NIJE HTEO U ZVEZDU, A SAD JE NJEN NAJBOLJI STRELAC: Posle 3 godine sam odlučio, znam da je neke pogodilo...

U svojoj trećoj sezoni u Zvezdi, Mirko Ivanić igra najbolje od kada je u zimu 2019. došao na "Marakanu".

Tada je odbio pozive iz Beograda i preselio se u Belorusiju, odakle je pretprošle zime stigao u Ljutice Bogdana, a o tom periodu svoje karijere govorio je u emisiji TV Arena sport "Teme do Arene".

"Nisam hteo u Zvezdu i Partizan, već sam hteo da odem u neku drugu lgu, da promenim okruženje. Mnogo mi je značilo što sam bio u BATE Borisovu tri godine. Naučio sam novi jezik, naučio nove ljude, kulturu, to mi je pomoglo da sazrim. U tom trenutku iz Vojvodine nisam hteo ni u Zvezdu ni u Partizan, ali posle treće godine u Belorusiji dobio sam ponudu od Zvezde i izuzetno sam želeo da se vratim ovde u Zvezdu".

U Novom Sadu je bilo onih koji su mu zamerili i koje je taj njegov potez pogodio.

"Jeste ih pogodilo, kako koga. Video sam poruke i komentare. Dok sam bio igrač FK Vojvodina dao sam maksimum, pomagao sam klubu kao što je i klub pomogao meni. Nikad nijednu ružnu reč nisam rekao protiv Vojvodine i dan danas volim taj klub i cenim ih za sve uspomene. To je jednostavno bila moja odluka i nisam imao kome da se pravdam".

Ivanić je govorio i o svojoj epizodi u crnogorskoj reprezentaciji. Sa ove tačke gledišta, smatra da je trebalo da više veruje u sebe i da bi dobio mesto u srpskom nacionalnom timu, ali ni tu ne žali zbog svog izbora.

"Kad sam odlazio u BATE zvao me je sadašnji selektor Srbije Tumbaković i rekao da mu se jako sviđam, da bi voleo da ima takvog igrača u reprezentaciji. Pitao me je šta mislim o tome, ali sam ipak odlučio da ne igram za Crnu Goru i da sačekam poziv nadajući se da mogu da igram. Nekako nisam dovoljno verovao u sebe da ću moći da zaradim poziv u reprezentaciju Srbije. Srbija ima fenomenalan tim i teško je bilo da iz Belorusije zaslužim taj poziv. Posle godinu dana, Tumbaković me je opet zvao, razgovarali i odlučio sam da prihvatim. Crnu Goru smatram bratskom državom", dodao je Ivanić.

Upitan za imena trenera koji su imali poseban uticaj na njegov razvoj, izdvojio je dva imena.

"Nenad Lalatović i Aleksandar Jermakovič iz BATE Borisova. Njih bih izdvojio. Lala je specifičan, veliki je emotivac, mnogo ga volim i poštujem. U svakom trenutku je iskren prema nama, to igrači osete i pokušavaju da mu uvrate. On mi je najviše pomogao, jer mislim da su to najosetljivije godine u kojima sam tada bio. Sa igračem od 18-19 godina potrebno je da se najviše priča, da budu svesni šta im se dešava. Tada sam otišao na pozajmicu iz Vojvodine u Proleter, on me je dočekao i stvarno mi je pružio sve uslove da napredujem", rekao je Ivanić.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.