Zvezda još čeka ONOG Ivanića: Gde je zapelo?

Jurila ga je i jurila Crvena zvezda nekoliko prelaznih rokova i uspela da mu "obuče" dres početkom ovog februara plativši BATE Borisovu jako obeštećenje od 1,3 miliona evra.

Zbog svih pomenutih okolnosti - očekivanja javnosti od Mirka Ivanića bila su gigantska. Kako bi to otprilike rekao pomoćni trener Milan Kosanović, za takve igrače se misli da će "predriblati trojicu-četvoricu i dati pet golova", ali kada se i taj prag drastično spusti - teško je "osmicu" Crvene zvezde za sada oceniti visokom ocenom, ako i pozitivnom.

/OVO JE VEĆ BOLJE: BOAĆI KAO NEKAD, ZVEZDA PO NAVICI/

Nije prošao pripreme zimus, "tražio" se čitavog proleća, a tek na momente navijači Crvene zvezde mogli su da vide poneki raskošan potez iz njegovog bogatog arsenala.

Vladan Milojević isprobao ga je na nekoliko mesta u timu, pokušavao da ga uklopi sa Benom i Marinom, bilo je tu nastupa i sa dva napadača, pa je i posle šest meseci teško pogoditi koja je to pozicija koja mu najviše odgovara.

Naravno, igrači će iz kurtoazije kazati da im odgovara "svaka gde ih trener stavi", ali jasno je da postoje mesta na terenu gde se svaki od fudbalera oseća "svojim", prirodnije...

/ZVEZDA BEZ POJAČANJA: OVAKO NIJE BILO JOŠ OD LALATOVIĆA/

Za sada od Mirka Ivanića ne može da se vidi opuštenost u igri, i dalje deluje u grču, verovatno i zbog težine dresa, pa je tako još jednu prosečnu partiju pružio u dvomeču protiv Suduve.

Posebno upečatljiv bio je izlazak pred golmana Karduma u Beogradu, kada je imao sve vreme sveta da postigne rutinski pogodak, ali šutirao je bez snage. Možda i bez samopouzdanja.

U danima iz BATE Borisova ili Vojvodine - možda bi gol iz takve situacije mogao da postigne i zavezanih očiju, međutim mnogo je gore kada se "zavežu" noge, a Crvena zvezda mora da radi s njim kako bi dobila ONOG igrača koga je platila.

Trebalo bi da postane ključni igrač u timu uz Marka Marina, međutim za sada to nije ni blizu toliko ubedljivo, posebno kada se uzme u obzir da je prošao period adaptacije.

BEN, IVANIĆ, MARIN - MOGU LI DA IGRAJU ZAJEDNO?

Pričalo se već neko vreme o odlascima Marina i Bena, ali je Crvena zvezda uspela da zadrži dvojicu najboljih igrača - i uspeće u tome najmanje do kraja kvalifikacija.

To je istovremeno značilo da je pred Vladanom Milojevićem "sladak" i izazovan zadatak da u postojeći sistem "instalira" i Mirka Ivanića, a iako je javnost očekivala da će to biti na poziciji centralnog ili ofanzivnog veznog - "osmica" Zvezde otišla je na levi bok.

Utisak je da možda u takvoj konstalaciji prednjeg dela napada - tim donekle gubi na prodornosti, brzini i rešavanju situacija "jedan na jedan", međutim utisak je da je Milojević imao jak razlog da na taj način postavi svoj tim pošto mu donosi dobar balans u defanzivnom stavu - Zvezda bez ikakvih problema može da se transformiše u 4-4-2 gde Ivanić i Ben "brane" bokove.

/MILOJEVIĆ NAJAVLJUJE BOLJU ZVEZDU: NI REČ O HELSINKIJU/

Takve okolnosti svakako bi odgovarale ekipi u jakim mečevima u Ligi šampiona, ali je isto tako istina da u Superligi i prvim kolima kvalifikacija - Zvezda za protivnika ima slabije timove.

To po takvoj postavci stvari znači da će se oni braniti duboko, kao što je to bio slučaj sa Suduvom, pa tako Crvena zvezda ostaje bez jednog od najtradicionalnijih oblika u fudbalu - brzih krila koji na individualni kvalitet "rešavaju" protivničke bekove i traže igrača u 16 metara.

Marin, Ivanić i Ben vole da igraju "ka unutra", traže loptu u međuprostorima i pomalo pate kada su na boku, što ponekad zna da bude problem za ekipu.

Utisak je da nema dovoljne brzine u napadima, postaju jednolični, lopta nema protok i "vrti se" u krug oko kaznenog prostora, pa zato ni ne iznenađuje onoliki broj šuteva iz daljine na meču u Litvaniji kada je Vladan Milojević, verovatno, hteo da "razbije" tempo i potraži šansu iz odbitka.

