Koković: Kinezi imaju sistem, Amerikanci radnu etiku, ALI Srbi talenat!

Dobri rezultati ekipe sa krova tržnog centra privukli su pažnju naše redakcije. Nakon što je proboj u medije napravio Admin fudbalskog kluba Voždovac, potražili smo šta bi još moglo da se predstavi, vezano za ovaj klub, a dovoljno zanimljivo da se o njemu piše i narednih godina.

Tvorac uspeha Voždovčana u tekućoj sezoni je Radomir Koković, mladi fudbalski stručnjak koji je letos preuzeo dirigentsku palicu u Zaplanjskoj ulici.

Kako je došlo do trenerskog puta u Kinu?

"Otišao sam da radim u akademiji koju je osnovao moj otac, međutim... Ubrzo sam dobio ponudu da vodim seniorski tim u istom gradu. Ta sezona je vatreno krštenje i ozbiljno iskustvo. Prvi samostalni posao, kao profesionalac, u zemlji koja nema nikakve veze sa tvojom. Kina je specifična po svim pitanjima. Oni rade na svoj način, a ja sam morao da učim iz svojih grešaka. To mi je jako pomoglo da izlečim ’’dečije bolesti’’".

Kako je izgledao tim tamo, da li su svi igrači bili domaći?

"Ekipa je bila sastavljena isključivo od mladih kineskih igrača. Većina moje ekipe je imala 19 ili 20 godina u tom trenutku. Takav tim je jako nezahvalan za takmičenje, bez ijednog iskusnog igrača. Sa trenerske strane, u takvoj situaciji može mnogo da se nauči."

Nameće se pitanje, samo po sebi. Između Kine i Amerike, gde je tu Jermenija?

"Jermenija dolazi kao nužda. Ja nisam uspeo da upišem PRO licencu u svojoj zemlji, a tražio sam način da to uradim. UEFA dozvoljava mogućnost da se to uradi negde drugde. To je jedini razlog zbog kog odlazim u Jermeniju, a u decembru završavam licencu."

Kako uporediti Ameriku, Evropu i Aziju sa te fudbalske strane? Kada biste mogli da uzmete po jedan segment iz svake zemlje, šta bi to bilo?

"Previše je to kompleksno pitanje. Iz Amerike bih definitivno uzeo radnu etiku. Iz Kine bih uzeo... Recimo da bih uzeo sistem."

Oni su poznati po tim dugoročnim planovima. Često stvaraju reprezentacije godinama unapred, projektujući šta će se dešavati.

"To je prava stvar. Njih kao narod krasi sistem. Bio sam svedok nekih banalnih situacija gde se napravi stadion pa onda poruše jer nije ispunio neke kriterijume. Od Kineza bih uzeo dugoročno planiranje."

U čemu Srbija prednjači u odnosu na te dve zemlje?

"Definitivno, Srbija prednjači u talentu."

Prvi samostalni posao u Srbiji, nekako u senci. Druga liga, bez prevelike pažnje, ekipa Sinđelića. Uspeli ste da napravite dobre rezultate?

"Ljudi koji vode Sinđelić su, tokom razgovora sa mnom, prepoznali moju ideju. Videli su posvećenost i imali su hrabrosti da mi daju šansu. Klub je malo u senci, ima u Beogradu mnogo timova, ali smo u toj sezoni napravili nešto ozbiljno. Poobarali smo neke rekorde i tako sam se prikazao srpskom fudbalskom tržštu, jer sam trenerski bio anonimus ovde."

Usledio je bljesak u Zemunu. Bili ste najbolja ekipa plej-auta i čini se da je tim ispao samo zato što ste stigli prekasno. Napravili ste zaokret u klubu.

"Mislim još uvek da je ekipa Zemuna imala ozbiljniji igrački kadar nego što je rezultat pokazao. Šok terapija je dala rezultat. Oni su bili prežaljeni, a dovođenje mene je bilo riskantno. Nisam imao iskustvo u borbi za ostanak. Ispostavilo se da je znanje bolja referenca nego iskustvo. Podigli smo kvalitet igre na nivo za koji ni ja nisam verovao da će se desiti."

