Dva događaja Barselonine istorije: 25. april, jedan od najtužnijih dana

Danas je 25. april, datum kada se navijači Barselone sa tugom u očima prisete dva draga lika.

U taboru slavnog holandskog kluba ostao je do 1973. godine, te za to vreme učestvovao u osvajanju šest domaćih titula, četiri kupa i tri tadašnja Kupa šampiona, dok je dva puta kao član Ajaksa bio dobitnik "Zlatne lopte".

Spektakularne partije kojima je oduševljavao u matičnom klubu preporučile su ga Barseloni, gde se kao igrač zadržao pet godina i za to vreme "zgrabio" dva trofeja - onaj u Primeri, u debitantskoj sezoni u dresu katalonskog giganta, te u Kupu Kralja, u poslednjoj.

Iako je i tu, u prvoj sezoni, bio proglašen za najboljeg igrača planete, ipak, daleko duže će se pamtiti sve ono što je napravio sa timom sa Nou Kampa tokom trenerske karijere, koju je otpočeo 1985. godine u Ajaksu, nakon što je posle Barselone još igrao za Los Anđeles Aztekse, Vašington Diplomatse, Levante, pa još jednom Ajaks i Fejenord (gde je takođe bio šampion Holandije).

U Barsu je stigao 1988. godine kao trener koji je već imao tri trofeja – dva holandska Kupa i jedan Kup pobednika kupova.

Za osam godina, koliko je proveo na klupi Blaugrane, osvojio je JEDANAEST trofeja: četiri puta Primeru, tri puta Superkup Španije, te po jednom Kup Kralja, Kup evropskih šampiona, Kup pobednika kupova i Superkup Evrope.

Pod njegovom komandom u istinskog Barsinog lidera na terenu izrastao je Pep Gvardiola, koji se na današnji dan, pre šest godina, oprostio od dugogodišnjeg prijatelja i saradnika na trenerskoj klupi Katalonaca Tita Vilanove (rođen 1968. godine).

Tito i Pep odrasli su zajedno kao polaznici čuvene La Masije, ali su im se putevi razišli na raskrsnici, odnosno prelasku iz juniorskog u seniorski fudbal.

Gvardiola je, rekli smo, postali komandant Barselone u punom smislu te reči, dok je Tito kao vezista nastupao za Seltu, Badahoz, Majorku, Ljeidu, Elče i Gramene.

Putevi su im se ponovo ukrstili 2007. godine, kada su predvodeći zajedničkim snagama Barselonu B lansirali tim iz treće u drugu špansku ligu.

Odmah potom, nastavili su sa zajedničkim radom u najjačem timu – i ispisali istoriju, osvojivši 14 trofeja, između ostalog i dve Lige šampiona!

Objava iz 2011. da boluje od raka parotidne žlezde šokirala je fudbalski svet, pa se Tito povukao u "ilegalu" kako bi vodio borbu sa teškom bolešću. Povukao se "tiho", baš kao što se "tiho" i vratio nekoliko meseci kasnije kao glavni trener Barselone, upravo kad je Pep obelodanio da odlazi sa funkcije.

Postao je to u leto 2012. godine, ali je, nažalost, bolest napredovala u smiraj te godine, pa je štafetnu palicu predao pomoćniku Đordiju Rouri, iako je sve vreme lečenja bio na vezi sa igračima i davao im potrebne instrukcije.

Tu sezonu Barselona je završila kao šampion, uz fascinantnih 100 bodova, čak 15 više od Reala i 24 više od Atletika.

Sa klupe se povukao u julu 2013. godine, a životnu bitku je, rekli smo, nažalost izgubio na današnji dan pre šest godina.