DOŠLI NA "MARAKANU" SA 25 MILIONA, A ZVEZDA NI DA ČUJE: Nije voleo da trči, a sve je GRMELO zbog njega!

Karakterno i po temperamentu, on je sušta suprotnost Enca Bearcota. Ali bi u vizuelnom smislu, uskoro mogao da podseća na legendarnog italijanskog stručnjaka: ’Iz poštovanja prema dedi koji me je odgajio i koga sam voleo najviše na svetu, planiram da kupim lulu i da je koristim u trenucima opuštanja. To mi baš deluje otmeno. Što da ne, možda sa lulom sednem i na klupu’.

Dobrodošli u Mojih TOP 11 sa Nenadom Lalatovićem, čovekom koji prezire klišee, ruši stereotipe i nikome ne ćuti. 

CRVENA ZVEZDA 1996 – 2002

"Nisam bio dete koje je poniklo u bogatoj porodici i koje je moglo da očekuje da će tata i mama da mu kupe auto i stan od 100 kvadrata. Sve mi je to Zvezda omogućila. Normalno, nikada je ne bih pustio da pobedi i tu nema ljutnje. Bio sam kapiten, osvojio četiri trofeja, postigao gol u Derbiju, sedeo na trenerskoj klupi. Sve svoje snove ostvario sam na Marakani. Nikada neću zaboraviti tu utakmicu protiv Partizana, Pjana je dao prvi gol, ja drugi, došao sam do centra i setio se o čemu sam maštao kao klinac. Tada sam skinuo dres, otrčao na sever i ispunio svoj dečački san".

TOP 11 – Ivan GVOZDENOVIĆ (odbrana)

"Moj zamenik u ulozi kapitena Crvene zvezde. Bili smo cimeri u mlađim kategorijama, zajedno smo osvojili četiri trofeja sa prvim timom. Sjajan momak, iskren drug, pouzdan zvezdaš… navijači su voleli da ga vide kako šparta uz levu aut-liniju. O tome kako smo funkcionisali kao tandem, dovoljno govori podatak da je on potpisao za Briž, ja za Šahtjor. Ostavio je veliki trag i u albanskom fudbalu. Hvalio mi je kvalitet njihove lige, navijače koji su bili jako korektni prema njemu… ljudi često imaju predrasude, ali Gvozden kaže da u Albaniji nije imao ni najmanji problem. Ne, nije me zvao tamo jer su moje ambicije vezane za neke jače šampionate. Anegdota? Dešavalo mu se da zamuca pred neku važnu utakmicu (smeh)… kaže ‘ijj-jj-ojj, biće t-t-tteško’ (smeh). Valjda ga obuzme trema… ali izvanredan igrač".

MILICIONAR 1997 – 1999

TOP 11 – Oliver KOVAČEVIĆ (golman)

"Mnogo smo dobri i dan-danas. Volim da ga sretnem, jer mi svaki put izazove osmeh na licu. Kova je imao veliki potencijal i morao je da napravi mnogo bolju golmansku karijeru. Voleo je da se sakrije u poluvremenu utakmice i da preseče kaficom i cigaretom. Čim osetim dim u svlačionici, znam da je on. Samo promoli glavi i kaže ’ćuti, ja sam’. To mu je prijalo. Sada radi kao trener golmana i imao sam zadovoljstvo da sarađujemo u Čukaričkom. Iznedrio je dva sjajna golmana, Belića i Petrovića. Taj mali Petrović je već dogurao do reprezentacije i videćete da će napraviti veliki transfer. Kova je divan i skroman čovek. Slušao sam u tvojoj emisiji, neko je pomenuo anegdotu sa okupljanja reprezentacije u SC Teleoptik pred Svetsko prvenstvo 2006, kada se pojavio u civilu, a portir na kapiji mu nije dao da uđe. Pitao ga je ’kuda’, Kova kaže ’pa danas je okupljanje reprezentacije’… Portir ga je pogledao bledo i rekao ’da, pa?’ (SMEH). To vam govori kakav je momak. Nema komplekse i uvek je doprinosio sjajnoj atmosferi u svojoj ekipi".

