MONDO INTERVJU, Zoran Rendulić: Trener IMT-a koji se ugleda na Atalantu, divi se "Grofu" i već ima osvojen trofej!

Kada je pandemija korona virusa u martu ove godine napravila žestoku pometnju i u Srbiji, niželigaška fudbalska takmičenja bila su prekinuta tek što je prolećni deo prvenstva započeo. FK IMT je u tim trenucima sedeo na vrhu Srpske lige Beograd sa komotnom prednošću od 11 bodova u odnosu na prvog pratioca.

"Kada on ima loptu, ovaj ovde ne napada prostor", uspevam da razaznam iz njihove konverzacije.

Rendulić je vrlo otvoren za razgovor. Raduje se što se ljudi interesuju za njegov početak u trenerskom poslu i u šaljivom tonu pita hoće li on imati šta pametno da kaže za ovaj intervju.

Njegov IMT je u sredu u finalu Kupa Beograda savladao Radnički Novi Beograd i tako po prvi put osvojio ovaj trofej.

"U igračkoj karijeri sam igrao u dva finala kupa i u oba sam pobedio, tako da je meni samo bitno da dođem do finala. Šalu na stranu, malo sam pokušavao da budem miran na klupi i sačuvam emocije. Veliki podstrek je bila ta utakmica na psihološkom nivou, i za stručni štab i za ekipu naročito. Nadam se da je to samo dobar početak", govori Rendulić brzo, ali sa jasnom mišlju.

IMT je velikog rivala pobedio 2:1 i time otvorio sebi vrata Kupa Srbije, u kojem će učestvovati u sezoni 2020/21.

"Ne obaziremo se sada na Kup Srbije i s kim god budemo igrali nećemo kalkulisati. Pokušaćemo da odemo što dalje budemo mogli, pa da se i naši mladi igrači što bolje pokažu protiv eventualno nekog superligaša, što da ne. Ipak, imamo četiri utakmice kod kuće u prvih šest kola u Prvoj ligi Srbije i želja nam je da što bolje startujemo u prvenstvu."

Koliko je 2020. godina u srpskom fudbalu bila haotična i nepredvidiva govori i da će pred "traktoristima" biti neverovatno težak zadatak za opstanak u ligi.

"Da budem iskren, do juče sam mislio da iz Prve lige ispada šest ekipa, danas sam saznao da ispada osam. Za prvi trenerski posao je ovo sigurno preveliki izazov, ali ako ne rizikuješ, nikad nećeš stići tamo gde si zamislio i gde želiš da budeš. Rešio sam da odmah rizikujem, kad mi se ukazala šansa. Biće zanimljivo i veliko iskustvo, sigurno ću i ja grešiti, što je normalno, ali verujem da će toga biti sve manje kako vreme bude prolazilo", jasan je Rendulić.

Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, Čukaričkog, Borca iz Čačka, ali francuskog Grenobla i korejskog Pohanga, svestan je da na početku karijere ima mnogo da uči. Posle dve godine u stručnom štabu "brđana", nije se dvoumio po pitanju dolaska u IMT.

Iako ne razmišlja predaleko u budućnost, već sada zna koje klubove bi voleo da vodi sa klupe u nekom trenutku u karijeri.

"Već par godina Čukarički i IMT sarađuju u pozajmljivanju igrača, neki su išli u IMT, neki su se dobro snašli po odlasku u Čukarički. Dve godine sam bio pomoćnik u prvom timu Čukaričkog i hteo sam što pre da počnem samostalno da radim."

"Kad je IMT ušao u drugu ligu, otvorila se ta mogućnost. Imao sam razgovor sa rukovodstvom Čukaričkog koji su mi izašli u susret i koji me podržavaju u svemu. Nadam se da je to samo jedan korak da se u neko dogledno vreme dokažem u Čukaričkom. Voleo bih da to bude moj prvi tim u Superligi. Sigurno da želim da gledam i ka inostranstvu, i ka Zvezdi, ali to je još sve dosta daleko. Bitno mi je ovo sad gde sam i gledam od treninga do treninga, jer mi je sve ovo novo. Uživam svaki dan sa igračima i sa stručnim štabom, jer je milina raditi sa tim ljudima. Definitivno su međuljudski odnosi najbitniji, bez toga ne može ništa da se započne."

