Za lošeg trenera [nema] loše ponude!

Luis Kampos rođen je 5. septembra 1964. godine u dopadljivom predgrađu Brage, Ešpozendeu, zbog Euzebija je počeo da navija za Benfiku i smatra da je Dijego Maradona najbolji fudbaler u istoriji fudbala.

Moguće da bi ostao nevažan za istoriju fudbala da u sezoni 2003/04 nije ostvario najveći podvig u trenerskoj karijeri i prekinuo seriju Žozea Murinja od 27 utakmica bez poraza malo pre nego što će Porto postati prvak Evrope.

Godinu dana stariji i daleko uspešniji kolega mu to nikad nije zaboravio.

NASTAVAK PRIČE O LUISU KAMPASU: MORAO NA MESEC DA POVRATI PREZIME!

Luis je znao da za lošeg trenera nema loše ponude, pa Žozeovu nije doživeo kao uvredu, već kao poklon za 49. rođendan. Pročitajte ovo dva puta ako lažete sebe i druge da je prekasno da menjate posao u kom ste loši, samo zato što više miste mladi.

Ispostavilo se da je stigao prekasno, pa je Leo Mesi, pardon Florentino Perez, ispratio Portugalce iz Madrida i pre kraja sezone, samo što je Murinjo u tom trenutku bio bivši trener Reala, a Kampos nije više bio bivši trener Beira Mara.

I... dok je godinu dana stariji i daleko uspešniji kolega besneo na Mendeša što nije odvratio tvrdoglavog Aleksa Fergusona od zablude zvane Dejvid Mojes (oh, koliko je samo bio u pravu), bivši skaut Real Madrida prihvatio je savet najmoćnijeg zemljaka i izabrao klub koji možda nema publiku, ali ima 6,8 milijardi evra teškog vlasnika iz Rusije.

Na "Barahasu", Murinjo se ukrcao na let za London prihvatajući da mu De Viser ponovo radi o glavi, a Kampos čekao vezu za Monte Karlo gde je ćumur kraj bazena u vili Dmitrija Ribolovljeva uveliko bio raspaljen.

"OTVORIO SAM PANDORINU KUTIJU"

Mnogo toga promenilo se u narednih sedam godina.

Rus je bivši robijaš i vlasnik Serkl Briža, Murinjo je bivši menadžer Čelsija i Mančester junajteda i trener Totenhema, a Kampos bivši tehnički direktor Monaka i aktuelni sportski direktor Lila.

Ujedno i jedan od najtraženijih ljudi u svetu fudbala.

Iza njega su impresivni rezultati, kakve nije zabeležio baš niko u svetskom fudbalu od 2013. do početka pandemije koronavirusa.

ime i prezime / koštao / prodat

Kilijan Mbape / ništa / 185.000.000
Džejms Rodrigez / 45.000.000 / 85.000.000
Nikola Pepe / 10.000.000 / 80.000.000
Tomas Lemar / ništa / 70.000.000
Antoni Marsijal / 8.000.000 / 60.000.000
Benjamin Mandi / 13.000.000 / 57.500.000
Fabinjo / ništa / 45.000.000
Bernardo Silva / 15.750.000 / 50.000.000
Timue Bakajoko / ništa / 8.000.000 / 40.000.000

OK. Kako mu je ovo uspelo?

"Komplikovano je...", odgovorio je u nedavnom intervjuu za magazin "Maisfutebol" čovek, koji je u bežaniji iz Kneževine posle pada ruskog oligarha pronašao posao na severu Francuske i u drugoj sezoni na "Pjer Moroju" povukao crno-crvene sa 17. na - proverite ovo, nije laž - 2. mesto tabele Lige 1.

Realno, niko nije očekivao drugačiji odgovor.

"Mojim venama jurnula je sveža krv od kada sam postao skaut Real Madrida pod Žozeom Murinjom. Tamo sam radio na ličnoj bazi podataka. Kada sam došao u Monako, to je bila moja 'pandorina kutija'", slikovito je gorovrio Kampos.

"Bio sam u prilici da upotrebim bogatstvo informacija koje sam imao, ujedno je to bila prilika da napredujem više i više".

NIJE ISTO DOBAR IGRAČ I DOBAR IGRAČ ZA EKIPU

Na pitanje o tome kako počinje proces praćenja jednog konkretnog igrača, sada već 55-godišnjak dao je nekomercijalan odgovor...