RADNIČKI KRAGUJEVAC 1996

"Jako lep period moje karijere. Uveli smo Radnički posle 20 godina u Prvu ligu. Igrali su Drulić, Predrag Katić… Trener je bio čuveni Slavko Džo Vojičić. Katić je takođe Zvezdino dete. Mnogo je pomogao Druli i meni, ponašao se kao stariji brat i pokazao nam kako da radimo da bi se što pre vratili u Crvenu zvezdu. Presrećan sam što Radnički ponovo igra na visokom nivou, Kragujevac kao grad zaslužuje da ima člana srpske fudbalske elite".

TOP 11 – Goran DRULIĆ (napad)

"Drula je u tom periodu bio zaljubljen do ušiju. Ako mu se devojka ne javi na telefon, ne može da igra utakmicu (smeh). Onda ja nju pozovem i kažem joj ’daj molim te okreni ga bar na minut, daće dva gola’. Ona ga okrene, kaže mu da ga voli i Drula uvek najbolji na terenu. Ako ga ne okrene, onda je toliko nervozan da se najede jaffe i napije koka-kole… Za razliku od Gvozdena, Drula nije mucao, ali se zato ubijao od slatkiša. Dobili smo zajedno poziv da idemo u Barselonu B, on je otišao, ja nisam hteo. Ostao sam u Kragujevcu i doprineo povratku Radničkog na prvoligašku scenu".

OFK BEOGRAD 1996, 2006-2007

TOP 11 – Mihajlo PJANOVIĆ (napad)

"Hej Pjano, sko-či daj gol glavom, hej Pjano! (smeh) Pjana moj dobri… pazi, da mi dođe Ibrahimović, ja bih pre stavio Pjanu. Malo se ugojio, sad je ušao u biznis. Pjana sada voli da zapali dobar tompus, da nazdravi čašom kvalitetnog vina… Uplovio je u svet građevine i moram da kažem da me jako iznenadio. Posvećen je poslu, pravi dobre zgrade, lepe stanove… i kad bolje razmislim, više je para zaradio u tome, nego tokom karijere. A kako je igrao, mogao je da zaradi ogroman novac. Nikada neću zaboraviti kada je Fenerbahče došao sa ponudom od 25 miliona evra. Išlo mu se u Tursku, ali uprava nije htela da ga pusti… navijači nisu dali… ostao je u Zvezdi i postao jedan od najboljih strelaca u istoriji kluba. Kad zagrmi sa severa ‘Hej Pjano, sko-či daj gol glavom…’, da se naježiš. Nije voleo da trči i kada mu gurnem loptu u prostor, on se naljuti… kaže ’daj mi je u noge i ja ću da rešim’. Kad su pripreme, pa dođe onaj kondicioni deo, on se uhvati za ložu ili primicač i ode sa treninga. Njemu samo bu-bu-bu-bu… malo hitrine da on to zgazi i sve je ok. I stvarno je gazio. Družimo se i dalje, privatno smo jako dobri. On je krstio Vidiću jednog sina, ja sam mu krstio onog prvog… kumovi smo sa više strana i mnogo vremena provodimo zajedno".

ŠAHTJOR 2003 – 2005

"Imao sam tada ponudu Galatasaraja, bio sam kod Fatiha Terima i dogovorio se za pet minuta. Ipak, Šahtjor je davao mnogo više novca za obeštećenje i to je presudilo. Da bi Zvezda bila na dobitku, ja sam se opredelio za Donjeck. Ukrajinci su meni omogućili da ovako mirno sedim i odgovaram na pitanja, da pričam ono što mislim i da ne zavisim ni od koga. Šahtjor je obezbedio egzistenciju mojoj porodici i biću mu večno zahvalan".

