• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Fudbal

Kakve su bile plate fudbalera Partizana i Zvezde i šta su vozili 80-ih?

Autori Predrag Vujić Georgi Mitev Šantek
Autori Predrag Vujić Georgi Mitev Šantek

Donosimo vam zanimljiv pregled plata fudbalera "večitih rivala" iz 1983. godine. Saznajte ko je bio najplaćeniji i šta su tada vozile fudbalske zvezde, ali i koliko bi danas iznosile njihove zarade.

Izvor: MN Press/arhiva

Pred novi "večiti derbi", najvažniji fudbalski duel u Srbiji, malo smo "kopali" po podacima koji su nekada bili dostupniji nego danas, a tiču se plata fudbalera Partizana i Crvene zvezde.

Vratili smo se 30-ak godina unazad, u vreme Moce Vukotića, Prekazija, Rojevića, Radanovića, Šestića, Janjanina, Mrkele, braće Đurovski... Dakle, u vreme 80-ih godina prošlog veka.

Svojevremeno se smatralo da su fudbaleri "bogovi", imali su status zvezda, poput glumaca, pevača i pevačica. Oni zaista jesu bili popularni i omiljeni, neretko se dešavalo da se pojavljuju u emisijama zabavnog, kolažnog karaktera, da "iskoče" iz šablona, pojave se na "dupelirici" magazina u društvu zgodnih pevačica. Ali, tada je bilo i potpuno drugačije vreme - fudbaleri su morali da ostanu u domaćem (jugoslovenskom) klubu do 28. godine. Dakle, oni koji su dolazili na stadione imali su priliku da ih dugo gledaju i da se za njih "vežu".

Izvor: Tempo/printscteen/MONDO

Za fudbalere je tada bilo uvreženo mišljenje da su "bogataši", ali realnost uopšte nije bila takva. Mnogi slavni asovi dva kluba posle karijere su jedva spajali kraj s krajem. Recimo, jedan od boljih bekova u istoriji Zvezde Žika Jeftić bio je na ivici egzistencije, bez posla i novca, pa ga je Zvezda zaposlila i radio je na održavanju stadiona.

Legendarni fudbaler Partizana Blagoje Paunović, koji danas, nažalost, više nije među živima, prodavao je svojevremeno bostan po beogradskim pijacama. Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije iz Partizana Bora Đorđević, jedan od najvećih majstora fudbala na ovom prostoru, posle igračke karijere je očekivao posao u Partizanu, ali ga nije dobio. Ipak, snašao se - počeo je da vozi kamion.

To je bilo pre pomenutih 80-ih godina. Početkom i sredinom 80-ih u oba kluba su se lični dohoci izdvajali od ukupnih prihoda. Ukupni prihod se formirao od sredstava od utakmica (oko 75%), zatim nadoknada od reklama, sportskih prognoza...

Detalj sa derbija odigranog 7. avgusta 1983. godine.
Detalj sa derbija odigranog 7. avgusta 1983. godine.
Izvor: MN Press/arhiva - T. Mihajlović

PLATE U ZVEZDI

Tih 80-ih godina na snazi je bio Pravilnik o raspodeli ličnih dohodaka, koje su izglasali sami fudbaleri. U okviru tog Pravilnika bila je napravljena i kategorizacija fudbalera. Uoči svake sezone se pravila kategorizacija. Ako bi igrač u toku sezone odigrao manje od 50 zvaničnih utakmica, automatski bi prelazio u nižu kategoriju.

U Zvezdi je ta kategorizacija bila ovakva:

Ia kategorija - reprezentativci - startni osnov 25.000 dinara;
I kategorija - standardni prvotimci - startni osnov 20.000 dinara;
II kategorija - igrači prvog tima - startni osnov 17.000 dinara;
III kategorija - mlađi fudbaleri - startni osnov 15.000 dinara.

Dakle, ovo je bio fiksni deo, ali je postojala i takozvana "varijabila", odnosno deo ličnog dohotka koji se dobijao u zavisnosti od ispunjenja određenih kriterijuma.

