Bio je HEROJ nacije na Mundijalu, pa ostavio fudbal: Ne mogu nedeljom...

Čudni su putevi Božiji, a jako je bila čudna karijera golmana koji je pre dvadesetak godina iznenadio ceo svet kada je krenuo "Božijim putem" - van fudbala.

Bilo je leto 1998. godine, kada je Argentinac Karlos Roa stajao pred stativama reprezentacije svoje zemlje na Mundijalu u Francuskoj. Posle svoje prve sezone u Majorki (i Evropi) otišao je na Svetsko prvenstvo da sa 29 ostvari san i da potvrdi svoj kvalitet.

Nakon Mundijala u Francuskoj, tada svetski poznati golman vratio se u Majorku i imao sjajnu sezonu. Počela je pobedom u Superkupu Španije protiv Barselone (2:1, 1:0), a završena je porazom u finalu Kupa kupova protiv moćnog Lacija, za koji su tada evro-trofej osvojili Siniša Mihajlović i Dejan Stanković.

Roa je te večeri nastupio na Vila parku u Birmingemu, sa već donesenom odlukom da je to njegov poslednji evropski meč.

"Molio sam Boga da mi da šansu da igram na Svetskom prvenstvu i dao mi je. Zamolio sam ga I da mi da šansu da igram u Evropi i dao mi je. Hoću da ostvarim svoje obećanje prema njemu i da se sada povučem", rekao je on tog leta.

Razlog tako nagle odluke bila je religija, jer je Roa bio vernik hrišćanske adventističke crkve, protestantske verske zajednice koja svoje verovanje temelji na Svetom pismu.

"Za Božije ljude i za one koji poštuju Njegovu reč, nedelja je veoma poseban dan, a fudbal mi ne dopušta da radim ono što moram tog dana. Jedan od razloga zbog kojih sam odlučio da napustim Španiju je to igramo većinu utakmica nedeljom, a to je dan kada se Gospod odmarao nakon što je stvorio svet. Nisam u ovom trenutku Božiji sveštenik, već čovek iskrene vere. Napuštam jednu stazu, da bih pošao sledećom", rekao je on i šokirao javnost.

Tokom godine van fudbala, predviđao je i da će 2000. godine nastati smak sveta.

"Biće to teška godina. U svetu je mnogo gladi, ratova, kuge, sirotinje, poplava… Uveravam vas da će biti u problemu oni koji nemaju duhovnu vezu sa Bogom i koji ne žive onako kako on želi", govorio je 1999.

Posle godine posvećene religiji, Roa se vratio svojoj staroj, fudbalskoj stazi, ali je nažalost shvatio da više nije tako dobar. Odradio je preostale dve godine ugovora u Majorki, ali je posle lošijih igara prebačen na klupu, dok je pred stative stao njegov zemljak Leo Franko.

Roa je sa 33 otišao u Albasete, sa 36 se vratio u Buenos Ajres i definitivno okončao karijeru u klubu Olimpo.

Posle svega, ne krije da se kaje zato što je sam sebi razorno uticao na karijeru.

"Bila je to veoma teška odluka na vrhuncu karijere. Bio sam ubeđen da radim pravu stvar za sebe i za porodicu. U fudbalskom smislu, to nije bio dobar potez, jer povratak naredne godine uopšte nije bio lak. Čak i sada me ljudi zaustavljaju na ulici i govore me da sam ih izneverio i da sam ih rasplakao. Ali, na kraju krajeva, ne bih rekao da je to bila loša odluka u svakom smislu", kaže sada igrač koji je se povukao na vrhuncu i iznenadio ceo svet.