TOP 11 – Darijo SRNA (odbrana)

"Nema šta… kratko i jasno… Ljudina. Videli smo se ovde u Antaliji. Zvao me je telefonom, poslao auto po mene, večerali smo zajedno, popili piće, evocirali uspomene iz Donjecka... Veliki Darijo Srna. Momak koji je meni ušao u srce i tu će ostati zauvek. Živeo je kod mene kada je stigao u Šahtjor, dok se nije snašao, uklopio… jedna karijera koja zaslužuje ogroman respekt. Rekorder po broju utakmica u dresu reprezentacije Hrvatske, rekorder po broju trofeja… Najbolji desni bek kojeg sam video u životu. Ima tu na stotine anegdota… izašli smo jedno veče da proslavimo pobedu, popili par pića i zaustavi nas policija… Srna vozi novog Mercedesa, a oni u Ladi… kuc-kuc… nama zatamnjena stakla, Srna odškrine prozor i gurne 100 dolara… policajac ispruži ruku da uzme, Srna cimne i vrati… (SMEH)… ovaj kaže ’davaj mne denjgi’… Srna opet gurne i vrati… i po gasu… policija za nama… trk-trk-trk… u Ladi, ko traktor da nas juri… mi odemo 200 metara i stanemo sa strane… Srna se smeje… bio jedan buca policajac… smešno i njemu… mi odvrnuli našu muziku… damo mu naravno 100 dolara i on nas pusti".

VOLFSBURG 2004

"Bio sam suspendovan kod Šustera u Šahtjoru i Volfsburg je platio 300.000 evra za četvoromesečnu pozajamicu. Hteli sa da otkupe moj ugovor za milion i po, ali Rinat Ahmetov nije hteo da me proda jer sam mu bio omiljen igrač. A meni se baš ostajalo u Nemačkoj, molio sam ga da prihvati ponudu… mislim da bi Bundesliga meni baš odgovarala. Mnogo mi je žao što nisam dobio priliku ni da debitujem… na poslednjem treningu pred meč sa Hertom, Argentinac Kvartoći je posle jednog duela pao kolenima na mene, imao sam otvoreni prelom rebara, morao sam hitno u bolnici, teško sam disao… i tu se završila moja avantura u Nemačkoj. Trener je bio Reber, on me i doveo… Ostaje velika žal, jer sam i kao igrač Zvezde imao dve sjajne ponude iz Bundeslige. Jednu od Šalkea, drugu od Bajera. Odmah posle naše utakmice u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Klaus Topmeler je želeo da me dovede u Leverkuzen. Ali smo imali pauzu od 15 dana, on je tražio da se urade testovi jer mu je trebao igrač u punom trenažnom procesu koji bi odmah mogao da se priključi ekipi. Nisam bio spreman i kupili su igrača iz Brazila".

TOP 11 – Mirko HRGOVIĆ (napad)

"Hajdučko srce. Sasvim svojstveno za jednog igrača koji se afirmisao u splitskom Hajduku. Hrga je izvrstan momak koji me je prvi prihvatio kada sam došao u Volfsburg. Zvao me 100 puta u njegovu kuću na ručak, izvodio me, upoznavao sa gradom… pomagao mi oko nemačkog jezika… bio je uz mene i ja mu to nikada neću zaboraviti. To je još jedan dokaz da mi u sportu ne gledamo ko je iz Albanije, ko iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i slično… družimo se, pomažemo jedni druge i jedva čekamo da naletimo na nekog ko zna naš jezik. Ponašamo se kao da smo odrasli zajedno. Hrga je bio luckast na neki svoj način, voleo je da smišlja fore… Pasat je bio generalni sponzor i svi smo vozili iste automobile. Dođemo na trening i svako parkira na svoje mesto. On sedne u moj i prebaci ga sa trojke na keca… onog tamo sa dvojke na peticu… i sve izmeša… naravno, završi se trening, ja da otključam auto, neće… i onda 10 minuta tražim svoj. Ne, sa policijom se nije šalio. U Nemačkoj nema šale, ko se zameri policiji, zna šta ga čeka. Nije ni u Ukrajini toliko opušteno, ali su fudbaleri Šahtjora jako popularni i zato su nam policajci povremeno gledali kroz prste".

REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE 2000

"Bio sam standardni mladi reprezentativac Jugoslavije, ali sam odigrao samo jednu utakmicu za A tim. Bilo je to u Ksantiju protiv Grčke, ušao sam u igru u drugom poluvremenu umesto Vuka Rašovića. Selektor je bio veliki Ilija Petković, a sećam se da su štopere igrali Obradović i Dule Petković. Završilo se 1:1".

