojavio Nant, klubovi su se sve dogovorili, potpisan je čak i predugovor, ali ja nisam bio zadovoljan uslovima koje su mi ponudili. CSKA mi u prvi mah nije delovao primamljivo, jer ruska liga u to vreme nije bila na nekom visokom nivou. Bojan i Lane su me ubedili da je to idealna sredina za dalji razvoj karijere, ja sam ih poslušao i odleteo za Moskvu".

Iz ’Srpske Atine’ u svetsku metropolu. Moskva je umela da proguta i mnogo veće zveri od 19-ogodišnjeg deteta koje se tek učilo životu i tražilo svoje mesto pod suncem.

"Nestvarno. Dva meseca nakon dolaska iz Vojvodine, igrao sam na Stamford Bridžu protiv Čelzija. Mislio sam da sanjam. Kao da su me ubacili u neku ogromnu loptu i šutnuli na Mars. Imao sam sreću da upoznam dva divna momka, Ivicu Olića i Elvira Rahimića. Njihove porodice su me prihvatile kao najrođenijeg, pomogle mi da se snađem i adaptiram na novu sredinu. Osećao sam se kao kod svoje kuće, imao sam utisak da sam se iz Novog Sada preselio u Inđiju, a ne u daleku Moskvu".

Od samo starta, žetva trofeja. Već u prvoj sezoni Dupla kruna i trijumf u Ligi UEFA.

"Pohod je krenuo od Benfike, a završio se pobedom u finalu protiv Sportinga. Moram da priznam da nas je najviše namučio Partizan. Gazajev je bio oduševljen talentom igrača koji su tada bili na raspolaganju Vladi Vermezoviću. Sećam se da je ušao u svlačionicu i rekao mi ’odakle vam bre ovoliko dobrih igrača’. Bili su tada Ćirić, Ivan Tomić, Simon Vukčević... Izbacili su Dnjepar pre toga onim golom Mireta Radovića. Od svih mečeva u tom ciklusu, najviše smo potrošili vremena na analizu Partizana. Gazajev nam je naredio da se ne zalećemo, da ih čekamo, jer je bio ubeđen da su crno-beli u tom trenutku imali kvalitetniji tim od CSKA".

Osvajanje evropskog trofeja ne podrazumeva samo slavu, premije i bogatsvo. Tu su i neke počasti koje nemaju veze sa materijalnom komponentom.

"Mi smo prva ekipa u istoriji ruskog fudbala koja je uspela da osvoji neki evropski kup. Imali smo prijem kod Putina i to je za mene bio poseban događaj. Pored odlikovanja, dobili smo na poklon dvogled kao uspomenu na veliki podvig. Posle je organizovan zajednički ručak, predsednik se sa svima pozdravio i obećao penzije po završetku karijere. Ovih dana razmišljam da se prijavim, možda uskoro postanem dvostruki penzioner".

U Rusiji dominacija, u Evropi klackalica. Čas Liga Šampiona, čas stepenik niže. Jedne sezone im ni osam bodova u prva četiri kola nije pomoglo da prođu u nokaut fazu.

"Protiv Arsenala pobeda i remi, protiv Porta i Hamburgera remi i pobeda. Nije mi jasno kako smo sebi dozvolili da sve prokockamo u poslednje dve utakmice. Izgubili smo od Porta 2:0, u Hamburgu 3:2 i sa prvog skliznuli na treće mesto. Nije prijatno da ispadnete iz takmičenja nakon što ste Arsenalu u dve utakmice uzeli četiri boda. Lakše mi je bilo godinu dana kasnije kad smo završili sa smo jednim bodom u konkurenciji Intera, Fenera i PSV Ajndhovena. Ali, šta je tu je. Bio sam strelac gola u tom remiju protiv Fenerbahčea u Moskvi. Pamtim i sezonu kad smo igrali Ligu UEFA sa La Korunjom, Lehom, Nansijem i Fejenordom. Prošli smo grupu, pa izbacili Aston Vilu i onda ispali od Šahtjora. Trener je bio Ziko i mislim da se tu najbolje osetilo koliko je Gazajev značio za CSKA. Nekako smo se opustili, izostala je agresivnost koja nam je bila zaštitni znak i glatko smo izgubili u Donjecku".

Sledi eksplozija. Na krilima popularnog Džeksona, Srbija gazi kroz kvalifikacije i stiže do Svetskog prvenstva, a CSKA konačno uspeva da prebrodu grupu i uđe među 16 najboljih u Ligi šampiona.

