U čemu je poenta bogatstva i veličine koju ti pruža status vrhunskog fudbalera, ako bar deo toga nećeš podeliti sa drugima? Bili to tvoji obožavaoci, ili oni koji čak i ne prate "najvažniju sporednu stvar na svetu".

Sadio Mane jedan je od asova koji svojim primerom konstantno pokazuju koliko je lepo, a uglavnom i lako, biti normalna, pozitivna i humana osoba.

Senegalac je na utakmici Superkupa Evrope Liverpul - Čelsi (1:1 u regularnom toku, posle produžetaka 2:2, penalima 5:4), odigranoj u Istanbulu, nakon izlaska iz igre spontano pozvao skupljača lopti, iza leđa izvukao dres u kome je upravo postigao dva gola i uz zagrljaj ga poklonio dečaku.

Ništa specijalno, ništa spektakularno, ništa zahtevno... a opet, retkost!

Kakav je Mane zaista, videlo se i ranije ovog leta, kada se posle duge sezone sa Liverpulom priključio reprezentaciji Senegala i u vrelom Egiptu igrao sve do 19. jula i poraza od Alžira u finalu Kupa Afrike.

Posle toga je otišao na odmor, na mesto dostupno samo onima sa "dubokim" džepom? Ne, zaputio se pravo u domovinu, u svoje selo Bambali, da se uveri kako napreduje izgradnja srednje škole koju je lično finansirao sa preko 200.000 funti.

Scenu kako nekoliko sati posle meča Premijer lige čisti toalet u jednoj džamiji, verovatno ste videli prošle jeseni...