Sudije se u Srbiji "bude sa greškom": Kad je Jovanović prvi put shvatio svoju i zašto je pominjao Tošića pred Pepeom

Poznati srpski sudija Srđan Jovanović razgovarao je sa kolumnistom MONDA Nebojšom Petrovićem i govorio o teškoćama rada arbitara u našoj zemlji, ali i o onim lepšim stranama tog posla.

"Naravno. UEFA se neće odreći dobrog sudije zbog jedne greške. Oni su tog sudiju stvarali 10 godina da bi ga sada skinuli sa liste posle 90 minuta. To bi bilo nehumano. Ako sudija vredi, on će posle te greške biti najbolji na prvoj sledećoj utakmici. Možda je samo imao loš dan, kao što se igraču dogodi da promaši penal u finalnoj utakmici Svetskog prvenstva. Pa zar su Italijani trebali da streljaju Roberta Bađa u Pasadeni 1994. godine. Kod nas je specifično podneblje. Svako jutro se budiš sa tom greškom koju si napravio na prethodnoj utakmici. Srećeš ljude na ulici i oni te pamte samo po tome, niko se neće setiti da si pre toga vrhunski odsudio 50 važnih utakmica. Imamo sudije koje su bile sjajne tokom cele karijere i onda ih je jedna situacija u derbiju obeležila za ceo život. Ali to je nezahvalna strana poziva fudbalskog sudije".

Sudije su ljudi od krvi i mesa, a kao takvi moraju i da pogreše. Nažalost, posle toga treba živeti sa tom greškom u glavi…

"Odlična konstatacija. Danas u ovoj 3D tehnologiji, sve se vidi i sve se zna. Mi smo u aprilu prošle godine polagali za VAR na jednom turniru u Turskoj, morali smo da odsudimo dve utakmice da bismo dobili sertifikat. Ja sam na jednoj od tih utakmica, preinačio odluku sa žutog na crveni karton. U tom trenutku je krenula borba sa samim sobom. Prvi put u životu sam shvatio da sam pogrešio u toku utakmice. Dokle god ne pogledamo situaciju, mi se u dubini duše nadamo da kamera neće otkriti grešku. Moraš da budeš dovoljno objektivan da kažeš „da, ovo je greška“, promeniš je na terenu i nastaviš da sudiš kao da se ništa nije desilo. Zato sam i rekao momcima iz mog tima, ukoliko nam VAR promeni odluku, nema panike, idemo dalje. Lako ćemo posle utakmice da sednemo u sobu i da satima analiziramo zašto smo pogrešili".

Naš mladi sudija je posle završnih turnira za mlađe selekcije i Lige Evrope, prošle sezone osetio i draž Lige šampiona na utakmici između Ajaksa i Lila.

"Dve potpuno različite stvari, ali podjednako izazovne i interesantne. Liga šampiona je nešto o čemu sam sanjao prvi put kada sam uzeo pištaljku u ruke. To je najveće klupsko takmičenje na svetu. Derbi je takođe san koji sam uspeo da dosanjam. Rodom sam iz Beograda i znam koliko ta utakmica znači navijačima i jednog i drugog tima" – kaže Jovanović i navodi veoma interesantan primer iz Engleske:

"Tamo svaki sudija pre dolaska na listu ima pravo da se izjasni i da napiše ime kluba za koji navija. U tom slučaju, njih ne delegiraju na mečevima tih klubova. Kod nas je to praktično nemoguće jer u Srbiji većina ljudi navija ili za Zvezdu ili za Partizan. Nisam se nikada izjašnjavao, niti planiram. Stvarno je suludo pisati o fudbalskom sudiji koji navija za neki klub, iako je to sasvim prirodno. Svi smo mi kao klinci odlazili na stadione, imali svoje idole i simpatisali određene klubove. To vremenom preraste u profesionalizam, polako se ta strast stavlja u drugi plan i vi svoju karijeru usmeravate u potpuno drugom pravcu“.

KAKO JE "ISKORISTIO" TOŠIĆA ZA PEPA

Popularnost Srđana Jovanovića naglo je porasla posle anegdote sa portugalskim reprezentativcem Pepeom.

"Meč između Portugala i Farskih ostrva bio je naše vatreno krštenje na reprezentativnom nivou. Mi sudije znamo i pre utakmice koji igrač može da nam napravi probleme u toku igre. Pepe je po prirodi prgav i zato sam razmišljao kako da se pripremim i kako da ostvarim sa njim neku zdravu komunikaciju. Pošto je prvi ušao u tunel, ja sam iskoristio priliku, prišao i reko mu da ga je pozdravio Duško Tošić i da sam ja sa Duškom dobar prijatelj. Računao sam pošto igraju u istom klubu (Bešiktašu), valjda neće praviti problem prijatelju svog prijatelja. Tako je i bilo, bio je skroz korektan, mada je i ubedljiv rezultat na strani Portugala doprineo mnogo mirnijoj utakmici. Najzanimljivija stvar u celoj priči je da se ja uopšte nisam poznavao sa Duškom. Ali dok se Pepe vratio u Istanbul i to proverio, ja sam svoj posao već bio odradio", dodao je Jovanović.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.