Tako bi, recimo, fudbaleri u Zvezdi, ako su bili prvi na tabeli, za jedan osvojeni bod dobijali 13.000 dinara, ako je Zvezda bila druga na tabeli, bod je vredeo 12.500 dinara, ako bi bila treća, za bod bi dobijali 11.500 dinara. Sve do sedmog mesta. Ako bi bila ispod sedmog mesta, prvotimci Zvezde ne bi dobijali ništa od premija.

Za osvojeno prvenstvo, igračima Zvezde pripala bi nagrada od 300.000 dinara (s tim da bi dobijali i dodatnih 2.000 dinara za svaki osvojeni bod). Isto toliko je "vredeo" i osvojeni Kup Jugoslavije.

Postojale su i takozvane "specijalne premije", o kojima je odlučivao Izvršni odbor kluba. Zanimljivo, najveća premija bila je za pobedu nad Partizanom - 40.000 dinara.

PLATE U PARTIZANU

Slično kao u Zvezdi, i u Partizanu je bilo kategorizacija igrača.

Ia kategorija - 10 utakmica u reprezentaciji, da je potpisao treći ugovor sa Partizanom ili odigrao 300 utakmica za prvi tim - startni osnov 19.688 dinara;
I kategorija - 1 utakmica u A reprezentaciji ili dve trećine utakmica u Partizanu te sezone - startni osnov 18.174 dinara;
II kategorija - odigrao najmanje polovinu utakmica u sezoni ili potpisao drugi ugovor sa Partizanom - startni osnov 16.600 dinara;
III kategorija - odigrao najmanje 100 utakmica za prvi tim, 10 puta bio prvotimac u sezoni ili 20 puta bio rezervni igrač - startni osnov 14.145 dinara;
IV kategorija - igrači koji potpisuju ugovor sa klubom - startni osnov 12.540 dinara.

I u Partizanu su isplaćivane premije i to u zavisnosti od rezultata ostvarenih u ciklusu od 4 utakmice.

Za osvojenih jedan ili dva boda u te 4 utakmice NIJE BILO premija, tri boda su "vredela" 7.200 dinara, 4 boda - 19.200, 5 bodova - 66.000 dinara, 7 bodova - 84.000 dinara, a svih osam bodova (tada su se za pobedu dobijala 2 boda, a ne kao sada 3) . donosila bi premiju od 96.000 dinara. Rezervni igrači bi dobijali 50% od tih premija.

Za osvojenu titulu prvaka Jugoslavije, igračima Partizana je, prema Pravilniku, pripadala nagrada od 50% ukupnih primanja u prethodnoj godini. Isto se odnosilo i za Kup Jugoslavije.

U Partizanu je, kao i u Zvezdi, bilo i "specijalnih premija". I tu je najveća bila za pobedu u "večitom derbiju" - 40.000 dinara.

Rajko Janjanin u duelu sa Miodragom Ješićem i Slobodanom Rojevićem.
Rajko Janjanin u duelu sa Miodragom Ješićem i Slobodanom Rojevićem.
Izvor: MN Press/arhiva - T. Mihajlović
PLATA BANKARSKE SLUŽBENICE U TO VREME

Poređenja radi, evo kolika je zarada bila bankarske službenice, sada u penziji,: 1984. godine - 26.000 dinara; 1985. godine - 45.000 dinara; 1986. godine - 92.452 dinara: 1987. godine - 185.000 dinara;
1988. godine - 509.493 dinara;
"Tih 80-ih godina je bilo ovako: uzmem platu i odem na more. Četvoročlana ili petočlana porodica je sa dve plate mogla bez problema da letuje ili otputuje u inostranstvo", rekla nam je ta nekadašnja bankarska službenica, danas penzionerka.

PLATE POJEDINIH FUDBALERA U 1983. GODINI:

Najplaćeniji fudbaler Zvezde tada je bio Miloš Šestić (818.412 dinara), Boško Đurovski je bio plaćeniji od mlađeg brata Milka, a sadašnji sportski direktor Crvene zvezde Mitar Mrkela tada je bio najmanje plaćen.

