Pljusak, potom grad, kakav se ne pamti u Beogradu. Pojedinim navijačima Partizana koji su kisli na stadionu na Topčiderskom brdu u nedelju uveče se otelo: "Eto, i nebo plače što se Saša Ilić oprašta".

Tokom celog nedeljnog dana bilo je toplo, ali sparno vreme. Mnogi u majicama sa brojem 22, prezimenom Ilić na leđima, a jedna kompletna porodica u majicama specijalno napravljenim za ovu priliku - oproštaj legende kluba, rekordera po broju utakmica u crno-belom dresu.

Da Saša Ilić jeste mnogo važan za Partizan, dokazuje i to što su zaraćene strane, bar provremeno, prešle preko razmirica. Zbog Saleta. Na svečanost u klubu, uoči prvenstvenog duela sa novosadskim Proleterom, došao je i nekada dugogodišnji sportski direktor Partizana Nenad Bjeković, koji je bio "opozicija" sadašnjoj upravi. Ali, to pokazuje veličinu Saše Ilića.

Poslednji ples Saše kapitena: I nebo je plakalo! VIDEO

Od početka prvenstvene utakmice protiv novosadskog Proletera, navijači su pevali: "Ja bih da igra još malo, jer je Sale samo jedan, i do njega mi je stalo, meni je vredan".

Pred kraj utakmice, sudija je označio trenutak kada bi Saša Ilić trebalo da izađe iz igre. Kiša je padala neumoljivo, ali gledaoci nisu imali dilemu - aplauzi i naklon majstoru. Ilić je ostavio otisak kopački, zagrlio se sa suprugom, koja je plakala, a onda je uzeo sina za ruku i prošetao pored svih frakcija Grobara i svih ostalih navijača.

Saša Ilić - knedla u grlu i veliko hvala svima! (VIDEO)

To može samo on - da ujedini sve, koji se inače ne podnose.

CEO POČASNI KRUG

SA SINOM

O Saši Iliću se gotovo sve zna. I to kako je sa 9 godina došao u Partizan i koliko je utakmica odigrao, koliko je golova dao...

Za ceo svoj životni put najviše zahvaljuje Miši Radakoviću, pamtiće utakmice protiv Njukasla i Anderlehta dok je živ.

"Ponavljao sam to mnogo puno puta i nije mi teško da ponovim još jednom, sigurno da je, uz dužno poštovanje svim trenerima, čika Miša, odnosno Miša Radaković, najzaslužniji za sve ovo što sam ja postigao u karijeri i što me jednostavno stvorio i kao čoveka. Ja sam i dan-danas u kontaktu sa čika Mišom, često pijemo kafu pa se sećamo nekih stvari i to je istinita priča, ali to ne samo zato što sam ja takav bio, nego je takva bila grupa igrača koje su u mlađim selekcijama Partizana. Čika Miša je bio osoba koja je na kraju treninga igrao fudbal protiv nas, onda smo birali svoju ekipu protiv igrača koji su u tom trenutku bili bolji nego ta ekipa koju je izabrao čika Miša, i s obzirom da smo često gubili, mi smo to produžavali koliko god smo mogli, tako da se nekad dešavalo da trening koji normalno traje sat i po vremena, traje i po dva i po sata", prisetio se Ilić u razgovoru za klupski sajt nekoliko dana uoči oproštaja.

Saigrači, ali i mnogi koji ga znaju godinama za Ilića kažu da je "magistar fudbala".

"Uh, da ne zvuči preteško - magistar. Magistar možda u nekim drugim stvarima... Nekim igračima mogu i roditelj da budem, mi ovde imamo standardne neke naše šale, i ja sam taj uvek koji je začetnik svega toga, tako da i ja sam sebe u nekim situacijama hvalim da sam magistar ne samo fudbala, nego i života za njih, tako da je verovatno to ostalo od toga".

Mnogi treneri kažu: "Ovakav se teško rađa" ili "Nije se još pojavlo dete koje može da zameni Sašu Ilića". Saša Ilić, međutim, ne misli tako.

"Ja se ne slažem sa tom tvrdnjom - da nije bilo igrača koji mogu ne da zamene Sašu Ilića, nego da budu i bolji. Ne zato što sam skroman, nego zato što je to moje realno mišljenje. Situacija u klubu je bila takva da se ti klinci ne iscrpe dovoljno i mislim da je to najveći naš problem, a sigurno da ima i da će biti mnogo boljih igrača nego što je bio Saša Ilić".