"Nikada neću zaboraviti pohvale na moj računa od strane Aleksa Fergusona. I to ne posle onih 3:3 na Old Trafordu kada sam dao gol, već posle poraza na našem stadionu. Odigrali smo fantastično grupnu fazu, posle izbacili Sevilju i tek je Dekijev Inter uspeo da nas zaustavi u četvrtfinalu. Bili smo bolji u Milanu, presudilo je njihovo iskustvo i videlo se da sa Murinjom mogu do kraja. Nisam baš očekivao da će osvojiti Ligu šampiona, ali su zaista delovali zrelo i uigrano. Dao sam te sezone četiri gola u Ligi šampiona, devet u Premijer ligi i bio sam uz Nesida prvi strelac ekipe".

"Vasilij Berezucki je bio čudan. Samo nestane i nikome se ne javi. Recimo, putujemo u Izrael, njega nema na aerodromu. Posle dva dana, eto ga u hotelskom holu, sa kesicom i kopačkama, spreman za trening. Sve najnormalnije, kao da se ništa nije desilo. Često ni brat Aleksej nije znao gde je i šta je. Vagner Lav je posebna priča. Čim smo ga videli sa onim plavim kikicama, znali smo da nije običan igrač (smeh). Nadavao se golova i proglašen je za najboljeg stranca u istoriji CSKA. Kada su štampali dresove, svi smo očekivali da će mu pisati ’Wagner’. Onda je on objasnio da u Brazilu ima četiri žene i šestoro dece, da sebe smatra strastvenim ljubavnikom i da je logično da mu piše ’Love’. Džagojeva su povrede sprečile da napravi bolju karijeru. Bio je otkrovenje Evropskog prvenstva 2008. kod Dika Advokata. Honda se nije dugo zadržao, ali se i dalje pamte njegovi centaršutevi i pobedonosni golovi u nekim bitnim utakmicama. On je jedna vrsta šetajućeg preduzeća. Kada je potpisao za CSKA, došlo je oko stotinu novinarskih ekipa iz Japana. Neki su čak iznajmili stanove i živeli u Moskvi da bi svakodnevno izveštavali sa Kejzukeovih treninga i konferencija za štampu".

TOP 11: ELVIR RAHIMIĆ

Izvor: Dima Korotayev/Epsilon/Getty Images/Guliver


"Jedan od najboljih zadnjih veznih sa kojima sam igrao tokom karijere. Miran, staložen, uvek sa dva-tri rešenja u fazi napada. Neprikosnoven u defanzivi, sa lakoćom je oduzimao lopte, nešto slično kao Luka Milivojević sada u Kristal Palasu. Stalno je govorio Gazajevu ’šefe, neka Krasa slobodno ide napred, ja ću da čistim pozadi i trčim za njega’. Izuzetno inteligentan igrač. Van terena duša od čoveka, na svako moje pitanje imao je neki svoj specifičan odgovor prepun iskustva i mudrosti. Zahvaljujući njegovim savetima, izbegao sam neke nezgodne situacije u trenucima kada je moj temperament dolazio do izražaja".

JUVENTUS, 2010 – 2012

miloš krasić juventus Izvor: Guliver/Getty Images/Valerio Pennincino

Golman: Đanluiđi Bufon

Odbrana: Đorđo Kjelini, Fabio Groso, Andrea Barzalji, Leonardo Bonući, Martin Kaseres, Stefan Lihtštajner

Vezni red: Felipe Melo, Mohamed Sisoko, Hasan Salihamidžić, Klaudio Markizio, Alberto Akvilani, Simone Pepe, Andrea Pirlo, Arturo Vidal, Emanuele Đakerini

Napad: Vinćenco Jakvinta, Alesandro Del Pjero, Fabio Kvaljarela, Luka Toni, Alesandro Matri, Amauri, Mirko Vučinić, Marko Borijelo

U jeku pregovora sa Starom damom, našao se pred simpatičnim izazovom u Moskvi. Morao je da duva svećice na rođendanskoj torti u bojama Milana.

"To se dogodilo dva meseca pre potpisivanja ugovora sa Juventusom. Priredio sam zabavu za prijatelje i rodbinu u jednom moskovskom restoranu čiji su vlasnici bili naši ljudi, inače veliki navijači ’rosonera’. Znali su za moju želju da karijeru nastavim u Italiji i pokušavali su na sve načine da me ubede da odaberem Milan. Nije vredelo, jer sam već uveliko bio u kontaktu sa Juventusom. Paratići je još u Austriji posetio kamp naše reprezentacije dok smo se pripremali za Svetsko prvenstvo. Izneo mi je planove i ambicije, rekao da će posle Južne Afrike poslati zvaničnu ponudu u CSKA i shvatio sam da su baš ozbiljno rešili da me angažuju. Kao dete sam maštao da bar 15 minuta dobijem priliku da obučem dres Juventusa, a onda odjednom dođeš u situaciju da oni dolaze tebi na noge i nude ti ogroman novac da postaneš njihov član. Bio sam na sedmom nebu".

Početak kao iz snova. ’Tripleta’ protiv Kaljarija, gol u 90. minutu za pobedu na Olimpiku protiv Lacija, prosek ocena 7,5 u Gazeti delo sport (što je za kriterijume u našim medijima blizu desetke).