CRVENA ZVEZDA: Tomislav Ivković - 565.476 dinara, Mile Jovin 586.344, Boško Đurovski 638.844 dinara, Đorđe Milovanović 589.344 dinara, Marko Elzner 734.640 dinara, Rajko Janjanin 695.340 dinara, Šugar 503.832 dinara, Janković 372.288 dinara...

U Partizanu je najplaćeniji bio Momčilo Vukotić (889.000 dinara), ali nisu zaostajali ni Mića Radović (885.000 dinara), Miodrag Radanović (875.900 dinara), Miodrag Ješić (842.000 dinara), Slobodan Rojević (842.000 dinara), Zvonko Živković (803.000 dinara)... Najmanje plaćeni su bili Zoran Lilić (209.000 dinara), Radomir Radulović (217.000 dinara) i Nikica Klinčarski (270.000 dinara).

PARTIZAN: Ranko Stojić - 773.000 dinara, Rade Zalad - 768.000, Dževad Prekazi - 701.000 dinara, Miloš "Čava" Dimitrijević (664.000 dinara), Sead Sarajlić (384.000), Admir Smajić (750.000 dinara)...

KOLUMNE O VEČITOM DERBIJU

KOLIKO BI TO DANAS IZNOSILO?

Za razliku od slave i popularnosti tadašnjih fudbalskih imena večitih rivala, poput Miloša Šestića ili Momčila "Moce" Vukotića, koji su i danas posle više od 35 godina legende srpskog fudbala, njihove plate je teže uporediti.

Tu ne pomaže ni standardna "tvrda valuta" iz Nemačke jer u toj 1983. godini to je bila "dojčmarka" a danas je evro. Uobičajeno je, i veoma pogrešno, uzeti zvanični paritet za uvođenje evra od 1:2, jer realnija je vrednost 1:1 (koliko je recimo ubrzo te 1999, godine koštao hamburger - sa jedne marke cena je skočila na 1 evro). Poseban je problem što je u socijalističkoj Jugoslaviji (mlađi se toga naravno ne sećaju), postojao zvaničan kurs u menjačnici banke i nezvaničan (realan) na ulici.

Najpribližnije "merenje" je preko prosečne plate. Te 1983. godine prosečna plata u Srbiji je bila, kazuje zvaničan podatak, 15.161 dinara (oko 332 evra po današnjem zvaničnom kursu). Danas je ona gotovo četiri puta veća - 53.633 dinara neto u junu ove godine (456 evra/maraka), jer inflacija je učinila svoje.  

Ako pogledamo najveće i najmanje plate igrača u Crvenoj zvezdi i Partizanu za celu 1983. godinu videćemo da se kreću od 25 prosečnih plata koliko je imao Janković sa 372.288 dinara (oko 8.150 maraka), do 54 plate, koliko je imao Miloš Šestić - 818.412 dinara (17.800 DEM) u tada petoplasiranoj Zvezdi, i od 14 plata Lilića (4.600 maraka) do 59 prosečnih plata Moce Vukotića (19.500 maraka), kapitena šampionske ekipe Partizana iz sezone 1982/83.

Kapiteni Zvezde i Partizana Miloš Šestić i Momčilo Vukotić (1983. godine).
Kapiteni Zvezde i Partizana Miloš Šestić i Momčilo Vukotić (1983. godine).
Izvor: MN Press/arhiva - T. Mihajlović

Poredeći sa prosečnom platom danas, to bi značilo da bi najbolje plaćeni igrač Zvezde, kao šampiona sezone 2018/19, trebalo da u ovoj godini primi više od 26.800 evra, a Partizana kao trećeplasiranog oko 24.700 evra.  

Čak i da su plate današnjih "vedeta" ovako male, a procenjuje se da su bar nekoliko puta veće, oni danas mnogo bolje žive nego njihovi uzori iz mladosti, jer im je i kupovna moć danas veća. Najprizemnije poređenje je da se za prosečnu platu 1983. godine moglo kupiti 62 kilograma junećeg mesa ili 182 litra zejtina, a danas 80 kila mesa i 447 litara ulja.  

A današnji igrači, zarađuju, svakako, mnogo više od toga.

U godišnjoj analizi prihoda u fudbalu agencije "Sporting intelidžens" za 2018. godinu, podatak za Superligu Srbije kaže da prosečan fudbaler u Srbiji godišnje zaradi 36.249 evra. To je gotovo za polovinu više od naše kalkulacije.