Kada upoređuje karijeru igrača i posao koji ima kao trener, Rendulić "na prvu" počinje da nabraja koje su razlike.

"Dok si bio igrač, dođeš na trening, niti znaš šta ćeš da radiš ili koliko će da traje. Dođeš, odradiš to, istuširaš se, staviš parfem i odeš dalje. Sada je sve drugačije. Ako hoćeš ozbiljno da radiš ovo, moraš da radiš 24 sata dnevno. Svaki dan donosiš neke važne odluke, svaki dan ima pet-šest odluka gde mora da se "seče", i što se tiče tima i nekih vanfudbalskih stvari. Skroz je drugačiji posao, iako sam poslednjih godina igračke karijere razmišljao o ovome. Volim da radim i želim da sam na terenu, to me vuče", priča Rendulić.

Šta mu je promenilo perspektivu?

"Dok si igrač misliš sve je to lako. Ali treba izaći na teren, treba sve pripremiti, postaviti trening, smisliti vežbe, pogoditi intenzitet... Pa treba pričati pred 25 ljudi. Ima tu mnogo stvari. Naravno da je bilo malo treme na početku, ali svaki dobro odrađen trening mi podiže samopouzdanje."

IMT je u polufinalu i finalu Kupa Beograda upisao dve pobede, a zanimljivo je da su "traktoristi" igrali u sistemu 3-5-2. Dok Rendulič objašnjava zbog čega baš ovaj sistem, usput citira jednog slavnog trenera.

"Sistem je samo početna formacija na terenu. Ovaj mi se sistem svideo jer sam gledao neke evropske ekipe uživo, a i igrao sam sa tri štopera u liniji kao igrač, pa sam "video" ceo teren. Za mene je to mnogo ofanzivna formacija, jer se igra sa dva klasična napadača i jer može mnogo igrača da stigne u završnicu. Nije ovo formacija koja će biti moja kroz celu karijeru. Sven Goran Eriksen je rekao otprilike "nekad sam verovao u sisteme, sad verujem samo u igrače". Tako da se i ja vodim time. Sve je do igrača, formacija i nije toliko bitna", jasno poručuje.

Među timovima koje navodi kao uzore za izbor modela igre svog tima, Rendulić spominje učesnike završnica Lige šampiona i Lige Evrope.

"Ovu formaciju što forsiramo igra dosta timova sad. Imamo mnogo igrača koji su dobri, pogotovo odbrambenih, i šteta je da neko od njih bude na klupi. Imamo i moćne igrače koji mogu da se "ponavljaju" po bokovima. Gledao sam uživo Inter, dosta nemačkih ekipa to forsira, tu su Lajpcig i Atalanta. To je zahtevna formacija, ali sigurno je da je nećemo menjati posle par slabijih utakmica. To je naš stil, ali imaćemo naravno i plan "B" i plan "C" spram igrača koje imamo u timu."

Nije baš uobičajeno da timovi u nižim ligama u Srbiji igraju ovom sistemu, sa agresivnim presingom, visoko postavljenom defanzivnom linijom i teranjem lopte "do noge".

"Naša je sreća, mene i saradnika, da smo došli u tim školovanih igrača koji su na okupu par godina. Sve razumeju i može da se radi sa njima na svemu. Još uvek ih upoznajem, ali definitivno su dovoljno inteligentni da uhvate naše zahteve koje smo postavili. To je možda visok nivo za ovaj nivo takmičenja, ali mi verujemo da oni to mogu da sprovedu. Tako da se uopšte ne plašimo."

Tokom razgovora, Rendulić nekoliko puta ponavlja svoju "mantru" - igrači će više pomoći njemu nego on njima, jer je on na početku karijere, "a oni se time bave već 10-15 godina". Kako kaže, igračka karijera mu je mnogo brzo prošla.

