Mitro[GOL]: Samo Benitez i Brih mogu da zaustave ovu mašinu!

Aleksandar Mitrović zakasnio je tačno koliko treba sa oporavkom od povrede, zbog koje nije stigao na vreme da počne najvažniju utakmicu sezone, ali jeste da završi posao zbog kog je ostao u klubu kada se ne ostaje.

"NISAM NEUPOTREBLJIV, NEGO NE ZNAŠ DA ME UPOTREBIŠ"

Fudbaleri Brentforda su posle šokantne scene iz 105. minuta i dalje imali kakvu-takvu šansu, ali im je posle Mitrove lagane lopte u prostor za glavnog junaka drame na "Vembliju" i novog gola Džoa Rajana u 117. minutu ostala samo prilika da ublaže najskuplji poraz u evropskom fudbalu i pokušaju ponovo sledeće sezone.

Naš fudbaler imaće više razloga da pamti ovaj jubilarni, 100. nastup u belom dresu - po asistenciji za najvažniji gol ekipe u prethodnih 368 dana, ozvaničenoj tituli prvog strelca Čempionšipa u sezoni 2019/20 i burno proslavljenom povratku u Premijer ligu za sezonu 2020/21.

Ona počinje već za 38 dana, koliko je momcima sa "Krejven kotidža" ostalo "fore" da se oporave, odmore, pripreme, uigraju i pojačaju pametnije nego što je to bio slučaj pre dva leta, kada je isti uspeh - samo pred 80.000 ljudi, a ne stolica - ostvaren pod vođstvom Slaviše Jokanovića i pozajmljenim napadačem sa brojem "9" i prezimenom Mitrović na leđima.

U odnosu na svoju treću sezonu u elitnom rangu engleskog fudbala, a naročito u poređenju sa nepune dve "odigrane" u dresu Njukasla, Mitrogol danas deluje kao daleko zreliji čovek, spremniji fudbaler i raznovrsniji centarfor, kojeg je iz dana u dan sve teže zaustaviti u nameri da postigne gol.

A, nadavao ih se poprilično od kada se oslobodio lanaca, kojima ga je Rafael Benitez godinu i po dana držao zatočenog na klupi, praveći se da ne čuje pesmu sa tribina "Sent Džejms parka" i pravdajući pričama o višku kilograma, nedovoljnom zalaganju i sopstvenim taktičkim zamislima - kako kad, kako gde i kako kome.

U RUSIJI SU BILA POTREBNA TROJICA DA GA OBORE...

Malo ko mu je verovao i pre tog 31. januara 2018, kada je problem iz Njukaslovog napada preko noći postao problem za odbrane Fulamovih rivala. Pitanje da li bi danas, dve i po godine kasnije, Benitez poverovao u stručnost čoveka koji je strelca 73 gola na naredne 124 utakmice za klub i reprezentaciju smatrao gojaznim, demotivisanim i neupotrebljivim.

Svaki izlazak na teren, sprint, duel, faul, šansu, pas, prečku, žuti, udarac, gol, pobedu, crveni, remi, poraz, dobru igru, loš dan, svaki minut na terenu koristio je Mitrović da bivšem šefu pokaže, a da to nikad javno ne kaže:

"Nisam gojazan, nego jak. Nisam demotivisan, nego me demotivišeš. Nisam neupotrebljiv, nego ne znaš da me upotrebiš".

Zapravo, tvrdeći da se strelac 44 gola za Anderleht i 18 za Partizan ne uklapa u njegove zamisli i ideje, Španac je do danas ostao jedan od retkih koji je uspevao da zaustavi Mitra u nameri da postigne gol. Trebalo je samo biti uporan i držati ga na klupi dovoljno dugo i bez racionalnog objašnjenja.

Upravo taj metod upotrebljen je narednog leta u Kalinjingradu, kada je posle pet minuta igre sa Švajcarcima postalo jasno da Srbin ne namerava da stane i da sa jednakom lakoćom razgrće odbrane u Čempionšipu i Svetskom prvenstvu.

Ovog puta bila su potrebna trojica da bi se u tome uspelo, Fabijan Šar i Stefan Lihtštajner da budu uporni i drže dovoljno dugo, a sudija Feliks Brih da ne pruži racionalno objašnjenje, jer... Ni sam Nemac danas ne bi poverovao u čestitost čoveka, koji je prekršajem u napadu nagradio fudbalera za to što, ni obgrljen duplim parom ruku, spreda i pozadi, nije odustao od namere da postigne gol - sve dok nije oboren na zemlju.

KADA JE JEDNOM "KLIKNULO" IZMEĐU NJEGA I NJIH...

Da bi se 189 centimetara puta 90 kilograma oborilo na zemlju potreban je ili Brih ili neko dovoljno snažan, spretan i iskusan, u suprotnom je faul.

Ili gol.

Gol po utakmici postao je Mitrovićev prosek u dresu reprezentacije Srbije od kada se rastao sa Benitezom i na kapijama "Krejven kotidža" susreo sa neuobičajeno srdačnim dočekom za jednog pozajmljenog igrača, koji realno ne bi bio tu da mu ide u karijeri, kao što neće biti tu kada mu opet krene.

Međutim, upravo to - srdačan pozdrav, biti dobrodošao, reč podrške - bili su u isto vreme razlog što je tu i povod da mu opet krene. Jokanović je samo pomogao da publika lakše prepozna borca u novom momku na terenu, a on brže razume strast u pesmi s tribina. 

I, kada je jednom "kliknulo" između njega i njih - niti je pomislio da ode kada je njemu lično krenulo, niti razmišljao da li da ostane kada je klub pao, a saigrači jedan za drugim krenuli...

Odlukom da zaigra drugoligaški fudbal u najskupljim godinama karijere, Mitar nije samo dokazao zavidno fudbalsko vaspitanje, koje podrazumeva vernost i uzajamno poštovanje. On je preuzeo odgovornost kakvu je malo ko spreman da prihvati u doba raznih oslobađajući klauzula - gde, recimo, crno na belo piše da igrač nema baš nikakve veze s tim što je klub ispao iz lige i da se od njega ne očekuje da tu ostane.

Potom je 26 puta pokazao da nije blefirao kada je, dok je opstanak u Premijer ligi 2018/19 još bio dostižan, poručio zabrinutim navijačima:

"Ja sigurno ostajem".

Osam puta je pogodio za pobedu, lično dopisao 24 boda u tabelu, ekipa je dva puta poražena kada je bio strelac, šest ih je dao glavom, dva levom, pet puta je pucao penal, jednom promašio, tri puta asistirao, devet puta požuteo, nijednom pocrveneo, u zao čas se povredio i u poslednjem trenutku vratio...

...da još jednom pokaže, a da nikad javno ne kaže:

 "Zbog ovoga sam ostao".

Srećno, Mitre!

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.