TOP 11 – Saša ILIĆ (vezni red)

"Legenda Partizana, legenda srpskog fudbala. Plavi Stevanović je predložio da ga proglase prvom Partizanovom zvezdom. To je ok, ali znate kako… ako mene pitate, prva Partizanova zvezda treba da bude Mance… tu je i Moca, ali je Mance božanstvo. Pretpostavljam da u tom momentu nisu hteli da kopiraju Zvezdu… i to razumem. Ali, sada je prilika… Slažem se da Sale ima sve argumente da bude prva Partizanova zvezda. Koliko je dao klubu, broj utakmica, status koji uživa među navijačima… koliko voli Partizan, a ja to najbolje znam… apsolutno zaslužuje tako laskavo priznanje. Igrali smo u mladoj reprezentaciji, sreli se i u A timu… mnogo puta odmerili snage kao protivnici… neću mu nikada zaboraviti onaj gol što mi je dao u polufinalu Kupa, nije mi dozvolio da sa Čukaričkim uđem u finale… falilo mi je bukvalno tri minuta… Dobili smo ih na Banovom brdu sa 4:2, tamo izgubili 2:0… da nije bilo njega, možda bih se i pre Vojvodine okitio prvim trofejom u trenerskoj karijeri. Za ljude kao što je Sale Ilić mora da bude mesta u Partizanu… prosto mi nije jasno kako aktuelna uprava nije našla zajednički jezik sa svojim najvećim asom… za bilo koju funkciju… Iskreno, ja i ne znam ko je trenutno sportski direktor Partizana".

Ivica Iliev…

"Je l si siguran? Znam da je bio, pa nije… e, ako jeste, onda povlačim reč. Iliev je Iliev, ima izvanredno oko i dovodi zaista sjajna pojačanja. U tom slučaju, Sale izvini, moja greška… ti još uvek ne možeš na mesto sportskog direktora. Ali šta je sa omladinskom školom, sa stručnim štabom prvog tima… Nemoj mi reći da u stručnom štabu Saleta Stanojevića nema mesta za Sašu Ilića. Zamisli trio Vukašinović-Ilić-Duljaj. Fenomenalno".

DOPUNA TIMA

Nedostaju dva vezna i dva centralna beka.

"Sad će tu biti još neki Partizanovac, da ne kažu kako ih ne volim. Ja nemam ništa protiv Partizana. Oni su veliki klub i ja ih ne mrzim, samo ne navijam za njih. Apsolutno nemam problem ni sa njihovim navijačima, oni imaju problem sa mnom. Vole da me vređaju i ja to razumem. Čak i ne zameram, svako ko plati ulaznicu može da skandira šta hoće. Imam sjajan odnos sa ljudima iz Partizana, dobar sam i sa mnogim njihovim navijačima i zato će u veznom redu Mojih TOP 11 biti mesta za još dva Partizanovca".

TOP 11 – Igor DULJAJ (vezni red)

"Jedna radilica, momak o kome ne treba trošiti reči. Toliko posvećen fudbalu da je dolazio dva-tri sata pre svakog treninga, radio u teretani, ostajao i posle treninga… davao je primer kako treba da se ponaša vrhunski profesionalac. Sale Stanojević je napravio fenomenalan potez što ga je uvrstio u stručni štab Partizana, jer je Duki čovek od poverenja. Želim mu da jednog dana preuzme ulogu šefa stručnog štaba i da dogura daleko u trenerskoj karijeri. Anegdota? Uživao je da gleda kako se Vojislav Šešelj i Sloba Milošević brane bez advokata pred haškim tribunalom. Ostajao bi do 3 sata noću prikovan za televizor, čime je silno nervirao našeg brata Zvoneta Vukića (smeh). Ovaj nikako nije mogao da zaspi i kad mu prekipi, ustane i razdere se ’gasi bre to već jednom, oka nisam sklopio’ (smeh)… A Duki kaže ’vidi ga ovaj’".

