NIJE VREME ZA HAJKU I LOV NA VEŠTICE: Legenda brani FSS, kaže da su "orlovi" imali sve uslove!

"To se pokazalo kao pogrešna taktika. Ruku na srce, Škoti su nas iznenadili konstantnim pritiskom na nosioca lopte, golmana i sva tri centralna beka. Nismo se snašli i razvoj događaja na terenu je apsolutno išao na njihovu vodenicu".

Igru reprezentacije Srbije drastično je poremetila rokada u poslednjem trenutku i pomeranje Nemanje Gudelja na poziciju štopera umesto kapitena Aleksandra Kolarova.

"Da budemo iskreni, Gudelj nije loše odigrao ni na toj poziciji. Ali je činjenica da je mnogo korisniji kada diktira ritam ispred odbrane i tačnim pasom pokreće akcije našeg tima. Videlo se i kasnije kada je pomeren u vezni red, da je nekoliko puta opasno zapretio golmanu Maršalu. Meni je nešto drugo bilo čudno, ne znam zašto su se naši igrači onoliko klizali po terenu, kao da nisu odabrali adekvatne kopačke za utakmicu. Ne želim da zvučim kao premudri matorac koji pametuje kako je to bilo u njegovo vreme, ali nama je Zoran Miladinović pre svake utakmice proveravao koliko krampona imamo na obući. Sada se više vodi računa o estetici, da to izgleda lepo na nogama, a nije bitno da li će da proklizava", navodi Stojković, koji je za reprezentaciju odigrao 32 utakmice.

Škoti su na obe utakmice baraža perfektno izvodili penale i zahvaljujući tome otišli na Evropsko prvenstvo.

"Ne može niko da me ubedi da kod penala sreća nije odlučujući faktor. Znam iz ličnog iskustva kako se izvođači osećaju u toj situaciji. Kada kreneš sa centra igrališta, gol je toliko veliki da ti se čini da nema šanse da promašiš. A kad postaviš loptu na belu tačku, golman odjednom postane ogroman i nisi više pametan kako da šutiraš. Zato sam navijao svim silama da utakmicu rešimo u regularnom toku. Žao mi je Mitrovića, kao što bi mi bilo žao svakog drugog igrača da se našao u njegovom položaju. To su detalji koji te prate tokom cele karijere. Duleta Savića pamte po golu na Hajberiju, Ljubu Radanovića po onom poviku 'Ljudi je li to moguće' na splitskom Poljudu… Nadam se iskreno da ćemo Mitra mnogo više pamtiti po golovima koje je dao i koje će dati za Srbiju, nego po promašenom penalu protiv Škotske".

Svode se utisci, rade analize, traže se krivci, a Stojković se slaže sa konstatacijom da su protiv Škotske igrali igrači, a ne Nenad Bjeković, Marko Pantelić, Slaviša Kokeza ili bilo ko drugi iz rukovodstva FSS.

"Tako je. Nisam za radikalne mere. To je bila fudbalska utakmica, nije tragedija. Igraće se fudbal i posle Škotske. Ne treba upirati prstom ni na koga posebno, urađeno je sve što je bilo potrebno da se reprezentaciji stvore uslovi da u meču odluke pobedi nezgodnog rivala i ode na Evropsko prvenstvo. Cilj nije ispunjen i mora se dalje. Najlakše je sada kritikovati. Nije vreme za hajku i lov na veštice, već da se svi ujedinimo i stanemo uz tu reprezentaciju u narednom ciklusu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Teško je svima, kako igračima, selektoru, čelnicima Saveza, tako i navijačima koji ni posle 20 godina neće gledati svoj nacionalni tim na kontinentalnom šampionatu".

Kao čovek koji je odigrao 250 utakmica za Partizan, osvojio tri titule i branio boje jugoslovenske reprezentacije na Evropskom i Svetskom prvenstvu, Stojković je vrlo kompetentan da pošalje poruku momcima koji se trenutno oporavljaju od šokantnog poraza sa Škotskom.

"Prolazila je i moja generacija kroz teške momente i doživljavala bolne poraze. Baš sam se uoči duela u Oslu prisetio utakmice koju smo mi igrali u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1984. godine. Norveška nas je nadigrala u svim elementima igre i slavila sa 3:1, a ja sam bio direktan krivac za prvi gol koji je primio Svilar. Međutim, nismo klonuli duhom. Zaigrali smo bolje u nastavku kvalifikacija i obezbedili plasman na završni turnir. Svi pamte tu čuvenu utakmicu na Poljudu i pobedu od 3:2 u 90. minutu, ali je protiv Bugara i u Sofiji bilo vrlo napeto i neizvesno. Slavili smo sa 1:0, mojim golom na centaršut debitanta Mitra Mrkele. Iskupio sam se za kiks u Norveškoj i obezbedio Jugoslaviji ključne bodove u trci za prvo mesto. Bitno je da ovi momci veruju u sebe i da već u martu pokažu da zaista zaslužuju dres sa državnim grbom".

Retko koji fudbaler bivše Jugoslavije je toliko često dobijao poziv u Tim sveta i Tim Evrope.

"Najdraža mi je utakmica u Italiji, povodom 75 godina Serije A. Zvao me je Jup Derval i zajedno sa Vahidom Halilhodžićem branio sam boje ostatka sveta u meču protiv italijanske reprezentacije. Igrali su Hansi Miler, Rud Krol, Rej Vilkins, Alan Simonsen, Kamačo… Mesec dana posle SP u Španiji, UNICEF je organizovao duel Evrope i sveta u Nju Džerziju. Tu sam odigrao svih 90 minuta, Dervalu se na selektorskoj klupi pridružio čuveni Enco Bearcot. Branio je Zof, pozadi su igrali Koeljo, Bekenbauer, Krol i Pecej, na sredini Bonjek, Platini, Antonjoni i ja, a u špicu Blohin i Paolo Rosi. Gubili smo na poluvremenu 2:0 i Derval je rekao jači smo, daćemo im tri komada u nastavku meča. Za njih je branio Nkono… zaista smo izašli na teren i zaigrali kao preporođeni. Kigen i Pecej su izjednačili, a Antonjoni u poslednjem minutu postigao pobedonosni gol", istakao je Stojković.

(TANJUG)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.