Leo, idi i ne okreći se: [OVO su Barsina pojačanja] za novu sezonu!

Prvi je, 1998. godine, "diplomirao" Ćavi Ernandez, sledeće sezone primljen je i Karles Pujol, 2002. su im se pridružili Andres Inijesta i Viktor Valdes, a samo dve godine kasnije u svlačionicu prvog tima ušetao i je budući najbolji strelac i fudbaler u istoriji kluba, Lionel Mesi.

Do okupljanja ove osmorke sa odličnim uspehom tokom školovanja u čuvenoj školi, građenoj na idejama Johana Krojfa, Barsa je imala tu jednu titulu prvaka Evrope iz 1992. godine, osvojene na "Vembliju" bombom Ronalda Kumana u produžetku finala sa Sampdorijom našeg Vujadina Boškova.

Poređenja radi, Ćavijev dolazak "najavio" je tri Realova trijumfa u Ligi šampiona u narednih pet godina, a Gvardiolin povratak poklopio se sa proslavom odbrane titule prvaka Španije na ulicama Madrida.

Ono što je usledilo uveliko se izučava na akademskom nivou, ne samo u elitnim fudbalskim školama širom planete.

Barsina škola je postala kultna za samo četiri godine, zahvaljujući generaciji koja je potom podmlađivana novim "bivšim" đacima, od Serđija Roberta i Đordija Albe, preko braće Tijaga i Rafinje Alkantare, do aktuelnih Ansua Fatija i Rikija Puća.

Međutim, u poslednje vreme nešto "ne štima", jer se broj i uticaj maturanata "La Masije" na igre i rezultate prvog tima drastično smanjio u odnosu na "zlatno doba" i kulminaciju "totalnog fudbala" Rinusa Mihelsa u kreaciju tandema Krojf-Gvardiola, nazvanu "tika-taka".

Posle Busketsa, da se ne ljuti Roberto, nije se pojavio neko dostojan da sedne na mesta oslobođena silaskom prvo Pujola, a potom Valdesa, Ćavija i Inijeste sa "velike scene". Ona je bila prevelika ne samo za dečake naviknute na igre u plavo-crvenom dresu od najmlađih dana, poput Bojana Krkića, već i veliku većinu onih na koje su u histeričnoj potrazi za Nejmarovim naslednikom trošene stotine miliona evra, poput Felipea Kutinja, Malkoma, Usmana Dembelea i Antoana Grizmana.

Treću godinu kasnije, svestan da će neko morati da potpiše taj račun narednog proleća u izbornoj kampanji za predsednika kluba (i da će to verovatno biti on), Đozep Marija Bertomeu iskoristio je intervju za oodani "Mundo Deportivo" da trojici preostalih iz neponovljive grupe (Mesi/Pike/Buskets) pošalje stidljivu poruku - ne očekujte pojačanja od mene.

Posle sezone u kojoj je titula prepuštena Realu, a pred start poslednje u Mesijevom ugovoru teškom 50 miliona evra godišnje, Bertomeu je "sosiosima" najavio "povratak korenima" i pokušao da "proda" priču koja će odvući pažnju od suštine.

Suština bi glasila da je rukovodstvo kluba s njim na čelu uspelo da potroši 444 "od" 222 miliona evra profita na Nejmarovom odlasku u Pari sen Žermen ("poklopilo" se da bude tačno duplo) na četvoricu napadača koji će, zbirno, odigrati 227 utakmica, postići 59 golova i podeliti 35 asistencija, igrajući na smenu u navali pored Luisa Suareza i neprikosnovenog Mesija.

On sam, u istom periodu, doneo je 126 golova i 65 asistencija na 124 utakmice - što znači da je nadvisio Kutinjov, Dembeleov, Malkomov i Grizmanov statistički učinak za 67 golova i 30 dodavnja za iste.

Sada već kao 32-godišnjak sa šest "Zlatnih lopti" i nula zlatnih medalja sa reprezentacijom Argentine, pitanje je kako će Mesiju zvučati predsednikova ideja o podmlađivanju prvog tima i "povratku Barsinoj školi fudbala".

Da postoji nešto poput "Barsine škole poslovanja", verovatno bi i ona stekla kultni status potezima na tržištu igrača, na kom se ovog leta svrgnuti šampion odlučio za Miralema Pjanića iz Juventusa, čoveka koji će uskoro napuniti 31. godinu.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.