Pola veka za prvu i ceo za drugu titulu Čelsija: Tada su došli Roman i Žoze

Londonski Čelsi šest puta u istoriji bio je šampion Engleske.

U tadašnjoj engleskoj Prvoj diviziji nastupala su 22 kluba, a Čelsi je zabeležio 20 pobeda, 12 remija i deset poraza, stigavši do titule uz četiri boda više od Vulverhemptona, Portsmuta i Sanderlenda, koji su takmičenje završili na drugoj, trećoj i četvrtoj poziciji.

Čelsi, koji je do titule kapitenski, u punom smislu te reči, predvodio legendarni napadač kluba Roj Bentli uz 21 gol na 41 utakmici, titulu je proslavio onako kako je i najlepše – pred domaćom publikom.

Tog 23. aprila 1955. godine na megdan Čelsiju izašao je Šefild Venzdej, za kojeg se već znalo da ne može da izbegne zlu sudbinu i ispadanje u drugoligaški rang.

Međutim, znala se još jedna stvar – erupcija oduševljenja među pristalicama londonskog kluba uslediće ako njihovi ljubimci trijumfuju...

I jesu! Rezultatom 3:0, uz dvostrukog strelca, desno krilo Erika Parsonsa, jednog od samo dva igrača koji je tokom sezone nastupio na svim utakmicama. Pošlo je to još za rukom samo defanzivcu Dereku Sondersu.

U FA kupu te sezone Čelsi nije bio uspešan – eliminisan je već u februaru 1955. godine, u trećoj fazi, porazom od Nots Kauntija, ali to, svakako, nije bilo u glavama navijača, koji su jedva čekali da nakon poslednjeg sudijskog zvižduka utrče na teren i polete u zagrljaj igračima koje je trenirao Ted Drejk.

Tad ih je na tribinama bilo 51.421, a rekordna poseta te sezone na londonskom stadionu zabeležena je samo dve nedelje ranije, 9. aprila, kada su srušeni Vulvsi u derbiju sezone (1:0).

Trebalo je da prođe novih 50 godina da bi Čelsi osvojio narednu titulu, drugu u istoriji kluba, do koje ih je odveo Žoze Murinjo, u prvoj sezoni prvog mandata u klubu.

Uspeh sa klubom Portugalac je ponovio godinu dana kasnije, ali i 2015. godine, a titulom sa Čelsijem još mogu da se pohvale samo dva italijanska stručnjaka - Karlo Anćeloti (2010.) i Antonio Konte (2017.).