"Paratići je sa Delnerijem napravio bum u Sampdoriji i Anjeli ih je doveo u paketu da zajedno sa Marotom krenu u stvaranje jednog modernog i moćnog Juventusa. Za mene je ta prva sezona bila apsolutno zadovoljavajuća. Izbacili smo Šamrok i Šturm u kvalifikacijama i igrali grupnu fazi Lige UEFA. Dao sam gol protiv Salcburga, ali u konkurenciji Sitija i Leha nismo uspeli da prođemo u nokaut fazu. Bila je to početna faza povratka Juvea na veliku scenu posle onog haosa sa Kalčopolijem i selidbe u Seriju B. Sećam se prvog ulaska u svlačionicu, oduševio sam se kad sam video Trezegea i Kamoranezija. Njima su isticali ugovori pa su trenirali odvojeno od prvog tima. Kamoranezi mi je poklonio jedne kopačke koje sam jurio godinu dana i nigde nisam mogao da ih nađem. To je neki specijalni model koji je Puma brzo povukla iz proizvodnje. Kasnije sam saznao da Nemanja Vidić ima ugovor sa Pumom i molio sam ga da mi nabavi još jedan par. Naravno, prvo okupljanje u Kovilovu, eto ga Vida, otvara kofer i vadi dva para. Čuvam ih i dan danas. Malo su se izgulile, fali neki krampon, ali uspomena ostaje za ceo život ".

Sve kao u bajci. Do kobnog 34. minuta utakmice u Bolonji. Duel sa Portanovom, penal za Juve i lavina kritika na račun momka koji je, prema proceni italijanske javnosti, isfolirao prekršaj za najstrožu kaznu.

"Znate šta je najveći apsurd? Jakvinta nije ni iskoristio taj penal, Vivijano je odbranio, ali šta vredi. Taj detalj je uništio moju karijeru", rekao je Krasić iskreno i dodao:

"Kada je sudija pokazao na belu tačku, bio sam ubeđen da me je Portanova zakačio ili odgurnuo. Snimak je pokazao drugačije i na mene se obrušila cela Italija. Medijska hajka je bila nepodnošljiva i sve je krenulo nizbrdo. Da se sada vratim u prošlost, prišao bih sudiji i zamolio ga da poništi taj penal za Juventus".

Išlo je toliko daleko da su ga u jednoj TV emisiji na Medijasetu uvredili i na nacionalnoj osnovi ("...mislili smo da je Krasić ’serio’, a ustvari je samo ’serbo’..." – igra reči serio/ozbiljan, serbo/Srbin).

"Grizla me savest i nisam više bio onaj isti Krasić. Italijanska federacija me je kaznila sa četiri utakmice suspenzije i to me je dodatno ubilo u pojam. Klub je stao uz mene, išao sam nekoliko puta sa advokatima Juventusa u Milano na saslušanje, tvrdio da nije bilo namere i pokušavao da ubedim javnost da nisam simulator. Kazna je ostala, izgubio sam kontinuitet i to se odrazilo na formu i status u ekipi. Vratio sam se golom protiv Đenove, ali je Milan u to vreme bio veoma jak sa Ibrahimovićem, Kasanom, Robinjom... Osvojili su ubedljivo ’skudeto’, a mi smo završili tek na sedmom mestu".

Druge sezone titula ispred Milana, Udinezea i Lacija i poraz u finalu Kupa od Napolija.

"Stigli su Vidal, Pirlo, Vučinić... Konte je Mirka znao iz Lećea, bio je oduševljen lakoćom sa kojom ovaj ulazi u šanse i postiže golove. Mediji su ga poredili sa Savićevićem. Na prvi pogled nonšalantan i nezainteresovan, ali kad primi loptu, pakao od špica. Očekivao sam da će moje partije biti duplo bolje, jer sam odradio kompletne pripreme i ustalio se u startnoj postavi. Na moju nesreću, Konte je brzo promenio sistem u 3-5-2 i to je ubrzalo moj odlazak iz Juventusa. Razogvarao sam sa njim na temu taktike, dogovor je bio da u 4-3-3 uvek budem jedan od ta dva krilna napadača. Tako sam protiv Katanije zaigrao uz Del Pjera i Kvaljarelu i odmah postigao gol".