ARHIVSKE FOTOGRAFIJE

VOZNI PARK

Legendarni Dragoslav Šekularac, jedan od najvećih fudbalskih virtuoza ovog podneblja svih vremena, važio je za "bonvivana", ali nikada nije ni pušio, niti pio. Njegova strast su bili, između ostalog, automobili, a legenda kaže da ih je promenio oko 100 (naravno, uzmite ovo sa rezervom).

Napustio nas je Šeki, jedan od najvećih svih vremena


Naravno, svako vreme ima svoje osobenosti, pa tako i za automobile. Danas imamo i automobile na električni pogon, napravljeni su i prototipi vozila sa samostalnim upravljanjem. U ono vreme, a podsećamo vas da je reč o 80-im godinama, najpopularniji je bio "golf" (vozila ga je većina fudbalera), baš kao i "fiat", ali i naš "stojadin", popularni "kec" ili "Zastava 101" (Mića Radović, Slobodan Rojević, Živan Ljukovčan, Nikica Klinčarski...). Bilo je i onih koji su vozili BMW (Zlatko Krmpotić, Zvonko Varga), ili "opel kadet", a izdvajamo čuvenog odbrambenog  Zvezde Zorana Bankovića, za koga postoji podatak da je tada vozio "fiću".

***NAPOMENA: U tekstu su korišćeni podaci iz knjige "Derbi" Dragiše Kovačevića iz 1985. godine.

Komentari 19

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

sve je to sr.nje

Ne treba od sportista praviti elitu-t.j.kvazi elitu, ni finasijski, ni socioloski, ni nekad, ni sad.Nikad vece plate u istoriji sporta, a njima dajemo nacionalne penzije u vrednosti 3 prosecne plate, bogohulimo nazivajuci ih idolima i bogovima, a zapostavljamo ratne heroje, bolesnu i gladnu decu, zrtve tranzicije itd.Ni u svetu nije mnogo bolje, ali kod nas je dno dna.

ping pong

Kada poredite koliko je mesa i zejtina moglo za platu da se kupi onda i danas i kada kazete da je danas kupovna moc veca, znajte da ovo meso i zejtin danas po kvalitetu ne mogu da prismrde onom iz 1983. koje je usto bilo i 100% domace proizvodnje i strogo kontrolisanog kvaliteta, bez steroida, gmo i ostalih otrova. Igraci sa platama poput Šeletove i Mocine su mogli da kupe po stan svake godine. Ili po nov auto svakog meseca. Mozda cak i dva. Sekularac je sam pricao da je u Nemckoj (60ih) igrao za 2000 maraka mesecno,a toliko je tada kostao auto. Zivot je onda bio mnogo jeftiniji nego danas, jer je vecina robe, hrana,pice, odeca,obuca...cak i auto ( Golf-Sarajevo ili Reno-Maribor) bilo domace proizvodnje i samim tim neuporedivo jeftinije nego danas kada je 83% sve robe koja se u Srbiji proda iz uvoza. Novac je onda vredeo mnogo vise. Prohtevi prosecnog coveka su bili mnogo manji nego danas. Nije bilo mobilnih,interneta, kablovske, kompjutera, raznih kucnih aparata tipa mikrotalasne, klime, automobili bez milion senzora koji se kvare svaka 3 meseca itd. A,sve to kosta,a nista ne traje duze od par godina,kvari se i mora da se popravlja ili kupuje novo. Moj deda pravio kucu 1963. i u dve spavace sobe 4 utikaca za struju. Meni je danas 18 utikaca malo. Onda bilo jedan radio,jedan tv, frizider, eventualno eletrkicni sporet i cao. Nije ti trebalo vise od 5 utikaca za celu kucu. I tako sve do kraja 80-ih. Danas prpsecan covek trosi 5x vise struje nego onda.

tako je

@ping pong Znate li sta je pre 40-50 godina bilo milion dolara?Ko danas 100 miliona bukvalno.To nije mogao imati svako, a danas se cini da svaka susa ima milionce.

loader