"Sećam se nekih detalja sa mečeva iz Čačka pre 15 godina, a evo sad sam već trener. Fudbal se dosta promenio od tada i mi sada gledamo da pratimo te moderne stvari, da idemo u korak sa modernim fudbalom. Voleo sam kao igrač da "igram fudbal", da ne igram defanzivno, tako da pokušavam da gajim taj stil igre. Da lopta ide unapred, da se probijaju linije protivničkog tima, da se što pre završavaju utakmice, da se što jednostavnije ide ka golu protivnika. Voleo bih da budemo prepoznatiljivi po igri u ovoj ligi."

Godine provedene u inostranstvu, kaže, ne mogu da se pronađu ni u jednoj knjizi niti na polaganjima za trenersku licencu.

"Igrao sam i na Zapadu, u Austriji, Kini, Koreji... Sve to kad se ode u inostranstvo, posebno Francusku, je surovi profesionalizam. Niko te ne pita kako si i da li možeš. Ako ne možeš, dolazi drugi na tvoje mesto i to je mnogo zahtevno za igrača. Svako ide svojim putem, niko se ni sa kim ne druži. Doduše, bilo nas je tu u Grenoblu - Danijel Ljuboja, Milivoje Vitakić, "Čava" Dimitrijević, Cesar iz Slovenije, Josip Tadić iz Hrvatske, bila nas je kolonija te sezone. Ali u Koreji dok sam bio, tri meseca nisam progovorio ni sa kim. Zato ću neke od tih stvari pokušati da "prebacim" na moje igrače."

Posle inostranstva i brojnih selidbi, vratio se u Srbiju i redove Čukaričkog. "Bljesak" na Banovom brdu je ubrzo značio i odlazak u Crvenu zvezdu.

"Sa "Grofom" Božovićem sa sarađivao u Čačku pre toga, hteo je dva puta da me dovede u Rusiju kad sam bio u Francuskoj i Kini. Te prethodne sezone sam sa Čukaričkim osvojio Kup, bio u idealnom timu Superlige kao štoper i verovatno je i to uticalo da me želi u Zvezdi. Bila je to fantastična sezona gde smo do plej-ofa bežali Partizanu 28 bodova, ne znam da li je to ikada bilo", podseća Rendulić na dane u Zvezdi.

"Imali smo fantastičnu atsmoferu i druženja. Ekipa vrhunskih pojedinaca i "Grof" je to predvodio svojom harizmom. Sve se spojilo u toj jednoj sezoni. Tih godinu i po dana u Zvezdi uz onih šest meseci u Čukaričkom su mi bili nasjvetliji deo karijere. Dolazili smo i odlazili srećni sa treninga i mislim da je to za igrača najvažnija stvar."

Upravo o Miodragu Božoviću priča u superlativima.

"On je specifičan čovek. Neverovatnu harizmu ima, koju maksimalno koristi da napravi međuljudske odnose u ekipi. Njegov veliki kvalitet je na psihološkom planu, tačno zna šta koliko sa kime može. Od njega sam mnogo naučio. Sa njim o fudbalu je uživanje pričati i dosta tu stvari ima da se nauči. Ništa nije slučajno, da je toliko bio u Rusiji gde je otišao iz jednog Borca iz Čačka. Čovek za primer u svakom pogledu."

Na stadionu "Rajko Miitć" trener je sada Dejan Stanković, što Rendulića naročito raduje.

"Dejan Stanković je početnik u ovom poslu i još se ne vidi tačno kako će sve to izgledati. To je veliki proces, ali mi je drago kad vidim mladog trenera i kad vidim da veliki igrači hoće da se bave ovim poslom. Držim mu palčeve i sreću da istraje u svojoj ideji. Mislim da će sada sa Kataijem i Kangom ovo biti neka nova Zvezda. Ovaj tim ima mnogo individualnog kvaliteta."

Posle lepih prisećanja, vreme je za povratak u realnost. IMT očekuje debi u Prvoj ligi i dolazak Radničkog iz Sremske Mitrovice na teren kraj "Hale sportova" (nedelja u 17.00). Rendulić sa saradnicima odlazi na jedan od poslednjih treninga pred taj meč.

Novi trening, nova prilika za učenje.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.