"Zaista se oseća kada ste u blizini igrača koji su osvajali titulu svetskog šampiona sa svojom zemljom. Bufon, Groso, Del Pjero, Toni, Jakvinta, Pirlo... Svi su zračili nekom posebnom energijom. Mnogo sam vremena provodio i sa Bracom Salihamidžićem. On mi je pomogao da kupim novi beli automobil i dok smo se posle treninga tuširali u svlačionici, video sam kroz prozor da se Felipe Melo i Akvilani nešto smeškaju i šunjaju oko auta sa sprejom u rukama. Brzo sam izjurio na parking i shvatio da hoće da ispišu ’Ambulance’ i da nacrtaju znak Crvenog krsta. Melo je zaista bio lud. Ali, baš onako lud-lud! Počeo sam da se derem, ali pošto nisam znao italijanski, zamolio sam Bracu da izađe napolje i da ih odgovori od sulude ideje. Jedva je uspeo da im otme sprej i da me spase nepotrebnog odlaska kod autolakirera".

TOP 11: ĐANLUIĐI BUFON

Đanluiđi Bufon Izvor: MN Press


"Neverovatno je kakva harizma izbija iz njegovih očiju. Dovoljno je da te pogleda, pa da ti ulije strahopoštovanje i da prenese na tebe taj pobednički mentalitet koji ga krasi kroz celu karijeru. On je držao svlačionicu, znao kada treba da podvikne, a kada da se nasmeje i da nas opusti. Zvao sam ga ’majstore’. Njemu je to bilo simpatično i onda je i on, kada prođem pored njega, umeo da kaže ’gde si majstore’. Nije zaslužio da završi karijeru bez trofeja Lige šampiona".

FENERBAHČE, 2012 – 2015

miloš krasić fenerbahče Izvor: EuroFootball/Getty Images/Guliver

Golman: Volkan Demirel

Odbrana: Egemen Korkmaz, Hasan Ali Kaldirim, Bekir Irtegun, Džozef Jobo, Reto Zigler, Serdar Kezimal, Orhan Sam, Gokan Gonul, Bruno Alveš, Mihal Kadlec

Vezni red: Mehmet Topal, Miroslav Štok, Raul Meireleš, Kristijan Baroni, Redžep Nijaz, Sezer Ozturk, Seldžuk Sahin, Emre Belezoglu, Bejkan Šimšek, Mehmet Topuz, Salih Učan, Čaner Erkin, Samuel Holmen, Alper Potuk

Napad: Musa Sou, Dirk Kajt, Semih Šenturk, Pjer Vebo, Emanuel Emenike, Aleks

Greške su sastavni deo fudbala. I života. Krasić je onu najveću napravio prilikom odlaska iz Juventusa.

"Imao sam na stolu ponude Totenhema i Lacija. Ne mogu da prežalim što nisam prihvatio bilo koju od te dve. U Totenhemu sam mogao da računam na podršku Modrića, Ćorluke i Kranjčara. Čak je Aron Lenon bio van stroja zbog povrede i verovatno bih odmah izborio mesto kod Harija Rednapa za koga sam čuo da obožava igrače sa naših prostora. Zvao me je i Zenit, ali su Turci bili najuporniji i najkonkretniji. Zanimljivo je da su neki turski novinari došli u kamp reprezentacije u Austriji još tokom priprema za Svetsko prvenstvo 2010. godine. Sećam se da su doneli originalni dres Fenerbahčea sa brojem ’17’ i mojim prezimenom i zamolili me da ga potpišem da im ostane za uspomenu. Taman što sam uzeo olovku, moj kum Lane je skočio i objasnio mi da je to fora i da mogu da mi naprave veliki problem ukoliko objave fotografiju u njihovim novinama. Ispostavilo se da su naslutili ono što će se dogoditi dve godine kasnije".

Najavili su ga na sva zvona kao najatraktivnije pojačanje Fenerbahčea u tom prelaznom roku, ali Krasić nije ostavio dubok trag u Istanbulu.

"Žao mi je zbog toga, jer je Fener klub velike tradicije i očekivao sam da mi to bude prekretnica u karijeri. Stil igre u Turskoj je sasvim odgovarao mojim karakteristikama, forsirao se otvoren fudbal, sa mnogo akcija po krilu i mnogo situacija ’jedan na jedan’. Nažalost, povredio sam se posle samo nekoliko utakmica i skoro dva meseca bio van terena. Oni su specifični, čim je igrač van stroja, odmah dovedu novo pojačanje. Kod Turaka nema sentimentalnosti. Dogurali smo te prve sezone do polufinala Lige Evrope. Sećam se da nam je Mažić sudio prvu utakmicu u Istanbulu protiv Benfike, ali smo u Lisabonu izgubili sa 3:1 i propustili šansu da u finalu protiv Čelzija napadnemo evropski trofej".

"Dirk Kajt je bio veliki profesionalac. Bog mu nije podario neki naročiti talenat, ali je sve kompenzovao radom i disciplinom. Ginuo je za svaku loptu i to mu se vraćalo na utakmici. Od sedam igrača u šesnaestercu, lopta bi uvek pogodila njega i završila u mreži. Konstantna opasnost po gol protivnika, prava zver. Raul Meireleš je takođe bio specifičan. Veoma zabavan tip, pun tetovaža, kada noću čuješ muziku u karantinu, znaš odmah odakle gruva. U životu nisam video fudbalera sa tanjim listovima na nozi, a sa jačim i preciznijim šutem. Mogao je tri dana da trči i da se ne umori".

