Danas, kao šezdesetogodišnjak i dalje je na "Maksimiru", radi sa decom i otkriva buduće zvezde hrvatskog prvaka, ali se užasno retko pojavljuje u medijima u Zagrebu.

Kamoli u tzv. regionu, što je svojevrstan eufemizam za prostor bivše Jugoslavije.

"Često mi prigovaravaju da se retko oglašavam u javnosti iako imam dosta poziva sa televizija i drugih medija, ali više mi ne treba publicitet. Ovakav intervju mogu dati i neke kratke izjave, ali neka gostovanja i tako, priznajem da sam malo umoran od toga. To je razlog zbog kojeg me nema previše ni na televizijama, niti u novinama. A trenutno sam trener pionira u Dinamu, zadužen za generacije 2005. i 2006. godište", počeo je Mlinarić priču u novogodišnjem intervjuu za naš portal.

U toj zlatnoj generaciji Dinama, Mlinarić je pružao sjajne partije, ali je retko pozivan u reprezentaciju i utisak je da je možda bio i zakinut s obzirom na da je odigrao samo 17 mečeva i postigao jedan pogodak. Posebno jer je izostavljen sa spiska za Mundijal 1982. godine u Španiji.

"Teško je meni o sebi govoriti, utakmice koje sam tada igrao su najbolje pričale o meni. A ne bih sad nikog da krivim, jednostavno bilo je takvo vreme, velika konkurencija, ali mislim da sam svojim igrama dokazao sve. Iako moram da priznam da u reprezentaciji nisam bio toliko opušten kao što sam bio u Dinamu. Nisam imao toliko sampouzdanja i bio sam puno bolji u omladinskoj, mladoj i olimpijskoj selekciji od nastupa za A tim Jugoslavije. Nekako sam uvek podsvesno mislio, što se na kraju i pokazalo, da ako ne budem odličan, da me sledeći put neće biti u ekipi. Međutim, velim, ne žalim ni za čim, to su bili jedni predivni trenuci, posebno ta 1982. godina kad sam zajedno sa Cicom Kranjčarom, Snješkom Cerinom, Stjepanom Deverićem i svim ostalima osvojio prvenstvo bivše države".

Iako je ostvario dosta velikih uspeha i doživeo mnogo lepih stvari u karijeri, bilo je i onih gorkih momenata.

"BIlo je uvek teških trenutaka, ja sam inače senzibilan i teško sam doživljavao poraze, ali kad dođete u određene godine, trenutno sam u 60. godini, shvatite da je sve to sastavni dio života i profesije kojom se bavite. Parafraziraću Gabi Novak i nenu pjesmu: 'Pamtim samo sretne dane'".

S obzirom na to da je pored nadimka "Mlinka", bio poznat i kao Dinamov Maradona, po slavnom Argentincu, očekivali bi da je "El Pibe" njegov izbor za najboljeg igrača u istoriji fudbala.

"Lionel Mesi je daleko najbolji fudbaler u istoriji i takav se više nikad neće roditi, barem dok sam ja živ. Biće mi žao kad završi karijeru, kao i naravno Kristijano Ronaldo. Evo pred završetkom karijere je Zlatan Ibrahimović. Danas imate na stotine genijalnih igrača. Ja bih trebao biti apologeta onog što je pre bilo, ali evo na primer Ronaldinja Gauča niko više ne spominje iako je bio pravi čarobnjak. Ti ljudi su u današnjem brzom dinamičnom fudbalu, gde moraš brzo donositi odluke, pravili genijalne poteze. To je meni fenomenalno. Oduševljen sam i priznajem da u naše vreme nije bilo tako. Doduše tereni su bolji, uslovi kudikamo bolji nego pre, ali igrača ima fantastičnih".

Mlinarić je poput svih velikih igrača bio majstor za slobodne udarce, a jednom prilikom je u derbiju sa Hajdukom dva puta pogodio iz slobodnjaka. Međutim, na drugoj strani bio je je još jedan maestro fudbala, Blaž Slišković, koji je takođe postigao dva gola iz slobodnih udaraca, pa je meč okončan nerešenim rezultatom 2:2.

"Slišković spada u tu grupu genijalnih igrača, Safet Sušić, Piksi Stojković, Dejan Savićević, koji je bio genijalan, braća Đurovski, Mehmed Baždarević, Mirsad Baljić, Haris Škoro, pa moji Kranjčar, Velimir Zajec, fantastični. Možda sam nekog izostavio", dodao je Mlinarić svoje favorite za najbolje igrača bivše države.