Pep Gvardiola odigrao je samo pet utakmica za Romu, ali je savet koji je dobio od Gabrijela Batistute te 2003. godine promenio njegov život.

I istoriju fudbala, ujedno.

"Ako nameravaš da postaneš trener, trebalo bi da se vidiš sa ovim čovekom", pokazao je "Batigol" na sliku svog selektora sa roze stranica "Gazete".

ČEKAO JE TRI GODINE DA UPOZNA "EL LOKA"

Možda će vas zanimatiFudbalMONDO IKONE #6: Stjuart Pirs - Dovoljno je reći PSIHO

Naredne godine, Marselo Bijelsa posmatraće kako Adrijano u četvrtom minutu nadoknade finala Kopa Amerika postiže pogodak za 2:2, posle kog će Gabrijel Hajnce i Andres D'Alesandro promašiti penale i promovisati Brazil u šampiona kontinenta.

To neće biti razlog da posle šest godina napusti klupu "gaučosa", ali hoće zlato koje će osvojiti na Olimpijskim igrama u Atini.

Gvardiola nikada nije zaboravio Batistutin savet u trenutku kada je sa 32 godine statirao na "Olimpiku" pre povratka u Brešu, gde će čak biti pozitivan na doping testu. Čekao je tri godine na priliku da upozna "El Loka".

Zvanično, jedan od fudbalera koji su pod vođstvom Johana Krojfa u sezoni 1991/92 doneli Barseloni prvu titulu prvaka Evrope, završio je karijeru 2006. u meksičkom Doradosu iz Sinaloe. Mnogo je priča koje Gvardiolinu strast za trenerskim poslom pripisuju godinama provedenim uz Krojfa na "Kamp nou" i svaka je tačna, ali manje je poznato da je Pep za najboljeg trenera sa kojim je sarađivao smatrao Huana Manuela Lilja Dijaza.

Huanmu Lilja, zapravo.

Delom i zbog toga što se divio načinu na koji je ovaj Španac sa samo 29 godina uveo Salamanku u Primeru i postao najmlađi ikada kojem je tako nešto uspelo.

Kada je u 36. godini dobio poziv od Lilja čak iz Meksika da mu se pridruži, nije imao dilemu. Spakovao je stvari i promenio odluku o tome da završi karijeru posle još jedne epizode, ovog puta u Al-Ahliju.

PEP JE BRZO SHVATIO ZAŠTO GA ZOVU "LUDAK"

Gvardiola je proveo samo šest meseci u Doradosu i zbog povreda odigrao svega deset utakmica. Postigao je i jedan gol. Ali, golovi nisu bili ono zbog čega je došao.

Liljo, tip iz Tolose pet godina stariji od Gvardiole, kod kuće u Španiji imao je oko 10.000 primeraka magazina i novina sa samo jednom temom na stranicama - fudbalom. Pep i Huanma su provodili dane i razgovarali o ovoj igri. Razvili su čak i nekoliko zajedničkih teorija, koje je trebalo primeniti u praksi.

Južno odatle, Bijelsa je provodio drugu godinu van fudbala posle rastanka sa selekcijom Argentine. Živeo je na svom posedu kraj rodnog Rosarija u društvu supruge Laure Braćalenti. Gotovo u samoizolaciji.

Argentinci su se pitali da li će uopšte trenirati nekoga ponovo.

U oktobru 2006. dobio je poziv od Gvardiole i pozvao ga da mu se pridruži. Za Pepa je tih 8.000 kilometara bilo ništa u poređenju sa željom koju je za tim susretom imao još dok je igrao fudbal i maštao o tome da ga promeni zauvek.

Kada je stigao, sačekala ga je slična zbirka magazina kakvu je imao Liljo. Samo što je kod Bijelse sve bilo upakovano "cakum-pakum", u broj. Brzo je shvatio otkud nadimak "Ludak".