TOP 11: ALEKS

alex aleks fenerbahče Izvor: EuroFootball/Getty Images/Guliver



"Kopija Del Pjera. Za 20 godina koliko je proveo u klubu, doneo je gomilu trofeja i zaslužio epitet legende Fenerbahčea. Turski igrači često ne poštuju na terenu ono što se dogovore sa trenerom u svlačionici, povuče ih ambijent, proradi adrenalin i svako vuče na svoju stranu. E, tu je Aleks imao ključnu ulogu. On je bio taj balans u ekipi, pravi lider na terenu koji je umeo da smiri saigrače i da ih usmeri ka cilju. Čovek sa karakterom i stavom".

BASTIJA, 2013 – 2014

miloš krasić Izvor: MN Press

Golman: Mikael Landro

Odbrana: Sebastijan Skilaći, Žulijan Palmijeri, Fransoa Modesto, Feti Harek, Drisa Dijakite, Žil Sioni, Romen Akili, Aleksander Điku Vezni red: Romarik, Vahbi Kazri, Rijad Budebuz, Janik Kahuzak, Sambu Jatabare’, Žulijen Sable’, Abdulaje Kejta Napad: Tuafilu Maulida, Đani Bruno, Đibril Sise, Florijan Raspentino, Adama Ba, Dal’Inja Ilan

Posle Moskve, Torina i Istanbula, red je da se pojuri za loptom i na nekoj egzotičnoj destinaciji.

"Menadžer Muse Soua sa kojim sam igrao u Feneru, imao je dobre kontakte sa Lilom i Bastijom. Bio sam na korak od Lila, ali za razliku od Nanta na početku karijere kada sam ja bio nezadovoljan svojim uslovima, sada se klubovi između sebe nisu dogovorili. Za Bastiju sam znao zbog Ilije Pantelića, jednog divnog čoveka koji me je dočekao u Vojvodini i pomogao mi da se formiram kao sportista i kao ličnost. Na Korzici su dubok trag ostavili Džajić i Drobnjak, mesto je predivno za život i nije bilo razloga da odbijem ponudu. Odigrao sam solidno prvi deo sezone, postigao golove protiv Lorijena i Evijana, ali je trener Frederik Hanc u prolećnoj polusezoni više forsirao mlađe igrače od kojih je klub kasnije mogao da ima koristi".

"Taj Ilan je dugo bio glavni igrač Sent Etjena, na Korziku je došao da završi karijeru. Maulida je briljirao u Marseju, kod nas je davao golove i tokom proslave stalno je skidao neke narukvice, izvrtao ih i pokazivao publici. Bio sam ubeđen da tu pišu imena članova porodice ili nekih bliskih prijatelja. Puk’o sam od smeha kad sam video da je on na tim narukvicama crtao svoje automobile. Šta tek reći o Đibrilu Siseu. Kada je stigao u Bastiju, cela Francuska je bila u šoku. Marko Baša me je zvao iz Lila i rekao ’brate, koliko vi para imate na toj Korzici kad dovodite takva pojačanja’. Pitao me da li može i on da dođe. Znam priču iz Lacija, kada je Sise odlazio da potpiše ugovor, ljudi su otvorili vrata njegovog Bentlija i zatekli ga kako se kupa u đakuziju. Da, dobro ste čuli. Imao je đakuzi u automobilu. Na Korzici je otvorio butik sa garderobom koja nosi njegovo ime".

TOP 11: SEBASTIJAN SKILAĆI

sebastien squillaci sebastien skilaći Izvor: Dean Mouhtaropoulos/Getty Images/Guliver



"Francuz italijanskog prezimena. Držao je odbranu Monaka skoro šest sezona i napravio sjajnu karijeru u Arsenalu. U Bastiji se ponašao kao da je i dalje član nekog velikog evropskog kluba. Van terena smiren i povučen, ali na treningu i na utakmici puki profesionalac. Pravi vođa. Ljudi ga obožavaju jer je i finansijski pomagao klub i Akademiju Bastije".

