Novi šef stručnog štaba "parnog valjka" Savo Milošević, jedan je u nizu trenera kojima je "vruća klupa" trofejnog kluba prva stanica u karijeri. Pre proslavljenog golgetera i bivšeg rekordera po broju nastupa za nacionalni tim, mnogi su trenerski zanat pekli u Partizanu. Sa više ili manje uspeha…

Najtrofejniji početnik je bez dileme Slaviša Jokanović. Za posao koji ga je kasnije odveo i od Premijer lige odlučio se sasvim slučajno. Partizan je posle jesenje sezone 2007/2008 ostao bez trenera, jer je Miroslav Đukić prihvatio poziv Zvezdana Terzića da postane selektor Srbije. Tomislav Karadžić, tadašnji predsednik crno-belih, morao je brzo da reaguje, jer klub već dve godine bio bez ijednog trofeja i među navijačima je vladalo veliko nezadovoljstvo.

Jokanović je odveo tim na pripreme i od proleća započeo uspešnu jednoipogodišnju misiju sa crno-belima. Iako je u prvom meču ubedljivo poražen od Crvene zvezde pred praznim tribinama stadiona "Rajko Mitić", Jokanović je osvojio dve titule i dva kupa (2007/2008 i 2008/2009).

Međutim, i on je smenjen. Bivši čelnik Dragan Đurić nije imao razumevanja posle eliminacije od kiparskog APOEL-a i teškog prolaza u Ligu Evrope preko slovačke Žiline.

Zanimljivo, Jokanović je nasledio Đukića, koji je takođe bio početnik, jer je nekoliko meseci pre nego što je u 9. januara 2007. zauzeo mesto Miodraga Ješića, prva iskustva stekao vodeći mladu reprezentaciju Srbije.

Počevši od osnivanja Fudbalski klub Partizan dovodio je trenere početnike. Prvi je bio Franjo Glazer, koji je dve godine i branio i vodio ekipu. Čuvar mreže poznat kao "majstor za penale" (navodno je od 94 odbranio 73) osvojio je i prvu titulu za klub iz Humske u sezoni 1946/1947.

Šampion države kao trener početnik u Partizanu bio je i Nenad Bjeković. Pre nego što je postao "šef", Bjeković je dve godine bio pomoćnik u stručnom štabu Miloša Milutinovića (uzeo titulu 1983). Osvojio je dve uzastopne titule u periodu od 1984. do 1987, Partizan je bio najbolji u Jugoslaviji 1986. i 1987.

Trofejni početak imao je i Vuk Rašović.

Partizan važi za njegovu prvu ozbiljnu stanicu u karijeri, iako je početne korake u trenerskom poslu načinio u crno-beloj filijali Teleoptiku. Pošto je Vladimir Vermezović "prosuo" veliku bodovnu razliku i Crvena zvezda prišla na samo dva boda zaostatka, Rašović je prekomandovan iz Teleoptika da "vadi kestenje iz vatre". Uspeo je u sezoni 2012/2013 da dobije derbi i da osvoji titulu. Uprava mu je tokom leta skroz okrenula leđa, ostavivši ga sa slabašnim timom bez pravih pojačanja. I pored toga Rašović je do zimske pauze stekao bod prednosti u odnosu na Zvezdu. Tadašnji predsednik Đurić ga je smenio i doveo Marka Nikolića, a najveći Partizanov rival je posle šest godina prekinuo crno-belu dominaciju.

Florijan Matekalo je takođe trenersku karijeru počeo u beogradskom klubu. Kratko je 1957. vodio crno-bele, ali je uspeo da osvoji Kup, poslednji pre velikog posta u najmasovnijem domaćem takmičenju.

I Partizanova legenda Momčilo Vukotić je krenuo iz Humske. Prvo kao igrač, pa sportski direktor, a onda i kao trener. Popularni "Moca" sedeo je na klupi "valjka" u sezoni 1988/1989, iste one u kojoj je Partizan posle više od tri decenije osvojio Kup.

Aleksandar Stanojević je osvojio dva šampionata i uveo Partizan u Ligu šampiona. Međutim, pre nego što je postao prvi trener crno-belih, vodio je Srem i radio u OFK Beogradu, gde je bio zadužen za mlađe kategorije, a bio je i asistent u prvom timu. Iskustvo je stekao i u reprezentaciji Srbije do 19 godina, odnosno pored Đukića na klupi Partizana.

Ivan Tomić je takođe bio u reprezentaciji Srbije do 19 godina, zatim u Teleoptiku, pa u Partizanu, slično kao i Zoran Mirković, koji je skromno trenersko iskustvo stekao kao trener Sinđelića i pomoćnik u selekciji Crne Gore.

Partizanovi početnici bez trofeja bili su još Stevan Vilotić (1957), Velibor Vasović (1971-1973) i Jovan Miladinović (1976).

U koju grupu će Savo Milošević…