TOG DANA FUDBAL JE ZAUSTAVIO RAT! VOJNICI UMESTO DA ZAPUCAJU, ODIGRALI MEČ! Šta se stvarno dešavalo na Božić 1914?

Fudbal postoji već blizu 170 godina. Kao donekle organizovan sport, klubovi su počeli da nastaju već sredinom 19. veka na severu Engleske. Za to vreme, dostigao je neverovatne stvari koje tadašnji fudbalski pioniri ne bi mogli ni da pojme.

Posle hica koji je ispalio Gavrilo Princip i ubistva Franca Ferdinanda, Austrougarska i Nemačka procenile su da je to dovoljan povod za rat koji su tako žarko želeli. Počeo je sukob koji će dugo biti pamćen kao "Veliki rat", sve do onog drugog par decenija kasnije.

Ali malo ko je u to vreme znao da će rat popriti takve okvire i da će trajati više od četiri godine. Vojnicima je bilo obećavano da će rat biti brzo završen i da će već do Božića stići svojim porodicama. Bilo je to daleko od istine.

Rat je postajao sve krvaviji, a Zapadni front jedan od najbrutalnijih u celom ratu. Ipak, na katoličko Badnje veče, 24. decembra 1914. godine, počinje priča koju mnogi i danas smatraju legendom, ili makar preterano romantizovanom.

Nemački vojnici su iz rovova počeli da pevaju božićne pesme i nemačku verziju čuvene pesme "Tiha noć". Ispred rovova su izbacivali božićne jelke, koje su im prethodnih dana pristizale od nemačkog cara Vilijama II, u želji da vojnicima podigne moral u toku praznika.

Kako su nemački vojnici pevali sve glasnije, tako su i britanski vojnici iz ne tako udaljenih rovova odgovarali pevajući svoju verziju iste pesme, na engleskom jeziku.

Kada je sutradan svanulo, na Božić 25. decembra, nemački vojnici su počeli da izlaze na ničiju zemlju. Napuštali su rovove nenaoružani, jasno stavljajući do znanja drugoj strani da nemaju nameru da ratuju na taj dan. Polako su počeli i britanski vojnici da čine isto i po čuvenom principu "živi i pusti druge da žive" izašli i prišli ratnim neprijateljima da čestitaju praznik.

Nakon što su razmenili poklone, odnekud se pojavila fudbalska lopta i vojnici dve inače zaraćene strane, počeli su da igraju fudbal tokom ovog kratkog primirja.

Božić je zaustavio rat. Fudbal je zaustavio rat.

Šta se stvarno dešavalo na katolički Božić 1914. godine?

Očigledno je da je do primirja u Prvom svetskom ratu zaista došlo na katolički Božić. Ipak, ova romantizovana tema koja je ne tako davno pretvorena i u igrani film, nije bila tako ružičasta.

U pojedinim navodima se piše da je do primirja došlo širom Zapadnog fronta. Međutim, do nezvaničnog primirja je došlo samo na pojedinim izolovanim mestima.

Kako se sve događalo u Francuskoj i Belgiji, na dobrom delu linije fronta nije bilo nikakvog primirja - pre svega jer se ovi događaji primirja odnose samo na britanske i nemačke trupe i delove fronta gde su Britanci bili u rovovima. Tamo gde su Francuzi ratovali, neprijateljska vatra nije prestajala.

Na Istočnom frontu u Rusiji nije bilo nikakvih primirja, kao ni na drugim frontovima širom Evrope.

Potvrde da su se na pojedinim mestima fudbalske utakmice između britanskih i nemačkih vojnika zaista odigrale stigle su iz pisama koje su tadašnji vojnici slali u domovinu. Neki su je godinama kasnije ispričali, kao Erni Vilijams, 19-godišnji redov u 6. bataljonu češirskog puka, stacioniran blizu Ipra u Belgiji.

"Lopta se odnekud pojavila, ne znam odakle, ali bilo je sa njihove strane. Nije bilo sa naše odakle je lopta stigla. Bila je to prava lopta. Oni su skinuli svoje kapute i spustili ih dole kao stative gola. Jedan momak je stao između kao golman i bila je to obična partija. Sigurno je bilo par stotina vojnika koji su učestvovali. I ja sam igrao, bio sam poprilično dobar sa 19 godina."

Važno je napomenuti da ovakva primirja i fudbalske "utakmice" nisu bile odobravane od strane viših oficira dve strane. Za njih je zbližavanje sa ratnim neprijateljem bilo nedopustivo, mada je činjenica da niko od vojnika nikada nije odgovarao zbog primirja sa drugom stranom.

Na tom improvizovanom meču nije bilo nikakvog sudije, a neki tvrde da niko nije ni pratio koji je rezultat. Tamo gde je primirja bilo i gde se fudbal igrao, radile su se i druge stvari - vojnici su koristili priliku da sahranjuju svoje prijatelje u miru, dok su drugi obnavljali rovove, svesni da će se uskoro sve vratiti na staro...

U danima posle Božića, nasilje se vratilo na Zapadni front, iako postoje tvrdnje da je na ponekim mestima primirje trajalo sve do početka 1915. godine. Pokušaji da se primirje na Božić naredne 1915. godine oživi bili su neuspešni i više nije bilo nikakvih primirja sve do 11. novembra 1918. godine.

Zašto je onda fudbalsko primirje 1914. tako važno?

Ono što ljude privlači ovoj neverovatnoj priči jeste upravo subjektivnost čitave priče. I dok su se prethodnih decenija ispredale romantizovane priče o brojnim fudbalskim utakmicama širom Zapadnog fronta na Božić 1914. godine, istina je da je to bio slučaj na samo par mesta.

I dok je za većinu onih koji su igrali fudbal tog dana, šutiranje lopte bilo način za podizanje morala posle višemesečnih borbi i prebrojavanja mrtvih, za generale britanske i nemačke vojske igranje fudbala sa ratnim neprijateljem bila je neposlušnost vojnika da ubijaju.

Neki će reći da je praznik Božića bio razlog za zaustavljanje rata, drugi će tvrditi da je fudbal imao svoju ulogu u stopiranju krvoprolića. Na kraju krajeva nije ni važno. Ova priča nadmašuje sport, ona je priča o čovečnosti u neljudskim vremenima.

A fudbal... Fudbal će uvek imati svoje legende.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.