"Nije teško biti skaut. Kada idem na utakmicu sa braćom, jer oni obožavaju fudbal, bez greške će mi reći koji igrač je dobar, koji nije. Danas postoje i aplikacije koje vam daju statističke podatke o igračima, postoje aplikacije kojedaju video zapise o igračima, tako da nije teško", navodio je, ali...

"Ali, presudno je da volite fudbal. Da putujete, da gledate, da posmatrate, da razmišljate, da čitate, da studirate, da se bavite statistikom, da korisite razne algoritme. I to je samo prva faza".

Prva?

"Ono što je pravilo razliku, bar kod mene, jeste bila praćenje i razvoj igrača u klubu u kom sam radio", otkrio je Kampos, da pojačanja nije dovodio prema tome koliko su igrači dobri, već šta je ekipi bilo potrebno i kako bi se novi momci uklopili sa onima koji su već tu i sa kojima je Kampos računao.

NE RADI SE UVEK O TALENTU KOG SVI VIDE

"Nekada se, kada gledam utakmicu, ne radi o igraču o kom svi pričaju", istakao je.

"Graditi tim podrazumeva da dovodite igrače koji će se slagati, dopunjavati, da učinite da povežu, upoznaju, da dopune jedan drgugog. Zbog toga je važno pratiti razvoj naših igrača u sklapanju slagalice. Puzla koja nedostaje mora da se uklapa u širu sliku, da klikne. I u toj fazi se spisak drastično skrati", konstatovao je, naglašavajući da idealno pojačanje za jedan, nekada znači i pogrešno pojačanje za drugi tim.

Ali to je i dalje samo početak...

"Morate da poznajete zemlju, regiju, klub, principe svog trenera, najvažnije je da ne zaboravite stil kojim bi ekipa trebalo da igra", pričao je i onda rekao veoma važnu stvar.

"Nećete potpisati odličnog desnog beka ako ne razumete kako igra vaše desno krilno, desni od dva štopera i desni od dva centralna vezna igrača".

JAVITE NAŠIMA: U SVETU VIŠE "NE LOME" IGRAČE

"Tek tada dolazimo do poslednjeg kruga, koji je važan kao i svaki do tada. Čak i kada pronađete igrače koji se savšeno uklapa, ceo trud biće uzaludan ukoliko ne razvijete uslove za njegov dalji razvoj i atmosferu u kojoj će moći da se ostvari i iskaže na najbolji mogući način", pričao je Kampos, rušeći kao kulu od karata ideju o tome da je igrač dužan da se prilagođava, nameće, dokazuje, "bude duplo bolji od onog koji je tu", itd.

Zapravo, on smatra da je za uspeh u današnjem fudbalu potrebno sve suprotno.

Ne da "polomite" igrača dok ne postane ono što želite, već da "polomite" sebe dok ne isprovocirate više od onoga što misli da je sposoban da pruži.

"Zato se događa da imamo dobre igrače koji su loše upotrebljeni. Događa se da ne razumemo kontekst njihovog transfera. Događa se da klub ne radi na kreiranju uslova u kojima mogu da se izraze", primetio je Kampos ono što brojni ljubitelji fudbala ne primećuju i doživljavaju olako rečima "kako može za klub, a ne za reprezentaciju", "kako je davao za njih, a ne daje za nas", "kako je osvajao tamo, a ne osvaja ovde".

OVO JE VAŽNO: JEDNO JE BRZINA NOGU, DRUGO UMA

Posebno interesantan bio je deo gde sportski direktor Lila koristi brzinu u drugačijem kontekstu u odnosu na vreme potrebno za trk od tačke A do tačke B.

"Postoje tri brzine. Brzina adaptacije, koja se odnosi na vreme od dolaska u klub do prilagođavanja. Brzina sazrevanja, koja izdvaja momke sposobne da donose zahtevne odluke brže od ostalih. Treća je brzina nametanja..."

Šta je brzina nametanja?

"Dogodi se da dovedemo igrača kao drugu opciju na određenoj poziciji, ali da se usled brzine prilagođavanja i sazrevanja dogodi da okrenu stvari u svoju korist i postanu prva opcija".

Dobro, nije da čovek u startu nije rekao - komplikovano je...

U nedelju na našem portalu čitajte:

- koji su (još) Kamposovi principi prilikom skautiranja;
- kako se kreira plan pojačanja na kratki i dugi period;
- zašto nikad nije doveo igrača kog nije gledao uživo;
- kako izgleda njegov odnos sa menadžerima fudbalera;
- koju će, od "milion" ponuda koje ima, na kraju prihvatiti;