BIO JE SVEMOGUĆI KRALJ SLOBODNJAKA: Niko kao Žuninjo Pernambukano, šaptač fudbalske lopte i idol Andree Pirla!

Da li je ikada postojao fudbaler kao Žuninjo Pernambukano?

Žuninjo je bio šaptač fudbalske lopte, gospodar "bubamare" koji je imao moć da iskrivljuje zakone fizike svojim desnim stopalom svaki put kada bi izvodio slobodne udarce.

Nije preterivanje. Ako ste član novije generacije klinaca zaljubljenika u fudbal i ne sećate se ovog fudbalera, verujte na reč. Nisu tu bila čista posla. Žuninjo je radio nešto što niko nije.

Postizao je golove iz slobodnih udaraca. Na neverovatne načine. Sa svih pozicija. Ako mislite da lažem, pitajte Viktora Valdesa, tada golmana Barselone koji se zakoprcao u mreži svog gola kada je samo pomislio da stavi ruku na Žuninjovo "užareno đule".

U to vreme, kada je nosio dres Liona i vodio tim ka sedam uzastopnih titula prvaka Francuske - i ne, nije to bila dominacija kao ova Pari sen Žermena, posebna je to priča - mogli ste da gledate mečeve Olimpika i iz udobnosti svoje sobe preko TV prijemnika osetite da miris pogotka koji sledi.

Dovoljno je bilo samo da vidite "osmicu" Liona kako povijen ka zemlji, rukama namešta loptu za slobodan udarac. Šesnaest metara, 40 metara, levo iskosa, previše blizu, po centrali; tu razliku u pozicijama odakle je izvodio slobodnjake kao da smo videli samo mi, obični ljudi. U njegovim očima je to više ličilo na penal - uvek ista tačka u odnosu na gol, uvek velika šansa da se zatrese mreža.

Žuninjova tehnika izvođenja slobodnjaka bila je spektakularna. Prošao bi po lopti tako perfektno da se ona ne bi usudila da ima efej, sušta suprotnost onog britanskog "bend it like Beckham". I dok je "Beks" očaravao svet svojim "kiflama", Brazilac je odapinjao strele koje bi sve više lelujale kako je udaljenost od gola bivala veća.

I tako 77 puta. Toliko golova je Žuninjo postigao iz slobodnih udaraca tokom svoje veličanstvene karijere. Slovima - sedamdesetsedam. Znam za napadače koji su iz igre postigli manje za celu karijeru...

Po tome je Žuninjo svetski rekorder - niko u profesionalnom fudbalu ih nije toliko postigao. Zapravo, ni njemu se nije činilo da će tako biti jednog dana - do 13. godine Žuninjo je igrao samo futsal, a po njegovim rečima nije ni imao snažan udarac. Kako sad to samo smešno zvuči...

Pričao je da se ugledao na tehniku izvođenja slobodnih udaraca kakvu su imali Marselinjo i Didi, velikani brazilskog i svetskog fudbala koji su pikali loptu i pre nego što je on bio rođen.

"Lopta bi plesala u vazduhu", opisivao je godinama kasnije Žuninjo njihove slobodnjake.

Ali nije Žuninjo bio samo "slobodan udarac". Na terenu je bio lider, predvodnik nezapamćene generacije Liona koja je na jugu Francuske stolovala zemljom od u prvih sedam sezona 21. veka.

Igrao je Žuninjo uz Gregorija Kupea, Edmilsona, Sonija Andersona... Bili su tu i Sidni Govu i Đovane Elber, a "kralj slobodnjaka" bio je produžena ruka trenara Žaka Santinija, Pola Le Guena, Žerara Ulijea... Bilo je to još mnoštvo sjajnih fudbalera koji su utkali deo sebe u zlatni niz tima sa Žerlana.

Mikael Esijen je na sredini zaludeo pola Evrope dok se Roman Abramovič nije isprsio za tada nezamislivih 38.000.000 evra. Antoni Revejer je špartao desnom stranom, Hatem Ben Arfa je već uveliko bio strašan talenat, a i Mark Vivijen Fo se "šunjao" u i oko tima, sve dok 2003. nije preminuo igrajući za svoj Kamerun na Kupu konfederacija.

No, Žuninjovo umeće na terenu ostalo je izgubljeno u prevodu, usled svih onih momenata kada bi vreme stalo posle pada Elbera ili Govua ispred šesnaesterca protivnika. Mnogo sjajnih momenata kao da su pomračili sve drugo što je radio Pernambukano. A koliko je voleo da raspali po lopti iz tih situacija, teško da će mu smetati.

Jedan od tih blještavih momenata zbio se u Ligi šampiona u sezoni 2003/04, kada je između njega i mreže stajao moćni Oliver Kan. Sa takvom silom i preciznošću je Žuninjo izveo taj udarac da se i stari lisac dao prevariti. Ma kunem vam se, taj slobodnjak smo svi videli kako preleće prečku.

Ali lopta, iako upućena vrlo snažno, odjednom je počela da pada i pada, sve dok nije skliznula za trećinu gola ispod prečke i od siline udarca napravila glasan zvuk kada je od stative ušla u gol Bajerna. Kan je bio "upecan" u svojoj mreži, potpuno nemoćan. I sve to odigralo se u deliću sekunde, iako je moralo biti 30 metara od gola.

Ili kada je 2009. godine pokazao Gvardiolinoj Barseloni da mogu oni da "tiki-takaju" loptu do prekosutra i da im je niko ne može oduzeti, ali da ni njemu niko ne može uzeti šansu da zabije gol odakle on zamisli. A protiv Valdesa je baš nešto veliko zamislio.

Slobodni udarci sa te tačke ne bi uopšte smeli da budu opasni. Žuninjo je prkosio razumu kada bi hvatao zalet za udarac...

Nije ni čudo da ga je Andrea Pirlo kopirao, opisavši da je on "dirigent orkestra sklapan naopako, sa palicom u nogama umesto u rukama."

"On nikada nije grešio. Nikada. Pogledao sam njegovu statistiku i to nije mogla da bude slučajnost. U Lionu je lopti radio neke stvari koje su bile neverovatne", napisao je Pirlo u svojoj biografiji.

Pirlo je tada napisao i da ga je studiozno posmatrao, gledao DVD snimke njegovih golova i načina na koji je udarao loptu.

"Na kraju sam shvatio. Nije to došlo odmah, ali sam uspeo da otkrijem tajnu. Od starta sam znao da je šutirao loptu na vrlo neobičan način. Mogao sam da vidim šta radi, ali ne i kako", rekao je čovek kojeg su na kraju karijere nazivali "fudbalski Mocart".

Da se razumemo, Žuninjo je bio majstor svuda gde je igrao. I u Sport Resifeu i Vasko da Gami (u tri "mandata"), i Al Garafi i Njujork Red Bulsima. Svuda, ali nigde to nije bilo slatko kao u Lionu. Baš zato što je na "Žerlanu" sve izgledalo tako istinito i vredno, a ne iskrivljeno petrodolarima bliskoistočnih zemalja.

Za slučaj da i dalje niste sigurni, odgovor je - ne. Nikada nije bilo igrača kao što je Antonio Augusto Ribeiro Reis Žunior.

Žuninjo.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.