LEHIJA GDANJSK, 2015 – 2018

stadion gdanjsk Izvor: Alex Livesey/Getty Images/Guliver

Golman: Lukaš Budzilek, Vanja Milinković-Savić, Oliver Zelenika

Odbrana: Rafal Janicki, Jakub Važinjak, Adam Žvigala, Mario Maloča, Žegož Vojtkovijak, Adam Hržanovski, Neven Marković, Žerson, Nikola Leković, Pavel Stolarski, Stiven Vitorija, Žoao Grandela Nunješ, Denis Perger, Mato Miloš, Mateuš Levandovski, Filip Mladenović, Mihal Nalepa, Blažej Augustin

Vezni red: Aleksandar Kovačević, Sebastijan Mila, Danijel Lukašik, Bruno Nazario, Macej Makuševski, Bartolomej Pavlovski, Pjotr Višnjevski, Arijel Borisjuk, Lukaš Haraslin, Mihal Črapek, Slavomir Peško, Stojan Vranješ, Flavio Paišao, Simeon Slavčev, Patrik Lipski, Karol Fila, Romario Balde, Mateuš Matras, Žoao Pedro Abreu de Oliveira

Napad: Mihal Mak, Martin Kobilanski, Adam Buksa, Marko Paišao, Žegož Kušvik, Mihal Zebrakovski, Gino Van Kesel, Mateuš Žukovski

Povratak sa pozajmice u Fener nije bio najsrećnija opcija za igrača koji mora da razmišlja o poslednjoj etapi svoje karijere.

"Kada sam otišao u Poljsku, morao sam mesec dana da objašnjavam ljudima iz Srbije da to nije Legija, nego Lehija. Bili su zbunjeni. Poljacima takođe nije bilo jasno otkud tako zvučno ime u njihovoj Ekstraklasi. Meni se dopalo, zaista prelepo iskustvo. To su tri mala grada na obali Baltičkog mora, Gdinja, Gdanjsk i Sopot. Porodica je uživala, najstarija ćerka Mila je tamo završila prvi razred internacionalne škole, ljudi su nas prihvatili fenomenalno i nosim zaista predivne uspomene iz Poljske".

Ostaje žal što sjajne partije u drugoj sezoni nisu krunisane osvajanjem šampionske titule. Lehija je završila na deobi drugog mesta sa Jagelonijom i Lehom, sa samo dva boda manje od varšavske Legije.

"Sistem u Poljskoj je sličan našem. Bodovi se dele na pola i to daje šansu svima da se bore za vrh. Mi smo tokom jesenje polusezone igrali najlepši fudbal, zvali su nas poljski Siti. Poslednja utakmica protiv Legije, direktan duel za titulu. Nama treba pobeda, njima dovoljan bod. Nismo izdržali pritisak i na kraju smo ostali i bez plasmana u Evropu, jer je Arka Gdinja iznenadila Leh u finalu Kupa".

"Mnogo ’jugoslovena’ na jednom mestu, ali smo funkcionisali kao družina. Vanja je odbranio vrhunsku sezonu. Prosto je fascinantno kako neko u njegovim godinama deluje toliko zrelo kada stane na gol. Njemu sutra da kažete da će braniti za Real u El Klasiku sa Barsom, neće se uplašiti i biće najbolji pojedinac meča. Van terena ima svoje bubice, voli da se šali... Onako, lud na svoj način. Kao svaki golman. Kada izađemo na trening, nemamo nijednu loptu. On pokupi sve, poređa ih na centar i iz sve snage šutira ka golu. Ja mu kažem ’čoveče, pa bar se istegni i zagrej, nastradaće ti mišići’. Ma jok. Čak ni pertle ne zaveže. To se gađa prečka, padaju opklade... U životu nisam video da neko sa stopalom 47, ima tako snažan i precizan šut. Miha mu je u Torinu dozvolio da izvede jedan slobodnjak u Kupu Italije i pogodio je prečku".

TOP 11: SEBASTIJAN MILA

sebastijan mila poljska poland Izvor: Phil Cole/Getty Images/Guliver



"Kapiten ekipe, lider u svakom smislu reči. Bukvalno je dočekivao novajlije na vratima i ostavljao im svoj broj telefona. On je sa Vroclavom osvojio titulu, ali je mesto u analima poljskog fudbala obezbedio pobedonosnim golom u jednoj ultra-bitnoj utakmici reprezentacije protiv vekovnog rivala Nemačke".

SRBIJA, 2006 – 2011

miloš krasić lane jovanović Izvor: Guliver/Getty images/Clive Mason

Golmani: Vladimir Stojković, Vlada Avramov, Radiša Ilić, Bojan Jorgačević

Odbrana: Antonio Rukavina, Ivica Dragutinović, Nemanja Vidić, Mladen Krstajić, Bane Ivanović, Neven Subotić, Duško Tošić, Aleksandar Kolarov, Ivan Obradović, Aleksandar Luković, Matija Nastasić

Vezni red: Nenad Kovačević, Dejan Stanković, Boško Janković, Zdravko Kuzmanović, Miloš Krasić, Igor Duljaj, Ognjen Koroman, Milan Smiljanić, Zoran Tošić, Miralem Sulejmani, Nenad Milijaš, Miloš Ninković, Gojko Kačar, Radosav Petrović, Ljuba Fejsa

Napad: Marko Pantelić, Danko Lazović, Nikola Žigić, Dragan Mrđa

Gdanjsk je blizu Kalinjingrada. Kao poručeno da se ’skokne’ na nekoliko dana i uživa u čarima Svetskog prvenstva.