JEDNOM JE ANALIZIRAO KOMPLETNU FILMOGRAFIJU SVOG PRIJATELJA


Na ulazu na ranč sačekao ga je miris asada, odnosno roštilja, samo sa začinima iz beskrajnih pampasa. Meso se peklo na otvorenoj vatri, veoma kratko i konkretno.

Društvo im je pravio poznati španski reditelj i pisac David Trueva, kog Gvardiola nije očekivao. On je trebalo da opusti atmosferu i susret učini prijatnijim u startu.

Bijelsa je bio fasciniran filmskom umetnošću i neretko je na platnu pronalazio inspiraciju ne samo za motivacione govore u svlačionici, već i za same principe fudbalske igre. Kada nije radio, znao je da odgleda dva filma dnevno.

Jednog dana na kućnu adresu svog prijatelja Fransiska Lombardija, nagrađivanog peruanskog reditelja, poslao je pošiljku u kojoj se nalazila detaljna analiza kompletne Siskove filmografije. Od A do Š. Sve ono što je zapazio.

Bijelsa je prvih sat vremena proveo uglavnom razgovarajući sa Truevom o trendovima u filmskoj industriji i pitanje da li bi prestao da se reditelj u jednom trenutku nije okrenuo prema gostu namerniku iz dalekog Meksika, upitavši ga:

"Nisi prešao ceo taj put do ovamo da bi razgovarao o filmu, zar ne?"

Pep nije to očekivao, ali se brzo pribrao.

Od tog trenutka počeo je razgovor o fudbalu.

ZAŠTO PEP NE DAJE "EKSKLUZIVNE" INTERVJUE...


"Počeli su i razgovor nije mogao da prestane...", prisećao se Trueva kasnije, tvrdeći da je i njemu - pasioniranom ljubitelju ove igre - povremeno bilo teško da prati razgovor, koji je bio pun strasti i emocija.

Skakali su sa teme na temu, pričali o tome kako su sastavljani timovi, koje taktičke pripreme je koristio ko, smenjivale su se i anegdote.

"Bijelsa bi povremeno koristio svoj kompjuter da bi proverio određene podatke. Drugim rečima, da bi izgurao svoje", našalio se Trueva, koji je kasnije poslužio kao ispomoć u ovom razgovoru.

Bukvalno.

"Postavio me je između dve stolice kako bi pokazao na koji tačno potez misli".

Kako je noć polako padala, dotakli su se svakodnevice modernog trenera, poput odnosa sa medijima ili navijačima. Bijelsa je tada objasnio Gvardioli zbog čega nikada nije prihvatao "ekskluzivne" intervjue.

"Zašto bih dao intervju novinaru iz moćne medijske kuće, a odbijao one iz malih lokalnih listova? Kakav je to kriterijum?", upitao je Bijelsa mladog gosta.

To je bila jedna od stvari koje Pep nikada nije zaboravio. Ni u Barseloni, ni u Minhenu, ni danas u Mančesteru nije prihvatao intervjue "1 na 1". Govorio je samo na "press" konferencijama.

"NEOPHODNA MI JE TA KRV"


Negde pred kraj razgovora, Bijelsa je u drugoj od tri godine "samoizolacije", pre nego što će preuzeti Čile, postavio direktno pitanje gostu.

"Zbog čega ti, koji znaš kakvo je smeće postao fudbal danas, koji si osetio svaku vrstu ljudske neiskrenosti, želiš da se vratiš u to okruženje i postaneš trener? Da li ti je toliko potrebna ta krv?"

Dobio je odgovor:

"Neophodna mi je ta krv".

U novembru 2010. godine, Liljo je sa svojom Almerijom morao da igra protiv Barselone. Izgubio je rezultatom 8:0 i dobio otkaz narednog jutra.

Naredne četiri godine bio je bez posla.

* preuzeto iz knjige "The Quality Of Madness: A Life Of Marcelo Bielsa" autora Tima Riča, koja će biti objavljena 2. aprila u Engleskoj.