Po uobičajenom protokolu, nekih sat vremena pre početka revanš utakmice polufinala Kupa Srbije između Radničkog i Partizana, pojavili su se sastavi ekipe.

Na prvi pogled delovalo je da su se treneri Nenad Lalatović i Savo Milošević odlučili za manje više očekivane postave. Ali, strateg "parnog valjka" spremio je jedno ogromno iznenađenje, ne samo za svog kolegu sa klupe Nišlija, već i za čitavu fudbalsku javnost, pa čak i za one najupućenije u fudbalska zbivanja u Humskoj.

Broj 10 Partizana - Lazar Pavlović!

Omladinac crno-belih priključen je treninzima prvog tima pre manje od dve sedmice, prošlog vikenda igrao je utakmicu u svojoj starosnoj kategoriji, a onda je stručni štab crno-belih odlučio da ga ubaci u vatru i da mu od prvog minuta pruži priliku u najvažnijem ovosezonskom okršaju za Partizan.

MONDO/Stefan Stojanović Lazar Pavlović


I dok je oficijelni spiker diktirao timove, kada je pročitao ime momka koji će 1. jula napuniti 18 godina, mala grupa navijača na zapadnoj tribini Čaira skočila je sa sedišta i jakim aplauzom pozdravila crno-belog tinejdžera. Bilo je očigledno da je u pitanju Lazareva rodbina.

"On je moje dete, danas debituje za Partizan", ponosno je uzviknula plavokosa žena.

Kako su prolazili minuti mogla je da bude samo još ponosnija, jer se strah od velike scene nije primećivao kod omalenog centralnog veznog. Otvarao je prostor saigračima, proigravao ih, borio se i hrabro ulazio u duele i sa duplo starijim protivnicima. Činilo se kao da je već godinama deo te pozornice, a ne debitant u rovovskoj bici za trofejni klub, ne za samo za finale Kupa, već i za spas sezone.

I konačno, posle izjednačujućeg gola Zorana Tošića, kada je pitanje finaliste već bilo rešeno, Milošević je doneo odluku da zemani Pavlovića. Podno zapadne tribine, pored aut linije, na taren se spremao da uđe legendarni Saša Ilić. Dužim aplauzom ispratio je izlazak znatno 25 godina mlađeg kolege, zagrlio ga, poljubio i nešto mu šapnuo.

Možda i "ti si taj".

Partizan je godinama pokušavao da u svojoj školi stvori naslednika legendarnog kapitena, koji i sa 42 godine ima pas i ideju kakvi se retko viđaju. Nije uspeo iako su mnogi obećavali... Međutim, početak profesionalne karijere Lazara Pavlovića definitivno obećava. Potrebno da ostane čvrsto na zemlji i da nastavi teškim radom ka visinama, vrebajući nove prilike za dokazivanje.

"Nisam ni ja znao da ću biti među 18 i krenuti na put, a kamoli da ću biti starter. Bio sam iznenađen, ali nije bilo negativne treme, već samo želja da utakmica što pre počne", rekao je posle utakmice Lazar.

Bio je "džoker" Miloševića.

"Kada me je trener pitao da li sam spreman, odgovorio sam odmah: Naravno da sam spreman. I zaista sam bio", dodao je talentovani fudbaler.

MONDO/Stefan Stojanović Navijači Partizana su i u Nišu, na revanšu polufinala Kupa Srbije protiv Radničkog, skandirali protiv rukovodstva kluba. Uzbudljivo na terenu, uzbudljivo i na tribinama!


Njegov staž u Partizanu je dug već osam godina.

 "U Partizanu sam od 2011. Ovo je ostvarenje mog sna! Prvo sam javio porodici da ću igrati, a onda se javila ona mala pozitivna trema i želja da što pre izađem na teren. Svi smo u svlačionici verovali da možemo da prođemo u finale. I to smo ostvarili. Ta želja, vera i kolektivni duh su nas doveli dovde", podvukao je Pavlović.

Dobio je pohvale i od trenera, koji je zbog rizične odluke da u startnih 11 ubaci momka bez imalo iskustva, delovao ponosno, toliko da se čak i Lalatoviću obratio rečima "milsim da je i za vas bilo iznenađenje", na šta je temperamentni strateg Radničkog potvrdno klimnuo glavom.

"Nisam sumnjao da će se Lazar snaći. Pretpostavljam da je pojava Pavlovića bila iznenađenje i za naše rivale. Ne bih mnogo pričao o njemu, ovo mu je tek prva utakmica. Niti sam ja nešto posebno uradio. Ovo je samo logična stvar. Ispalo je dobro", skromno je završio Milošević.