U razgovoru za agenciju "Anadolija", akter čuvenog finala Kupa šampiona protiv Real Madrida, otkriva na koji način provodi vreme u porodičnom okruženju.

"Gledam televiziju i čitam novine. Baš sam juče gledao sjajni dokumentarni film o avionskoj tragediji Mančester junajteda po povratku sa one utakmice u Beogradu. Bilo je tu igrača koji su preživeli nesreću i par godina kasnije igrali protiv nas u polufinalu Kupa šampiona. Recimo, Bobi Čarlton i golman Greg. Meni je lakše jer imam dvorište i terasu, verovatno ljudi koji žive u zgradama teže podnose ovo ograničenje kretanja. Zagazio sam već u devetu deceniju života, nisam ja ni pre korone nešto mnogo izlazio van kuće", rekao je za Hasanagić, legendarni fudbaler Partizana.

Mane Bajić, Mustafa Hasanagić i Radoslav Bečejac u avionu na povratku iz Mančestera, 21. april 1966. Junajted je tada pobedio Partizan 1:0.
MN Press Mane Bajić, Mustafa Hasanagić i Radoslav Bečejac u avionu na povratku iz Mančestera, 21. april 1966. Junajted je tada pobedio Partizan 1:0.

Ipak, priznaje da mu nedostaju čajanke i druženja u obližnjem kafiću sa Nenadom Bjekovićem i njihovim prijateljima iz Partizana.

"Živim na Vračaru i taj kafić nam je omiljeno mesto za priču i opuštanje. Ne dolaze tu samo Partizanovci, navrate često i Zvezdaši i atmosfera je uvijek vesela i prijatna. Čujem se skoro svaki dan sa Bjekovićem, bio je izvesno vreme u samoizolaciji nakon što je saznao da su mu kolege iz Fudbalskog saveza Srbije zaražene koronavirusom. Na svu sreću, Slaviša Kokeza i Marko Pantelić su se brzo izlečili, a Nena nije osetio nikakve simptome", istakao je Hasanagić.

FK Partizan Mustafa Hasanagić nedostaje mi druženje nadam se da ćemo biti bolji ljudi posle ovoga
MN Press - arhiva 

Iako je prinuđen da bude u karantinu, popularni Muja ima sve što mu je potrebno za normalno funkcionisanje.

"Tu mi je najmlađi sin koji radi u marketingu Partizana. Ide svaki dan u nabavku, donosi mi jutarnju štampu i pomaže mi da sve bude kako treba. Drugi sin mi živi u San Dijegu, a ćerka je u Parizu. Javljaju mi svaki dan šta se dešava, nije ni tamo lako. Kao što vidite, Francuska je posle Italije i Španije najviše izložena talasu zaraze u Evropi", rekao je Hasanagić.

Mustafa Hasanagić i pokojni Blagoje Paunović na treningu crno-belih. Beograd, jesen 1967.
MN Press Mustafa Hasanagić i pokojni Blagoje Paunović na treningu crno-belih. Beograd, jesen 1967.


Na žalost, mnogi članovi slavne generacije Partizana koja je u finalu Kupa šampiona 1966. godine nezasluženo izgubila od Reala iz Madrida, nisu više među živima.

"Čujem se povremeno sa Radoslavom Bečejcem. On živi u Sloveniji i dobro je sa zdravljem. Uskoro će godišnjica one utakmice protiv Mančester junajteda, pa je to prilika da još jednom evociramo uspomene. Upravo smo nas dvojica bili centralne figure tog prvog duela na JNA. Ja sam postigao vodeći gol, a Bečejac je postavio konačan rezultat. U kontaktu sam i sa Milutinom Šoškićem, bolešljiv je, ali često ide u Sokobanju i tamo mu prija", ispričao je Hasanagić.

Hasanagić je zabeležio pet nastupa za reprezentaciju bivše SFR Jugoslavije, a debitovao je protiv Norveške u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1966.

FK Partizan Mustafa Hasanagić nedostaje mi druženje nadam se da ćemo biti bolji ljudi posle ovoga
Nebojsa Parausic/© MN press, all rights reserved 

"Baš sam se skoro prisetio te utakmice, jer sam sa Bjekovićem i Ljubišom Tumbakovićem pričao o predstojećem duelu Srbije i Norveške u baražu za Evropsko prvenstvo. Rekao sam im da su Norvežani u tom periodu bili totalni autsajderi, a malo je falilo da nas pobede na stadionu Partizana. Vodili su sa 1:0, pa je Velibor Vasović dao gol i osvojili smo bod. Gledam sad ovog (Erling Braut) Holanda iz Borusije, mnogo opasan igrač. Zadaće nam velike probleme. Srećom, i mi imamo Aleksandra Mitrovića koga izuzetno cenim. Borben je, gladan golova i tipičan fajter napadač", rekao je treći najbolji strelac u istoriji Partizana.

On je izrazio nadu da će po završetku pandemije društvo biti bolje, a ceo svet mnogo lepše mjesto za život.

"Izgleda da smo se zamerili prirodi, nismo bili dobri. Treba maksimalno ozbiljno da shvatimo situaciju i da na pametan način iskoristimo boravak u karantinu. Ako posle toga izađemo sa nekim novim iskustvom i sa novim navikama, značiće da smo tokom ove krize izvukli neke pouke i postali bolji ljudi. Tu pre svega mislim na disciplinu, higijenu i način na koji se ophodimo jedni prema drugima".