DA LI JE [3-4-2-1] BUDUĆNOST ZVEZDE: Eksperiment uspeo uprkos porazu, Stanković dobio "plan B"!

Dejan Stanković je protiv Hofenhajma (2:0) napravio najveći taktički eksperiment od dolaska u Crvenu zvezdu menjajući dosadašnjih 4-1-4-1 u interesantnih 3-4-2-1.

Bilo bi lakše odgovoriti na to pitanje kada bismo znali da li se trener Zvezde za promenu odlučio samo zbog izostanaka prvotimaca (Kanga, Ivanić, Gavrić i Ben) ili je u pitanju bila unapred pripremljena taktika za Hofenhajm i odgovor na njihov sistem sa bočnim igračima i dva špica…

Bez obzira na to koji je motiv bio u pitanju - Stanković će u nastavku sezone imati još jednu opciju, možda baš za utakmice u kojima njegov tim nije izraziti favorit.

Eksperiment je bez obzira na rezultat bio uspešan, iz njega se "izrodilo" nekoliko dobrih stvari, a bilo bi zanimljivo videti da li bi sistem još bolje funkcionisao kada Stanković na raspolaganju bude imao sve fudbalere.

U ČEMU JE ZAPRAVO RAZLIKA?

Zapravo, sistem koji je Zvezda predstavila na "Rajn Nekar areni" ne razlikuje se toliko drastično od onoga u kome smo navikli da gledamo tim Dejana Stankovića ove sezone.

Zvezda je do juče igrala u 4-1-4-1, povremeno i 4-2-3-1, ali svaki put bi se ta formacija u posedu lopte transformisala u igru sa trojicom u zadnjoj liniji. Obično je Rodić postajao levi štoper, dok u novoj formaciji nije bilo takvog pomeranja. Zadnju liniju su stalno činili Eraković, Milunović i Degenek, igrajući mnogo dalje jedan od drugog nego što je to inače bio slučaj.

Bočni štoperi su uvek imali opciju dodavanja jednom od bekova (Gobeljić i Rodić), a bolje nego inače su se za pas "otvarali" Sanogo i Nikolić, igrajući skoro u liniji.

Prethodno je Sanogo bio jedina opcija štoperima, dok su druga dva vezna igrala više...

Iznenađujuće dobra sinhronizacija za "generalnu probu" novog sistema može da raduje Dejana Stankovića, odlična vest je i da smo više puta videli hrabrost u iznošenju lopte, a možda je kvalitet nedostajao kako bismo videli i neki pogodak.

KAKO JE IGRALA ZVEZDA KADA NAPADA?

Rodić i Gajić igrali su ofanzivnije nego što su navikli i pokušavali su da daju širinu Crvenoj zvezdi, ali im je brzina možda nedostajala kako bi neke akcije bolje izgledale.

Njihove pozicije na terenu omogućile su Aleksandru Kataiju i Srđanu Spiridonoviću da ne igraju "uz liniju", nego su mogli da budu u međuprostoru, slobodnije se kreću na terenu, a samim tim bili su i bliže centralnim vezistima.

To je omogućilo bolju i bržu kombinatoriku nego inače, još samo fali pas iz prve...

U prethodnim mečevima Zvezde, recimo u derbiju, dešavalo se da su centralni vezisti daleko od krilnih fudbalera, pa je tako ovom transformacijom taj problem delimično rešen.

Katai je mogao i da se povuče unazad, tako je i poslao idealnu loptu za Falćinelija, dok je Spiridonović pokušavao iz drugog plana da napada prostor, bio u dve opasne situacije, međutim nije uspeo da solidnu partiju kruniše golom.

Upravo je Falćineli bio važan u duelima na sredini terena (dobio 11 od 23), ali će pogledi najviše biti usmereni ka Sanogu i Nikoliću kada je u pitanju posed lopte.

Sanogo je bio izuzetno tačan u pasu (96,7%), ali je njegova nonšalantnost dovela Hofenhajm do pogođene stative. Nekoliko puta je fino "povukao" loptu, međutim jasno je da će se od njega više očekivati u odbrani, a za kreativnije ideje zadužen je Nikolić.

Bio je svuda mladi vezista, rizikovao je mnogo više u pasu (74%) i previše puta izgubio loptu (19), ali bez obzira na to ne bi trebalo da odustaje od takvog stila.

Zvezda od toga može da profitira…

KAKO JE IGRALA ZVEZDA KADA SE BRANI?

Navikli smo još iz vremena Vladana Milojevića da Crvena zvezda iza lopte stoji sa petoricom igrača pozadi, ali su to obično bile transformacije krilnih igrača - Srnića, Radonjića, Bena…

Ovoga puta Zvezda je imala pet "čistih" defanzivaca i bilo je evidentno da se lakše snalaze u takvoj ulozi, pa sem greške Milunovića u trećem minutu nadoknade, možda i iz umora, nije bilo vidljivih trenutaka kada je odbrana zakazala.

Kretali su se odlično, kako bi rekao iskusni štoper - "igrali su drug za druga" - i Hofenhajm je teško nalazio prostor da ih "probije", što je možda i najveći plus za Zvezdu iz ovog meča.

Pohvale je zaslužio mladi Eraković, koga nije opteretila greška iz derbija, pa je "rvanje" sa Daburom i Belfodilom završilo gotovo uspešno. Dobra stvar za Zvezdu iz nove formacije je što se dešavalo da igrači iz zadnje linije "iskoče" na igrača s loptom, dok su ostali sinhronizovanim pomeranjem uspevali da zakrpe rupe i nisu omogućili Hofenhajmu da ih iznenadi.

Ipak, mnogo je teže igrati iza lopte i Zvezda nije imala snage za svih 90 minuta, posebno kada prva linija odbrane - napad - nije bila na energetskom nivou kao na startu duela.

DA LI MOŽE BOLJE OD OVOGA?

Ako je već u prvom meču u novoj formaciji Zvezda uspela da parira Hofenhajmu, onda deluje da je to sistem koji ćemo sve češće viđati tokom ove sezone.

Videlo se da dosta toga u njemu već funkcioniše, a znatiželja da se u okviru novog sistema isprobaju Gelor Kanga, Mirko Ivanić i Željko Gavrić mogla bi na kraju da natera Dejana Stankovića da razmisli o potpunom zaokretu.

Bilo bi veoma zanimljivo videti Ivanića na mestu centralnog veziste, odmah uz Veljka Nikolića, možda Gelora Kangu na mestu Spiridonovića…

Jasno je da upotreba praktično pet defanzivaca podrazumeva i manje prostora za ofanzivne igrače, ali možda Dejan Stanković odluči da Željka Gavrića stavi na bok, posebno u mečevima u kojima se očekuje veći posed njegove ekipe, a nije tajna da ga na tom mestu vidi i Atalanta.

Bilo kako bilo, to je tema za budućnost, ali Zvezda konačno dobija "plan B" koji joj je nedostajao sve vreme, a najbolje se osetio protiv Omonije i Partizana…

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.