Kažete i sami da ste doživeli neke neverovatne stvari tamo i da ste sazreli kao trener. Bila je to dobra škola?

"Bila je neverovatna škola i žao mi je što nismo uspeli da se spasemo. Mislim da smo u doigravanju imali četiri pobede, dve nerešene i jedan poraz. Ne sećam se tačno. (Zemun je imao skor 3-3-1, prim. aut.) Upisali smo najveću klupsku pobedu u Superligi, najveću pobedu u Superligi na strani. Nije to bilo slučajno."

Da se sada malo prebacimo na aktuelni trenutak. Malo više priče o Voždovcu. Leto je bilo turbulentno ovde na krovu.

"Turbulentno je blaga reč za ono što se desilo ovde tokom leta."

Otišlo je nekoliko veoma važnih igrača, praktično svi nosioci igre iz prethodne sezone. Na tom spisku su Luković, Srnić, Sikimić, Trujić, Ćirković, Jovanović, Knežević, Arsić, kapiten Pavlović... Šta u takvoj situaciji radi klub, a šta mlad trener koji je ostao bez igrača?

"Klub je pokazao ozbiljnost i veličinu. Imali su ideju u tom trenutku. Ekipu je napustilo 16 igrača, devetorica startera iz prethodne sezone. To nije nimalo lako, ali su verovali u mene i u sistem koji su izabrali. Situacija koja je nastala iziskuje mnogo posvećenosti i mnogo rada. Mi smo stvarali novi identitet, novu hemiju i usput smo se uigravali. Sve to što se desilo traži vreme, pa smo mi malo slabije počeli sezonu. Znao sam i tada da će ono što radimo doneti rezultat."

Kako su pojačanja stizala u klub? Da li su igrači bili isključivo vaša želja ili je tu bilo panike zbog toga što je previše ljudi otišlo?

"Ništa se ovde ne dešava slučajno. Igrači su dovođeni planski, u dogovoru. Ja sam imao neke želje i ideje, sportski sektor je prepoznao u ovim igračima šta mogu da nam donesu. Oni su dobra podrška mlađim igračima koje smo uspeli da promovišemo u prvi tim."

U klub je stigao i Cvetković koji je bio štoper Zemuna, njega ste znali od ranije?

"Bio je povređen i nisam ga trenirao u Zemunu, ali sam znao da će biti pravo pojačanje. Trebalo je vremena da se adaptira. Kao i celoj ekipi, jer nama od 11 startera čak 9 nije prošlo kompletne pripreme sa timom. Mi smo se popunjavali u hodu, neko je došao kad je prvenstvo već krenulo. Tokom priprema u Sloveniji smo uigravali ekipu, a sada sastav tima izgleda drugačije."

Da li je to jedna loša stvar koja bi mogla da se ispravi. Kako uskladiti kraj prelaznog roka i početak prvenstva?

"Nije to situacija u kojoj ja, kao trener, želim da budem. To je nužda, igrači odu i klub mora da se popuni na tim mestima. Tržište je takvo.

Pošto smo se dotakli Zemuna, jedan od zanimljivijih igrača u vašem timu je Justas Lasickas. Litvanac je bio član Zemuna, vratio se u Litvaniju, igrao za Jageloniju i sada je ovde. Kako je došao u Voždovac?

"Lasickas je jedini A reprezentativac u našem timu. (U pozadini Admin potvrđuje ovu tezu) On je velika vrednost ovog tima. Ja ga se sećam iz Zemuna, pojavila se opcija da ga vratimo i to je to."

U Zemunu je bio krilo, ali kod vas igra kao bek ili vingbek. Kako teče to ubeđivanje jedinog stranca u ekipi da će njemu i ekipi biti bolje ako promeni poziciju?

"Nije tu bilo nikakvog ubeđivanja. Justas je neviđeni profesionalac, mnogo pametan dečko i on dobro shvata igru. Po svojim sposobnostima je polivalentan, može da pokrije više pozicija i procenili smo da može da bude desni bek. Rizikovali smo, ali se isplatilo. Menjali smo pozicije još nekim igračima i dobijali mnogo iz toga."