"Bio sam u kontaktu sa Duškom Tošićem i Banetom Ivanovićem. Nažalost, zbog obaveza u klubu nisam mogao da dođem na utakmicu protiv Švajcarske. Imao sam veliku želju da se bar na kratko vratim u moju Rusiju i da budem uz svoje drugove iz reprezentacije".

To je ta generacija. Bane, Stojke, Krasa, Toške... Mali je broj fudbalera koji mogu da se pohvale učešćem na tri Evropska prvenstva za mlade.

"Bili smo sjajna ekipa. Putovao sam u Nemačku 2004, ali nisam dobio šansu da doprinesem osvajanju srebrne medalje. Pamtiću celog života druženje i anegdote sa Olimpijskih igara. Svaki put kada se okupimo, prepričavamo kako nas je Pižon najurio sa bazena. Kupali smo se zajedno sa reprezentativcima Portugala. Oni preplanuli, kao od stene odvaljeni, a mi onako bledi i mršavi. Piki je rekao ’bež’te bre u hotel, brukate i sebe i mene’ (smeh)".

Debi u A timu, protiv Norveške. Potpuni prasak, kod Antića u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

"Mnogo mi je pomogao taj prvi period kod Klementea. Sticao sam iskustvo uz igrače vrhunske klase. Za mene je sam dolazak na okupljanje i prilika da stisnem ruku Vidiću, Stankoviću, Krstajiću, Dragutinoviću, bio veliki doživljaj. Uz takve veličine, nije moglo da se dogodi da uđem labavo ili opušteno u utakmicu. Žao mi je onog Kazahstana, to je jedan od mojih najbolnijih poraza u karijeri".

Tresak u Almatiju,1:2 i zbogom Austrija i Švajcarska. Srećom, bilo je daleko više blistavih momenata. Poput bljeska u Port Elizabetu. Tada je 12 puta... Evo još jednom, 12 puta, predriblao Badštubera i napravio darmar pred golom Nemačke.

"Nisam znao za taj podatak, ali je činjenica da je Badštuber posle te utakmice izgubio mesto u startnoj postavi Joakima Leva. Imali smo igrača više, oni su napadali, Stojke je odbranio penal, ginuli smo i izginuli za istorijsku pobedu na Svetskom prvenstvu. To je bio trenutak kada sam osetio da je cela zemlja uz svoj fudbalski tim. Antić je izvukao iz svakog igrača one najbolje osobine, napravio sjajnu atmosferu i imali smo sve preduslove da napravimo bum u Južnoj Africi. Dugo je vladao muk u svlačionici posle poraza od Australije, mislim da do polaska na aerodrom niko ni reč nije izustio. Svi smo polazili od sebe i vrteli u glavi gde smo pogrešili. Nije mi ni dan danas jasno šta se dogodilo u Nelspruitu. Prvo poluvreme fantazija. Pas, igra, akcije, šanse... Onda nam ne sudi penal u poslednjem minutu, od juna ove godine svaka ta ruka biće sankcionisana kaznenim udarcem. Skoro godinu dana posle Mundijala sanjao sam tu šansu koju sam imao kod 0:0. Da sam je bilo kako drugačije zahvatio, ušla bi kao od šale. Užas. Pakovanje kofera, napuštanje hotela, povratak u Srbiju... a svima jasno da je polufinale na dohvat ruke. Noćna mora", rekao je i dodao:

"Stojketa bih sigurno stavio, ali kako pored Bufona".

TOP 11: NEMANJA VIDIĆ

nemanja vidić Izvor: MN Press

"Savršeno mi se uklapa u tandemu sa Skilaćijem. Kod njega je disciplina bila na prvom mestu. Imao je taj neki urođeni autoritet, bio je stvoren za lidera. Svuda u svetu kada se pomene Srbija, prva asocijacija su Novak Đoković i Nemanja Vidić. Oni su brend. Vidu je krasila hrabrost na terenu, nije se plašio da ide glavom na protivnički đon. Bila mi je čast samo da ga upoznam, a to što smo delili svlačionicu i igrali u istom timu, za mene je posebna privilegija".

KOGA JOŠ: DEL PJERO, PIRLO, GONUL I ŽIRKOV

alex alesandro del piero andrea pirlo Izvor: Claudio Villa/Getty Images/Guliver



Blizu smo idealnog tima. Nedostaju dva beka, napadač i jedan u sredini terena.

"Dodaću Del Pjera pored Laneta i Aleksa. Veliki igrač i još veći čovek. Jedini uz Bufona nije okrenuo leđa klubu kada su izbačeni u Seriju B. Mislim da se Juve nije oprostio na adekvatan način od svog Pinturikija. Slično je bilo i sa Markizijom. Dete kluba, kapiten, nikada nijedan incident, naosvajao se trofeja... i da onako ode u Zenit... ne razumem".