Sedam dana kasnije na "Marakani" pomenuti trio funkcionisao je bolje, možda i zbog šireg terena, ali svakako i publike koju ne treba isključiti kao faktor.

Tačnije, u proseku su izgledali bolje, kod Ivanića se nije video veliki pomak.

FORMACIJA CRVENE ZVEZDE U NAPADU - IVANIĆU NIJE (JOŠ) LEGLA

Bez naročite dileme moglo bi da se kaže da je Crvena zvezda protiv Suduve u napadačkoj formaciji, dakle kada ima loptu, najčešće delovala u sistemu 3-2-4-1 (3-3-3-1).

To znači da se dvojici štopera (Babić i Milunović) pridodaje i levi bek Rodić, u organizaciji napada pomažu Jovičić i Jovančić, s tim da je drugopomenuti pozicioniran nešto više, a najzanimljivija situacija je sa igračima koji daju "širinu" ekipe.

Na desnoj strani je to očekivano desni bek Gobeljić - dok je na levoj to radio Ivanić - i njihov zadatak je da stoje uz "ivice" kako bi razvukli protivničku ekipu da ne igra usko.

S obzirom na to da su Marin i Ben imali tendenciju da češće igraju po desnoj strani, gde su sarađivali sa Gobeljićem i Boaćijem koji je izvlačio štopere, neretko i Jovančićem koji je želeo da učestvuje u igri, leva strana Crvene zvezde delovala je znatno manje zastupljena.

Međutim, kada bi zaigrali rizičnije sa igračem više na protivničkoj polovini - i kada bi Rodić bio taj koji daje širinu umesto Ivanića - utisak je da je to delovalo znatno bolje.

Upravo u tim situacijama Crvena zvezda je i došla do golova!

Ivanić je "okupirao" takozvani levi međuprostor, Marin je bio u sredini, Ben u desnom međuprostoru, a to je ovoj "trojci" omogućilo da prilaze jedan drugom, budu bliži i traže loptu za igrače koji utrčavaju iz drugog plana.

Pre izuzetnog pasa Bena za Boaćija vredi istaći da je Ivanić "zakucao" jednog štopera uz sebe pozicionirajući se u 16 metara, dok je slično bilo i kod gola Marina.

Ivanić je napustio svoju poziciju, otišao skroz na desnu stranu kako bi pomogao Marinu, a onda se lepo ubacivao iz drugog plana za pas Bena.

Tu loptu je presekao Boaći i "produžio" je za Nemca koji je pun samopouzdanja lako postigao pogodak za dupliranje vođstva.

Iz ovoga se može zaključiti da je Ivanić i te kako imao ulogu u pobedi nad Suduvom, ali se ona ne bi beležila u statistiku - i nažalost po Zvezdu više je bila izuzetak nego pravilo.

MOŽE LI ZVEZDA DA DOBIJE JOŠ VIŠE OD IVANIĆA?

Utisak je da Mirku Ivaniću znatno više prija kada širinu ekipi daje Milan Rodić, odnosno kada može više da razmišlja o slobodnijem kretanju na terenu, a manje o čekanju da lopta stigne na njegovu stranu i da tek tada bude uključen u napad.

Jasno je da je veći rizik kada oba beka odlaze visoko, a problem Zvezdi pravi i to što je tako izloženija protivničkim kontrama.

U tom slučaju očekivanja su da, pre svih, defanzivni vezni uspeva da pokrije veliki deo terena i u ranoj fazi prekine protivničku kontru, dok je istovremeno potrebno i da štoperi budu izuzetno brzi kako bi na širokom prostoru uspevali da zaustave rivala.

Uvežbavanje tranzicije u takvim situacijama jedan je od najvećih trenerskih izazova, a kao poteškoća može se navesti i tendencija igrača da greše u dodavanjima.

Imali su izuzetno niske procente tačnih pasova prošle godine u Ligi šampiona, a posebno se više očekuje od veznih igrača koji nisu bili sigurni u organizaciji igre.

Zbog toga se možda i levi bek premešta na mesto štopera, a ne defanzivni vezni kako je često u mnogim ekipama, pa u neku ruku i ne iznenađuje što je u ovom prelaznom roku Crvena zvezda dovela Kanjasa i Žandera.

Videćemo da li će sa njima u ekipi možda i Mirko Ivanić moći da pokaže više - potreban je Zvezdi kako bi se plasirala u grupnu fazu Lige šampiona, a već je u tome uspevao...

Pogledajte i gostovanje Milana Kosanovića u MONDO podkastu "Sve u 16" u kom je govorio o novoj sezoni Crvene zvezde, ujedno i o Mirku Ivaniću, ali i drugim igračima od kojih je srpska javnost imala velika očekivanja.