Za Sašu Ilića se vezuje mnogo anegdota. Jedna od njih je bila u vreme dok je trener bio Ljubiša Tumbaković. Kažu da su se tadašnji igrači Partizana plađili, odnosno pokazvali veliko poštovanje prema njemu.

Saša Ilić je jednom, tada kao jedan od najmlađih igrača, sakrio ispod majice flašice Koka-kole i piva. Onda ga je Tumbaković sreo na hodniku.

"Jeste, mi smo bili na pripremama na Tari i dobili smo kod Tumbe čuveno prepodne slobodno i hteli smo da se donekle opustimo, ja sam sebi dao za pravo da ću ja to da 'prošvercujem', ali nisam imao sreće (smeh). On me je uhvatio, bili su i novinari iza svega toga, a Tumba kao stari šmeker znao je kako, samo me pozvao u svoju sobu i rekao: 'Vadi to iz džepova', ja sam vadio Koka-Kole, a i to je bilo zabranjeno u to vreme kad je on bio trener i kad je video pivo počeo je da me grdi: 'Kažnjen si', ono njegovo standardno 'bezobrazniče', ali dobro, sve je to prošlo, ja i Ljubišu Tumbakovića, ponovo, uz Mišu Radakovića smartam najzaslužnijim za sve ovo što sam ja postigao".

Postoji još mnogo anegdota, svi treneri su mu bezgranično verovali, konsultovali se sa njim. Kažu da je ubedio Aleksandra Stanojevića da dopusti Aleksandru Davidovu da šutira penal protivb Anderlehta u Briselu 2010. godine u kvalifikacijama za plasman u Ligu šampiona, ubeđen da će pogoditi. Davidov je promašio...

"To je bila jedna od najtežih utakmica za mene lično, jer su mi se desili grčevi u nekom dvadesetom minutu pa sam izašao, a kad vratim film šta se posle izdešavalo, otkad sam izašao dok nismo ušli u Ligu šampiona, bolje mi je bilo da sam sa tim grčevima igrao do kraja utakmice. Ja sam sa Saletom Stanojevićem igrao u prvom timu Partizana i bio mi je trener, Sale je jedan vrhunski stručnjak koji je sa Partizanom napravio neverovatne stvari i u tom trenutku kad su se dešavali ti jedanaesterci, mi smo imali trojicu izvođača, sećam se da je bio Krle siguran, Kleo i Raća Petrović, tražila su se još dvojica, ja sam za tu dvojicu garantovao, i za Davidova jer je eto tako šutirao penale, za Vojislava Stankovića, čuvenog Vranjanca, zato što eto tako mi je…(smeh). I sada se desio penal koji treba da šutira Davidov koji nije promašivao na treningu, on promaši i Sale se okrene prema meni i kaže mi neke reči koje su najbezobraznije moguće u tom trenutku. Ja sam se toliko bio uplašio, ali imao sam sreće posle da me Voja Stanković 'izvadi' i sami znamo kako se to završilo, Partizan je po drugi put bio u Ligi šampiona".

S obzirom na toliki staž u Partizanu da li postoje utakmice koje su mu najdraže, odnosno i najteže i najdraže?

"Pa sigurno da du te dve utakmice protiv Njukasla i Anderlehta meni najdraže i najviše ostaju u sećanju svih navijača Partizana, jer posle te dve utakmice Partizan je igrao Ligu šampiona. Uvek pominjem utakmice protiv večitog rivala Crvene zvezde, pogotovo svaku utakmicu gde smo pobedili to je za nezaborav, ali sigurno da ima i par utakmica koje, ne mogu da kažem da bih želeo da izbrišem, nego, primera radi taj moj čuveni promašaj protiv Reala, bih voleo da se nije desio. S druge strane, taj nesretni Šamrok kad se desio i ima još nekih, svaki poraz protiv Crvene zvezde, ali dobro, to je normalno za nekog profesionalnog sportistu, jer to čini i pobede i poraze".

MONDO INTERVJU: SAŠA ILIĆ

Šta će raditi kada se završi sezona? Da li će se ipak pridružiti timu na pripremama? Mnoge generacije, jednostavno, ne mogu da zamisle pripreme i trening a da nema Saše Ilića...

