Lanetova ispovest: Nisam u Liverpulu zaboravio fudbal! REAL sam odbio...

Ko bi rekao da je već prošlo 10 godina?

Usledile su njegove uspešne godine u Anderlehtu, sa kojim je igrao u Ligi šampiona i osvojio uzastopne titule, a onda se povukao sa samo 32 godine, 2013.

U Engleskoj ga i dalje pamte, pa je ove nedelje objavljen njegov opširan intervju za portal "The Athletic", u kojem je govorio o svojim danima u Liverpulu.

"Drago mi je da me u Liverpulu pamte i da hoće da pričaju sa mnom. Svestan sam da mi je karijera u klubu bila skromna, ali ponosan sam što sam igrao za veliki Liverpul, kao što sam ponosan i na to da sam u svakom minutu u tom dresu dao sve od sebe".

Jovanović je trenutno sa porodicom na Tari, gde igra fudbal sa sinovima koji treniraju u Vojvodini, klubu u kojem je i "Lane" krenuo u veliku karijeru. U njihovom prisustvu evocirao je uspomene na doba u Engleskoj.

"Prošlo je čak 10 godina! Malo se rastužim kada vidim da vreme tako brzo prolazi. Osećam kao da je sve to bio samo trenutak. Deset godina od Svetskog prvenstva i potpisivanja za Liverpul – to su dve najvažnije stvari koje sam uradio u karijeri. Iskreno, najveće dostignuće mi je to što sam igrao u Liverpulu. Samo mi je žao što sam ostao tako kratko i što nisam ostavio dublji trag tamo".

Interesantno je da je Lane tog leta odabrao Liverpul ispred još nekolikih klubova koji su hteli da ga dovedu iz Standarda, u kojem je ostvaio dubok trag.

"Mnogi veliki klubovi su me pratili tog leta, ali sam doneo odluku kada sam pričao sa Rafom Benitezom tokom posete Melvudu (klupskom trening centru). Rafa je rekao da ima ozbiljne planove sa mnom i da hoće da igram na levom boku. Nije to težak izbor kada te pozovu tako veliki klub i trener. Da je Rafa ostao duže, mislim da bi moj period navikavanja bio veoma kraći i da bi mi bilo lakše".

Napadač iz Bajine Bašte je četiri godine u Standardu bio lider ekipe, postigao impresivnih 69 golova na 153 nastupa, osvojio dve titule i to je bilo dovoljno da ga Predrag Mijatović pozove u Real.

"Da, tačno je. Predrag Mijatović bio je sportski director Reala, pričali smo, ali nije mi se svidela dužina ugovora. Bio je previše kratak i to je bio odlučujući faktor. Hteo sam duži ugovor, da bih imao mir i sigurnost. I nikad nisam zažalio zbog toga".

U Liverpul je stigao posle Svetskog prvenstva, pun samopouzdanja, ali tamo nije prošao kako je očekivao.

"Engleska je veoma specifična liga. Neki mnogo bolji igrači od mene su se mučili tokom navikavanja i bilo im je potrebno vremena. Samo mi je to trebalo. Ali nisam imao nikakav kredit, a u tim situacijama je potrebno da ti se 'poklopi' mnogo toga da bi ta slagalica bila savršeno sklopljena. Igrao sam nekoliko veoma dobrih utakmica i još imam izveštaje engleskih medija u svojoj kući u Novom Sadu. Nisam to mislio samo ja, već su i drugi smatrali da sam odigrao dobro".

Pod vođstvom trenera Roja Hodžsona, Jovanović nije uspeo ni da razvije blizak odnos sa saigračima.

"Moja komunikacija sa svima njima bila je dobra pre i tokom treninga, kao i kada smo putovali na gostovanja. Ali nisam osetio ništa posebno u tome. Nije bilo topline među nama. Živeo sam u mirnom kraju Liverpula, okružen parkovima sa porodicom. Provodio sam vreme kod kuće".

Prema njegovom mišljenju, Liverpul je tada trebalo da igra više napadački.

"Moj utisak je da je trebalo da budemo ofanzivniji. Nekad nam je nedostajalo i sreće. Pamtim utakmicu protiv Evertona na Gudison parku, kada smo izgubili. Hodžson je tužan ušao u svlačionicu i rekao nam da zna da smo dali sve od sebe, kao i da fudbal nije bio fer prema nama tog dana".