Kada je tim formiran, odnosno malo pre toga, počelo je prvenstvo. Vi ste, realno gledano, počeli loše. Samo bod iz prva četiri kola. Kakva je tada situacija u odnosu na trenutak kada ste došli u klub? Šta se menja već nakon četiri kola?

"Ja sam i tada slepo verovao u koncept. Bio sam svestan da će to doneti rezultat. Plasirali smo ideju i čekali. Tokom prva četiri kola sam malo više upoznao ekipu. Video sam kako taktički izgledaju u takmičarskim mečevima, što je druga dimenzija u odnosu na pripreme. Napravili smo par nekih korekcija, ali samo kadrovskih. Način na koji igramo se nije menjao, treninzi se nisu menjali, ideja se nije menjala!"

Kako su izgledala ta kadrovska rešenja, to se najviše odnosi na poziciju zadnjeg veznog. Vi igrate sa jednim igračem između odbrane i veznog reda?

"Počeli smo sezonu, a i cele pripreme smo igrali tako, sa Nemanjom Nikolićem kao zadnjim veznim. Posle toga je jedini zadnji vezni bio Stefan Purtić i na kraju to mesto drži Jovan Nišić. Ispostavilo se da je on najbolje rešenje. Verovao sam u model igre, a samo smo kadrovskim rešenjima dobili poboljšanja."

Na toj poziciji koja je ’’ključna’’ za vaš način fudbala, kao jedini zadnji vezni ustalio se mladi reprezentativac Nišić koji je povučen iz veznog reda. Sada ekipa izgleda drugačije. Šta je on doneo timu?

"Nisam ga poznavao kada sam došao u Voždovac, a on je jako specifičan. Prepametan momak koji razume fudbal kao da je trener. Njegovim pomeranjem smo dobili igrača koji utiče na protok lopte, sigurnost, stabilnost... Prototip zadnjeg veznog, posebno u Srbiji, je igrač od 190cm..."

Nišić fizički nije dominantan, čak nije ni dovoljno defanzivan da bi u mnogim ekipama bio jedini zadnji vezni.

"Apsolutno, on se po profilu ne uklapa u stereotip o zadnjem veznom. On svojom igrom nama donosi mnogo više nego što bi to radio igrač drugačijih karakteristika. Mislim da je protiv Čuke debitovao na ovoj poziciji. To je bio ogroman rizik, on je mlad i nije mnogo igrao na toj poziciji, prethodne sezone nije bio standardan... Danas je jedan od nosilaca naše igre."

Koliko je teško uigrati te promene u toku sezone, kada nakon nekoliko kola morate da pristupite korekcijama?

"Kada je igrač pravi, kada igrač hoće da se bavi sobom i razumevanjem fudbala, to nije teško. Sve te promene će se lako usvojiti ako je igrač kvalitetan."

Da li je moguće da jedna takva okrene celu sezonu ili tu mora da se poklopi još nešto?

"Kompleksna je stvar, ne možemo sada reći da je samo to uticalo. Odlučilo je ovo ili ono, ali da može da se desi da jedan detalj prelomi, može."

Igrate u formaciji 4-1-4-1, veoma važnu ulogu ima Nemanja Nikolić u toj liniji ispred. Šta je glavna odlika trenutnog sistema?

"Najbitnije je da imamo ideju, da želimo da igramo fudbal i da rizikujemo. Hoćemo posed, hoćemo da kontrolišemo situaciju. Igramo prepoznatljiv fudbal, postigli smo gol na svakoj utakmici. Igramo moderno i to nam je glavna odlika."

Još jedna zanimljiva stvar u vašoj igri je bekovski tandem. O Lasickasu smo već pričali, na drugom boku je Hajdin. Verovatno najinteresantniji tandem u ligi. Koliko su značajni za vašu igru?

