''Ne može Zvezda da ima 10 stranaca i 5 naših!''

Odrastao je u okolini Negotina, danas živi u Saragosi, ali Beograd i Crvena zvezda su najbitnija tačka njegovog života. Reč je o Goranu Druliću, nekadašnjem napadaču crveno-belih.

Stigao je u Zvezdu iz Negotina, davne 1992. godine, tačno posle najvećih uspeha u klupskoj istoriji. Tada je, očekivano, bio daleko od prvog tima.

''Kada sam stigao, veliki deo te šampionske generacije je rasprodat. Mi tada nismo imali kontakta sa prvim timom, bilo je drugačije vreme. Trenirali smo na šljaci, ''grizli smo'', borili se i znali da nećemo nazad. Svi smo maštali o Zvezdinom dresu'', govori Drulić.

Put ga je preko pozajmica, na kojima je blistao, doveo do prvog tima Crvene zvezde.

''Zvezda je velikan, to nešto veliko. Proveo sam tu deset prelepih godina'', ističe Drula i nastavlja

''Bili su tada dobri napadači u klubu. Zoran Jovičić, Perica Ognjenović, Miodrag Pantelić... Ja sam radio sve što se tražilo. Posle je došao Pjanović iz OFK Beograda, kao najbolji napadač. Nismo bili istog stila i to je bilo dobro. Njemu je polušansa bila dovoljna za gol, ja sam više radio za ekipu'', zaključuje bivši napadač.

A kakav je igrač bio Mihajlo Pjanović?

''Dve-tri godine je bio najbolji strelac lige. On garantuje 25-30 glova po sezoni. Toga više nema u našem fudbalu. Jel ima takvih igrača? Nema. Zašto? Ne znam. To je posebna tema'', iskren je bivši napadač crveno-belih.

Seća se Goran Drulić i jedinog poraza u derbiju, meča na kom je bio strelac protiv Partizana, ali i velikog sportskog rivalstva sa defanzivcima crno-belih. Ipak, tada je bilo drugačije.

''Imao sam čoveka sa kojim sa konstantno vodio rat, Vuka Rašovića. On je imao veliko srce, a uvek je bio korektan. Teren je teren, kad se sretnemo negde pozdravimo se. Na terenu je bilo rata i sa Vladom Ivićem, Sašom Ilićem... ali kad se meč završi, kao da smo braća.''

Ta vremena bi mogla da se vrate? Pa, ako se pitaju Savo Milošević i Dejan Stanković, sadašnji treneri Partizana i Crvene zvezde...

''To je povratak u naše vreme, oni su deo toga, Savo je malo stariji. Svi se poštujemo. Pokojni Bunjevčević nas je okupljao, igrali smo zajedno fudbal kad se sretnemo. Igrao sam sa Savom u Saragosi, kad se sretnemo ponašamo se kao da smo svaki dan zajedno. Jedno je teren, drugo život'', zaključuje Drulić.

Uspeo je, onako usput, da ''pecke'' stručnjake koji danas ne znaju da prodaju igrače. Zanimljivo, među najvećim transferima Crvene zvezde još su Dejan Stanković i Goran Drulić.

''Drago mi je da je došao neko ko razmišlja slično kao ja. Forsira našu decu. Stranac treba da igra samo ako pravi razliku. Zvezda je u jednom trenutku imala deset stranaca i petoricu naših. Zapitao sam se da li postoje neka deca koja hoće da igraju fudbal. Stankoviću želim sreću, da klub po treći put uđe u Ligu šampiona'', zaključuje nekadašnji saigrač Zvezdinog trenera.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.