"Ja sam siguran da ću biti uz Partizan, e sad, u kom obliku to uopšte nije bitno. Gledaću utakmice Partizana, biću najverniji navijač, ali u ovom trenutku završavam igračku karijeru i jednostavno. U svakom slučaju, ja ću svim svojim srcem biti uz Partizan i koliko mi to obaveze dozvole, a sigurno da ću imati više slobodnog vremena, dolaziti ovde biti uz saigrače moje".

Da li će se možda baviti trenerskim poslom, s obzirom na to da je završio za A licencu. Da li bi imao živaca da bude trener?

"Ono što je sigurno je da je fudbal moj ceo život i da hoću da ostanem u njemu i imam neka određena interesovanja, s obzirom i na godine, da u poslednjih 5, 6 godina ko god je bio trener ja sam donekle bio uključen u neki određeni rad, odnosno jednostavno sam davao neka svoja mišljenja, tako da mene je to interesovalo, imam nameru da završim i tu profi licencu, a sad šta će biti u budućnosti ne zna se".

Ljubiša Tumbaković se u intervjuu za klupski sajt i televiziju, prisetio pojedinih detalja iz karijere Saše Ilića.

"Sećam se, naravno, celog razvojnog puta Saše Ilića, i ono što je interesantno, ja sam jedan od trenera u tom sistemu i tom lancu njegovog stvaranja. Istina je da sam ga ja uveo u prvi tim, te davne 1996. ja mislim, on je tu debitovao i tad počinje uslovno neka njegova karijera. Međutim, puno toga se izdešavalo mnogo ranije, on je selektiran kao jedno talentovano dete, dolazio je iz Borče, tamo je u to vreme živeo, njegov prvi trener ja mislim da je bio Conja Matekalo, ali najveći deo njegovog razvojnog puta kao trener je imao Miša Radaković i on je praktično od pionira, kadeta, omladinaca, pratio Sašu Ilića i kasnije ga je sačekao u prvom timu, kad smo Miša i ja bili saradnici u prvom timu i praktično vodili Sašu".

CEO INTERVJU SA SAŠOM ILIĆEM ZA TV PARTIZAN

Tumbaković i Saša Ilić su sarađivali tri godine, a "Tumba" za njega ima samo reči hvale. Upotrebio je reč "genijalan".

"Saša je posebna ličnost. S jedne strane, pričamo o Saši Iliću kao jednom od najvećih Partizanovih talenata svih vremena, što je on dokazao kroz ovo dugogodišnje igranje u Partizanu, kroz te rekorde u broju odigranih utakmica, kroz rekorde u postizanju golova, kroz rekorde kad su titule u pitanju, ali ono što je vama verovatno u ovom momentu interesantnije a to je kakav je Saša Ilić. Saša Ilić je jedno divno dete, a sad zreo, oženjen čovek, roditelj, divna ličnost kad su drugari u pitanju, obožavan sa bilo koje strane ako gledate, da li su to ljudi u njegovom neposrednom okruženju, da li su to ljudi odnosno kolege, igrači u tim svim generacijama za ovih 20 godina, ili smo to možda mi kao treneri. Tako da, ako me pitate ko je Saša, pa jedan genijalan igrač, jedna mnogo kvalitetna i pozitivna ličnost, sjajan roditelj, i kad kažete da završava svoju karijeru meni je žao, biološki on praktično i treba da završi karijeru, ali ćemo svi biti uskraćeni za gledanje jednog Saše Ilića, njegovih maestralnih poteza, golova, njegove saradnje, njegove neke energije koju i u ovim godinama daje celoj ekipi, e to je Saša Ilić".

Kaže da je bez obzira na dugu karijeru, uspehe, Saša Ilić ostao isti - drugar.

"On je harizmatična kao ličnost i bez obzira na svu neku svoju sportsku reputaciju koju je stekao za ovih 20 godina, on je do ovog momenta ostao potpuno isti Saša Ilić, momci su ga zvali Borča, Sale, itd. On se isto ponaša sa svojim kolegama, koji su bli mnogo stariji od njega te 1996. kada je ulazio u tim, i sa ovim momcima koji su rođeni 2000. od kojih je možda duplo stariji, to je Saša Ilić... možda je mogao još više kad je karijera u pitanju, ali sve ostale stvari idu u prilog njemu, da je jedan poseban talenat i jedan poseban čovek", rekao je Ljubiša Tumbaković o Saši Iliću.

MONDO TV: 60 SEKUNDI SA SAŠOM ILIĆEM