Degenek: Pišem knjigu o "Operaciji Oluja"

Na pitanje o tome da li je posetio rodni Knin po završetku rata, reprezentativac Australije u fudbalu je rekao…

"Jesam. Prvi put pre više od deset godina, pa sam opet bio pre tri godine. Želeo sam da vidim gde smo rođeni, gde smo živeli. Prijao mi je boravak tamo", pričao je defanzivac crveno-belih, rođen 28. aprila 1994.

Imao je nepunih godinu i po dana kada je u konvoju stigao pred kapije Beograda. Pet godina kasnije njegovi su emigrirali u Australiju.

"Bio sam dete, imali smo 18 meseci kada smo izbegli iz Hrvatske u Srbiju, ali na dete takve stvari ostavljaju posledice. Pore toga, bio sam u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine, Toga se i te kako sećam. Sirena za početak opasnosti, silazak u podrum…", govorio je i nastavio:

"Bude teško kad moraš non-stop da se seliš, počinješ ispočetka. I dan-danas osećam posledice, neke pozitivne, neke negativne. Pozitivne su te što sam spreman bilo gde da odem da živim i radim svaki pošten posao, ne stidim se. Naučio sam da nikad ne odustajem. Uvek sam težio da budem dobar i normalan čovek, pošten, iskren i konkretan, baš onako kako su me mama i tata vaspitali".

Rekao je i kako razmišlja o izazovima u životu i sportu…

"Sve što radim, radim potpunom posvećenošću. Imao sam pehove u životu, povrede, susretao se sa raznim trenerima koji su mi govorili da nisam talentovan za fudbal. Onda se sreća malo okrenula. Naporno sam radio i težio ostvarenju snova. Želeo sam da moja porodica bude ponosna na mene. Poklopile su se okolnosti i karijera mi je krenula uzlaznom putanjom. Došao sam u Zvezdu, a dalje je sve poznato".

Miloš kaže da će Novu godinu dočekati kod kuće, a Božić uobičajeno u širem krugu porodice, sa bratom… Tvrdi da 2019. nikada neće zaboraviti, da ga je Vladan Milojević učinio boljim čovekom i da ne može da dočeka početak saradnje sa Dejanom Stankovićem.