STOJKE, DECENIJU KASNIJE: Poistovetio sam se s Partizanom, drago mi je da sam sad tu, kad je teško

Vladimir Stojković je istinski veliko ime srpskog fudbala. Od pre 10 godina je i tačka razdora, jer je leta te 2010. godine počinio "najveći greh": došao je u Partizan kao veliko ime Crvene zvezde.

Zanimljivo je da i posle 10 godina kaže da mu transfer u Partizan još "nije legao".

"Ne možemo da se lažemo da jeste, kad nije. Neće nikad ni leći. I vi to znate. Bilo šta da uradim ili izgovorim, ispašće provokacija. Shvatiće kao hvalisanje ako kažem da se za dobrim konjem prašina diže, međutim, ne postoje moji neprimećeni gestovi ili izjave", rekao je Stojković.

Tako je u javnosti, a iznutra?

"Osećam pripadnost Partizanu. Prođe decenija, a kao da je godinu dana. Toliko su me dobro primili da sam posle nekoliko meseci primetio vezanost za crno-bele. Tri i po godine u prvom mandatu su proletele, dok sam 'pečalbario' održavao sam kontakt sa klubom, gledao utakmice, bio na vezi sa Sašom Ilićem dok je ekipa u karantinu, trenirao u Zemunelu čekajući reprezentativna okupljanja... Poistovetio sam se sa Partizanom", rekao je Stojković.

A nije tako bilo. Kada je došao, navijači Zvezde su ga smatrali "izdajnikom". Ne mali broj navijača Partizana ga u početku nije primio.

"U delu javnosti je bilo nedoumica. Biće ih uvek. Probao sam pristupom da nateram ljude da me poštuju. Ako ne mogu nešto drugo da promenim, makar da me cene. Smatram da sam i one koji me ne priznaju 'kupio' odnosom prema klubu, davanjem, željom, htenjem. Siguran sam da sam u njihovim očima zaslužio poštovanje. Ako ne i osećaj pripadnosti. Svestan sam, nije moguće da te svaki navijač doživi kao svog", iskreno kaže Stojković.

Samo tri meseca kasnije, sa juga se orilo "O, Stojke grobare" i većina navijača ga je primila kao svog. On se poistovetio sa Partizanom, ali nikad nije pričao o čemu je razmišljao kada je prvi put ušao u svlačionicu crno-belih.

"Nikad se nisam poredio, niti imao nameru da pokažem da sam veći Grobar od postojećih. Nije bilo potrebe. Ugledaš Sašu Ilića i shvatiš gde si došao. Sve ostalo su bili momci koji su me zavoleli zbog odnosa, što ne može da se sakrije. Nekad kroz šalu spomenu prošlost, ali suštinski sam postao njihov. Toliko dobro su me prihvatili da mi je nekad čak bilo neprijatno. Najdraže mi je što sam bio deo do srži grobarstvom zaražene generacije, činili su je: Sale, Raća, Lola, Mare, Stefan, Iliev... Prihvatili su me zato što sam pošten", ispričao je Stojković.

Postao je "grobar". Trenirao je, radio, osvajao trofeje, a onda je 2013. prvi put poneo kapitensku traku.

"Poštovanje se zasluži radom, treningom, pristupom, odnosom. Niti sam traku tražio, niti potencirao. Uvek sam bio za to da se dodeli nekom Partizanovom detetu kako bi dostiglo veću cenu, klub više zaradio. Isto sam savetovao i čelnike. Biti kapiten predstavlja obavezu i zadovoljstvo, iako mogu da budem vođa i bez trake", priča Stojke.

Bilo je i ranije igrača koji su menjali tabor, dolazili iz Zvezde u Partizan, ali nikada se nije dizala tolika galama kao kada je ovaj golman u pitanju.

"Nema to veze ni sa čim drugim, osim što suprotnoj strani nije bilo drago što sam baš ja prešao u Partizan. Ipak sam imao težinu u Zvezdinom dresu", kratko kaže on.

Stojković posebno ističe da mu je drago što je sada tu, kad Partizanu ne ide i kada ne osvaja trofeje.

"Drago mi je što sam sad u situaciji da ne dominiram. Borim se u poziciji gde Crvena zvezda drži primat. Mogu da osetim i taj ukus. Da ne bude da sam bio u Partizanu samo dok je bilo lepo. Činio sam generaciju koja je istinski vladala srpskim fudbalom, ali sam spoznao i ružniju stranu, preživeo teške trenutke. Zato će jednog dana, kad se titula osvoji, biti jedna od slađih, ako ne najslađa", rekao je Vladimir Stojković.

(Mondo/Mozzart sport)