Ta utakmica na Gudisonu bila je prva nakon što je "Fenvej sports grup" kupila klub za 300 miliona funti. Ona ga i danas vodi, na čelu sa Džonom Henrijem i Tomom Vernerom. Ta ekipa ljudi uradila je velike stvari na Enfildu, ali nažalost Jovanović nije bio tu da u tome učestvuje.

 U toku te sezone Hodžson je bio otpušten, a tim je preuzeo legendarni Keni Dagliš.

"On je klupska legenda i ima taj status kod navijača i igrača. Bila mi je čast da ga upoznam i da radim s njim. Odmah mi je dao šansu i da smo pobedili u toj utakmici (1:2 protiv Blekpula) stvari bi bile drugačije. Keni bi zadržao isti tim. To su momenti koji naprave razliku. Treneri stvore svoju sliku i steknu utisak na osnovu onoga što se dogodilo, a to može da utiče na igrača".

"U tom trenutku su mediji već pitali da li bi trebalo da napustim klub i to je stavilo veliki pritisak na mene. Osetio sam da je bilo potrebno da se desi neverovatni obrt da bi se stvari preokrenule u moju korist. Fudbaler ne može tak tako da zaboravi da igra fudbal. Igrao sam protiv Evertona kada sam bio u Standardu i izbacili smo ih iz Evrope. Bili smo bolji od njih".

Jovanović je podsetio da je u tom periodu igrao veoma dobro za reprezentaciju.

"Nisam zaboravio da igram, već su to prosto okolnosti koje su bile drugačije u Liverpulu. Ali ću uvek reći da je odgovornost na meni".

Zanimljivo je da je napadač iz Bajine Bašte imao poziv da ostane u Premijer ligi.

"Posle drugog dela sezone morao sam da nađem racionalno rešenje da nastavim karijeru. Da sam imao 25 godina, sigurno bih ostao i borio bih se za mesto u Liverpulu, kao što sam se borio uvek u životu i verujem da bih imao uspeh. Ali, imao sam 30 godina i bilo mi je potrebno da igram. Njukasl me je zvao i mogao sam da ostanem u Premijer ligi, ali odbio sam ih. Uz svo poštovanje prema njima, ako nisam uspeo da nađem svoje mesto u Liverpulu i da tu ostavim trag, nisam hteo da idem jedan stepen niže u Engleskoj".

Jovanovićev cilj je bio da potpiše za tim sa pobedničkim ambicijama i mestom u Ligi šampiona i to je i pronašao u Anderlehtu. Posle toga je završio karijeru.

"Imao sam mogućnost u ugovoru da ako osvojimo titulu dobijem produženje za još sezonu, ali sam odlučio da to ne iskoristim. Bio sam najbolji igrač lige, dao sam osam golova, što zvuči skromno, ali sam i namestio 14 u prvenstvu. I to su sve asistencije bile iz igre, a ne iz prekida. Te brojke su iznenadile sve, čak i članove moje najbliže porodice".

Potom su ga zvali i "večiti" da se vrati u Srbiju, ali...

"Crvena zvezda i Partizan su me zvali u Beograd. Radomir Antić me je zvao da odem sa njim u Kinu i imao sam i neke pozive iz Bundesa. Da li je trebalo da igram još? Da, definitivno. Trebalo je da igram još tri ili četiri godine. Osećao sam se fizički perfektno, čak i sada se osećam, imam i sličnu težinu kao i kada sam se povukao pre sedam godina. Možda sam malo zarđao, ali istina je da sam tako odlučio pre svega zbog psihološke iscrpljenosti. Prošao sam mnogo različitih puteva u karijeri. Imao sam osam operacija, a vaš mozak zapamti sve te stresove i sve što vam se dogodi. Na kraju vam on ispostavi račun i kaže da bi možda bilo bolje da nastavite život bez tako važne stvari. Zato sam rekao – dosta".

Jovanović sada prati Liverpul, uživa u igrama Salaha i Manea i ima poruku za klub.

"Ako ljudi iz kluba mogu da mi pošalju nove, originalne Najk dresove, obavestiću ih o veličini dresova za moju decu. Naravno, platiću ih. To bi značilo mnogo mojoj deci. Moji momci gledaju utakmice sve vreme i dosta shvataju fudbal. Pričamo o igri na istom nivou. U životu, kao i  sportu, potrebne su neke stvari da se poklope i da imaš malo sreće. Možda njihov uspeh može da bude kompenzacija za sve kroz šta sam prošao. Ali više od bilo čega želim da budu srećni i zdravi", dodao je Jovanović.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.