Jedan u vezi, pored Rahimića i Mile...

"Pirlo. Zamislite Top 11 bez Pirla. Umetnik u kopačkama. U svakom trenutku ima pet rešenja u glavi. Doda meni i ja dam gol, a onda se izvinjava još četvorici što nije njima dodao. Jak na lopti, vidi ono što drugi ne vide. Čarobnjak. Nije Konte džabe, pored Markizija, Vidala i Felipea Mela, tražio da mu dovedu i Pirla".

I još dva bočna defanzivca...

"Na levoj strani neka bude Žirkov. Vrhunski bek, ali mu je psiha bila veliki problem. Ne mogu da kažem labilna ličnost, ali je imao strah od autoriteta. Kad oseti da je tvrdo, pada i zato nije uspeo u Čelziju. Jednostavno, nije umeo glavom da se prebaci na Englesku. Na suprotni bok stavljam Gokana Gonula. Sada je u Bešiktašu i još uvek pruža partije na visokom niovu. Podseća me na Danija Alveša. Uvek spreman, zategnut, drži ceo prostor uz aut liniju, ali više je na protivničkoj polovini nego što razmišlja o odbrani svog gola. Za njega znate da će uvek biti na drugoj stativi da sačeka centaršut ili pokupi neki odbitak. Vezan je za Tursku i nikada nije odlazio u inostranstvo. Dok smo bili u Feneru, dolazili su iz Valensije i nudili mu ogroman novac, ali nije hteo ni u Španiju".

TOP 11 TRENER: VALERIJ GAZAJEV

valerij gazajev Izvor: Jamie McDonald/Getty Images/Guliver



Imamo 11 veličanstvenih. Fali samo trener...

"U Voši sam posle Bekija, radio sa Vukašinovićem, Pavkovićem, Đoinčevićem i kratko sa Banetom Smiljanićem. Za Pižona i Zika moram da kažem da su istinski majstori fudbala. Kada oni demonstriraju vežbu na treningu, to je praznik za oči. Dešavalo se u CSKA da igramo ’pet na pet’ i da moja ekipa gubi dva razlike. On zaigra za nas i rezultat je posle dva minuta u našu korist. Kad napravi potez, stojimo zabezeknuto i pitamo se kako li je tek igrao kada je bio u najboljim godinama. Kod Antića se tačno znalo šta je čiji zadatak. Meni je davao slobodu, ali sam morao da se prilagodim zahtevima igre. Sećam se sastanka pred utakmicu u Beču, rekao mi je da češće ulazim u sredinu i da se ne plašim šuta sa distance. Prvu loptu koju sam dobio, opalim po njoj i ona kao tane uđe u mrežu. U Moskvi sam radio i sa Slutskim. Za njega je zanimljivo da je golmansku karijeru završio na bizaran način. Kada je imao 19 godina, popeo se na drvo da spase komšinicinu mačku, pao, polomio kičmu i nikada se više nije vratio na teren".

Nemamo odgovor. Koga za trenera...

"Ipak, Valerij Gazajev. Njemu pripadaju najveće zasluge za razvoj moje karijere. Kada sam došao u CSKA, tačno je znao kako da mi dozira treninge i minutažu na utakmicama. Nije bitno da li je 30, 60 ili 90 minuta. Imao sam puno poverenje u njegovu procenu i pokazalo se da je uvek bio u pravu".

MILOŠ KRASIĆ, TOP 11 (4-3-3): Bufon – Gonul, Vidić, Skilaći, Žirkov – Rahimić, Pirlo, Mila – Jovanović, Aleks, Del Pjero. Trener: Valerij Gazajev.

miloš krasić Izvor: MN Press



Nije loš tim sastavio ovaj Krasić. Taze penzioner. Pardon, dupli penzioner...

"Za sada samo kafica i ponekad mali fudbal. Za šah i domine ima vremena".

Podsetite se i nezaboravnih priča koje su, birajući svojih Top 11, za Mondo ispričali Milan Lane Jovanović i Radmilo Mihajlović.

U sledećoj epizodi čeka vas Darko Kovačević.

Komentari 14

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Velja

Lepa prica za pamcenje. Krasic bar za moj racun nikada nije bio neki fudbaler ali je izgleda imao srece da je igrao za vece timove.

Garrosh

Najtragičnije je to što su italijani nekoga ispljuvalji zbog simuliranja, a tada nije bilo većih simulatora od njih, bili su gori i od španaca...Inzagi, Giljardino, a oni sve obrušili na Krasića koji je jednom to uradio...žabarska posla

Stefan

Treba da spavam, kasno je, ali ovakav clanak sam citao u jednom dahu, veoma zanimljiv i otvoren intervju, lepu karijeru je imao, da je bilo jos malo srece, mogao bi jos svasta

loader