KADA JE DIJEGO UPOZNAO "GAZU": Ne brini, i ja JEDVA stojim na nogama...

Pol Gaskojn i Dijego Armando Maradona upoznali bi se svakako te jeseni, ako ne pre, onda na dan utakmice Lacio - Napoli, da u međuvremenu Argentinac nije morao tiho da siđe sa scene i vrati se u otadžbinu.

Kada je, tokom novembarske pauze u Seriji A, na "Olimpiko" stigao poziv sa "Pichuana" na jednu neobaveznu prijateljsku utakmicu, koja će zapuštenom Maradoni poslužiti da brže skine kilograme, a klubovima da solidno zarade na TV prenosu, Gaskojn je već imao sve isplanirano.

"Ljudi iz kluba su me pozvali i rekli da sam im potreban na toj prijateljskoj i da će mi oprostiti što sam otišao u 'Euro Dizni' ako doputujem na vreme i odigram pristojno. Čuo sam da su Maradoni plaćali brdo love da igra te prijateljske, tako da sam rekao šefu da nema problema i tražio 120.000 funti", prepričavao je mnogo godina kasnije u intervjuu za "The Athletic".

"Rekao je da ću dobiti pare posle utakmice, tako da sam seo na avion i odleteo iz Pariza u Sevilju".

Ono što "Gaza" nije otkrio legendarnom Dinu Zofu, svetskom prvaku i jednom do najvećih golmana svih vremena, jeste njegovo psiho-fizičko stanje u kom se ukrcao na let za Andaluziju.

"Dijega sam prvi put video u životu kada sam se trgao u tunelu i video da stoji pored mene. Dok smo izlazili ka terenu rekao sam mu: 'Čoveče, tri dana nisam spavao, ne mogu da stojim'", prepričavao je Gaskojn.

"Rekao mi je: 'Ne brini, ne mogu ni ja'", dodao je "Gaza", koji je po završetku karijere više puta bio na lečenju od bolesti zavisnosti, ali i depresije koja je usledila.

Nešto slično događalo se Maradoni u tih godinu i po dana od odlaska iz Napolija, pa do senzacionalno najavljenog povratka u dresu Sevilje, koji su u to vreme nosile mlade nade svetskog fudbala, Dijego Simeone i Davor Šuker.

Kada je utakmica na praznom "Ramon Sančez Pichuan" stadionu počela, 22. novembra 1992. godine, ispostavilo se da su i takvi, oronuli, neispavani, mamurni, blago gojazni, Dijego i Pol bili klasa za sebe. Bar do poluvremena.

Sevilja je povela preko Pinede, a onda je usledio trenutak "Gazine" genijalnosti, zbog koje je bio i ostao obožavan - ne samo u klubovima za koje je nastupao. U solo prodoru sa polovine terena nanizao je, kako kaže, petoricu igrača Sevilje i onda rutinski plasirao loptu pored aktuelnog sportskog direktora, Monkija.

"Kada je utakmica počela, nisam bio baš najsigurniji šta se događa", prepričavao je Gaskojn uvek neprijatno trežnjenje u prvih 15-ak minuta igre.

"Ali, u jednom trenutku sam osetio da mi se lopta 'lepi' za nogu, predriblao sam petoricu igrača i šutnuo pored golmana pravo u mrežu", ispričao je, a onda podsetio kakav je još fudbaler bio "Gaza".

"Okrenuo sam se i tražio Maradonu pogledom koji je govorio 'hajde da te vidim sada'".

Dijego je u drugom poluvremenu očajnički želeo da uzvrati na ovu majstoriju, ali snage nije imao još od polovine prvog, pa je jedan slobodnjak na oko 25 metara od gola delovao kao poslednja prilika za čoveka, čija je leva ruka uveliko slavljena kao božanstvo u Argentini.

Pogodio je mesto gde se spajaju prečka i stativa. Posle više nije bilo šansi, osim što je "Čolo" Simeone želeo tuču po svaku cenu sa nekim od budućih saigrača. Rezultat je ostao 1:1,"Gaza" je još tri godine igrao za Lacio, a "El Pibe" pre kraja sezone otputovao u Buenos Ajres posle tuče sa predsednikom kluba.

Tvrdi da mu je Sevilja do danas ostala dužna 650.000 evra.

Ako ste se pitali da li je "Gaza" dobio lovu koju je tražio? Jeste, ali je morao odmah da je vrati nazad, jer mu pijanstvo pred gomilom dečice u "Diznilendu" i mesto na naslovnicama štampe nije bilo oprošteno.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.