"Oba igrača su više orijentisana ka napadu, nekako su više vingbekovi ili krila nego klasični bekovi. Oni znaju da igraju, izuzetno su ofanzivni i sa njima smo dobili sigurnost i stabilnost po bokovima. Svi igrači koje imamo moraju da ispoštuju osnovni zahtev, da znaju da igraju."

Da li u Voždovcu postoji prva zvezda tima? I da li je to Marko Dević?

"Nemamo zvezdu. Dević ima karijeru i igračku težinu, ali igrači jedni na druge ne gledaju kao na zvezde."

Koliko vama znači Devićevo prisustvo u timu?

"On je svojim iskustvom i odnosom prema treningu jako značajan. Od njega svi mogu mnogo da nauče. Vratio se u Voždovac, 100 posto je profesionalac i to je najveća škola za igrače koji stasavaju pored njega."

Još jedan igrač sličnog ranga je Miloš Mihajlov. Dugogodišnji član Voždovca, igrač bogatog iskustva, sigurno donosi mnogo i svlačionici i na terenu?

"To je legenda Voždovca, čovek koji je klubu mnogo dao i koji klub najbolje razume. Njegovo iskustvo je za mene kao trenera neprocenjivo."

Skroz na drugoj strani te skale je Luka Cvetičanin, momak od 16 godina. Vi ga uvodite u svet seniorskog fudbala. Kako ide taj proces, rad sa dečakom koji je dvadesetak godina mlađi od nekih saigrača?

"Dobro si rekao, to je ozbiljan proces. Neće Luka postati igrač tako što će ući na teren. On je u razvojnom režimu, ima veliki potencijal i ako se bude na pravi način razvijao, napraviće ozbiljnu karijeru."

Koliko je teško da držite svlačionicu u kojoj su dvojica igrača stariji od vas, a dvojica godinu dana mlađi?

"Imamo izuzetnu grupu starijih igrača. Oni drže svlačionicu, na čelu sa kapitenom Nikolićem. Ima ogromnu ulogu, donosi stabilnost u svlačionici, donosi mnogo na terenu. Tu je i Mikić, moja produžena ruka i lider. Tu su Mihajlov i Dević koje smo pomenuli, tu je i Jevtić koji je sjajan momak. Oni mi olakšavaju posao."

Koliko je bitno da ekipa poput Voždovca ima veliki igrački kadar? Rotacije, mečevi u Kupu, prijateljske koje igrate tokom pauze, rad na treninzima... Koliki fond igrača je potreban?

"Ideal je da na svakoj poziciji imate dva igrača. Što zbog učinka, što zbog konkurencije. Jako je bitno da imamo dobru popunjenost i da možemo da nadomestimo izostanke.Tokom sezone smo gledali spuštanje krila na bekovske pozicije, pomeranje Mikića u sredinu odbrane, promene na mestu zadnjeg veznog."

Da li postoji nešto slično na čemu sada radite?

"Postoji nešto što se priprema. I za ovaj preostali deo prvenstva, ali i za proleće, pogotovo. Time ćemo se baviti na pripremama. Naravno, ne mogu da ti kažem šta je u pitanju! Moramo da se pokušamo da budemo teži za skautiranje i nepredvidljiviji. Da li je ovo uopšte reč? Jeste."

Bilo je zanimljivo spuštanje Purtića u poslednju liniju, gde je bio štoper sa Mikićem. Da li je to bilo prinudno?

"Bili smo bez Cvetkovića, činilo mi se da Purtić može da odgovori tim zahtevima i pokazao se kao solidno rešenje. Ne znam da li ćemo to koristiti u budućnosti."

Pokušao sam da isprovociram, da čujem da je to sledeće, ali..

"Neću da ti kažem ništa!"

Ostalo je još pet kola do kraja prvenstva, vama predstoje i mečevi sa Zvezdom i Radničkim iz Niša, sa kojim ste konkurent za plasman na tabeli. Šta da očekujemo?

"Očekujemo (ubacujem odgovor ''bar 12 bodova'') hahaha pa neću o bodovima. Očekujem da nastavimo kontinuitet, dobrih igara i rezultata. Da budemo bolji, da podižemo igru... Ne znam za koliko će bodova to biti dovoljno. Svako kolo delujemo kao bolja ekipa i konkurentni smo za gornji deo tabele."

Pošto je sada realno da završite u plej-ofu, kakvi su planovi za januar?

"Mi hoćemo da se kompletiramo do početka priprema. Ako to ne bude moguće, onda barem pre odlaska u Tursku. To će nam biti najveće pojačanje za proleće."

Da li se razmišlja o Evropi?

"Apsolutno. Ja kao trener težim najvišim ciljevima. Evropa kao Evropa nije cilj, ali ćemo uraditi sve da budemo što bolje plasirani."

Imate 35 godina i za fudbal, bilo gde u svetu, vi ste mlad trener. Da li to ima uticaj na mlade igrače? Bliži ste im po godinama, možete da razumete njihove potrebe...

"Dobro pitanje jer... Znate kako, negde gubiš, negde dobijaš. Nemam autoritet godina, ali mislim da se autoritet gradi odnosom i znanjem. Godine nisu presudne. Mislim da si u pravu, nekako mogu bolje da uspostavim odnos sa igračima jer ih razumem. Iz toga mogu da izvučem maksimum."

Tako ste u ovom delu sezone stvorili tri mlada reprezentativca. Ranije je bio i Bošnjak na spisku, a sada Ilija Stolica računa na Ilića i Nišića. Koliko ste zaslužni za to?

"Ima tu još mladih igrača koji će biti reprezentativci. Imamo mladog reprezentativca i u Makedoniji. Ne znam kako se mere zasluge tu. Sistem je izbacio sve njih, a ti pozivi za reprezentaciju su samo potvrda dobrog rada."

Koliko se, kao mlad trener, oslanjate na internet u svom radu?

"Internet je fenomen novog doba i koliko god može da bude dobar, može da bude i loš. Treba pronaći meru. Ja lično mnogo više volim knjige i neku živu literaturu. Svestan sam da danas postoje društvene mreže i da mogu biti korisne, ako se koriste u adekvatnoj meri. Ja igrače usmeravam da se malo više bave sobom."

Koliko razumevanja imate za njihovo korišćenje društvenih mreža?

"Naravno da imam. Bio sam i ja tih godina i prolazio sam kroz te faze. Ništa ne mogu da im zabranim, ne mogu preterano da utičem, ali se trudim da ih edukujem. Treba da ih usmerim da pametnije koriste sve što im je na raspolaganju. To kako se ponašaju na društvenim mrežama uopšte nije beznačajno."

Gde vidite prostor za vaš lični napredak? Gde vidite sebe u budućnosti?

"Pokušavam da sebe unapredim i poslovno i privatno. Rad na sebi je ključan, ako sam svakim danom za 1% bolji, na dobrom sam putu."

Da li postoji neki trenerski uzor, koga biste pokušali da iskopirate?

"Ne kopiram nikoga, imam svoj način rada. Pokušavam da izgradim sebe i svoj stil. Na šta će ličiti i sa kim će porediti, ne znam. Trudim se da bude jedinstveno."

A neki trener u čijem stilu uživate?

"To su treneri koji igraju sličnom idejom, sa filozofijom kakva je i moja. Pep Gvardiola, Marselo Bijelsa, Brendan Rodžers...

Da li postoji, imaginarno, ponuda koja bi vas sada odvela iz Voždovca?

"Ne znam šta će sa Totenhemom da bude (upravo u tim trenucima, angažovan je Žoze Murinjo). Nadao sam se tome. Ozbiljno, ne razmišljam o ponudama. Kad stignu, razmotriću."

Ko bi u Totenhemu bio spušten na zadnjeg veznog, Dele Ali?

"Pa ne može on, previše je neozbiljan. Poveo bih Nišketa."

Pošto završavamo ovaj razgovor, još samo da čujem mišljenje o Adminu Voždovca.

"Superstar, stvarno to mislim. Čovek koji je uradio stvari na mnogo dobar način. To što on radi nije zastupljeno u Srbiji i neće ni biti u skorije vreme. Sve što on radi je za divljenje, stvarno to mislim."