TOP 11 – Zvonimir VUKIĆ (vezni red)

"Pogledaj taj trougao na sredini terena… Duljaj-Ilić-Vukić. Sale i Zvone su mađioničari, ali nisu voleli da trče i zato je Dukijeva uloga od neprocenjive važnosti. Ovaj tim, da se malo uigra i da su svi koju godinu mlađi, igrao bi grupnu fazu Lige šampiona. Zvone je pre nego što dobije loptu, imao u glavi tri-četiri rešenja. Uvek pas u dubinu, uvek vertikala… proglašen je za najbolju desetku Šahtjora, treneri su ga obožavali, jedino sa Šusterom nije imao odgovarajuće relacije. Sada je vrlo uspešan u menadžerskom poslu, odveo je malog Pavlovića u Monako, završio mnogo transfera za PAOK… Odličan momak, porodičan čovek, ovom prilikom pozdravljam puno njegovu suprugu i njihovu ćerkicu. Umeo je i on da se uklopi u naše noćne avanture ulicama Donjecka, ali je više naginjao kućnoj varijanti. Srna i ja smo u to vreme bili slobodni, nismo imali devojke, a Zvone je uvek žurio kući, da bude u krugu porodice… dva-tri hajnekena posle utakmice i to je sve". 

TOP 11 – Nemanja VIDIĆ (odbrana)

"Moj petostruki kum. Kapitenska traka Spartaka, Zvezde i Mančestera govori više od hiljadu reči. Ali u Mojih TOP 11, traka ide na ruku jednog drugog igrača. Izvini Vido, ali videćeš ko će biti sa tobom u štoperskom tandemu. On je bio kapiten i tebi i meni i svima nama… Za Nemanju me veže mnogo sjajnih anegdota. Sećam se kada je došao iz omladinaca, ja sam već bio standardni prvotimac, ali smo delili istu svlačionicu. Na Marakani postoje dve svlačionice, jednu koriste deca koja su tek priključena prvom timu, a drugu stariji igrači. Međutim, ja sam i po prelasku među seniore, ostao u toj prvoj. I jedno jutro, presvlačimo se za trening, ja osetim da nešto zaudara na vino… Vida do mene… pitam ga ‘mali, jesi ti to pio sinoć?’... on kaže ’ma kakvi’… i smeje se… ja navalim, čuješ šta te pitam… on onako stidljivo, ’jesam malo, ćuti molim te’… Tek je bio stigao sa pozajmice iz Spartaka i bilo mu je malo neprijatno zbog mene. Ali vidi, Nemanja je u svemu bio umeren. Ako izađemo u grad ili na neku proslavu, čaša-dve vina i to je to… jedino u čemu nije bio umeren, bila je hrana. Izađemo iz karantina, preskočimo ogradu i pravo na giros… ja jedan, on četiri (smeh). Girosa je mogao da pojede koliko hoćeš. Pravi era, zdrav Užičanin… komplet lepinja ili dobra pljeska… da jako zaljuti i cepaj. Sedeli smo jednom na Dorćolu… e, ovo je strašna anegdota… odemo pre treninga na kafu… sedimo, pričamo… i padne nam na pamet da se trkamo kolima do Marakane… mi u kola i po gasu… kroz Francusku, Terazijama, preko Slavije… u jednom trenutku, Vida ispred mene, ja vidim policajca na tramvajskim šinama… ja na šine, vidi mene policajac, ispruži onu ’šargarepu’… ja pored njega, on poskoči unazad… preteknem Vidu, gas do daske i beži… stižem prvi na stadion, izađem iz auta i kleknem… klečim i čekam… Ide Vida ’ti si lud, mogao si da ubiješ policajca’… ja mu kažem ‘brate, sve za pobedu… za tri boda sam na sve spreman’ (smeh)… Semafori? On je poštovao, ja nisam. Da bih pobedio… jer Nemanju Vidića drugačije i ne možeš da pobediš". 

TOP 11 – Goran BUNJEVČEVIĆ (odbrana)

"Pokojni Bunja… ja ne znam… mnogo sam tužan što nije više sa nama… veruj mi da bih u svakom trenutku mogao da zaplačem. I zaplakao sam kad mu se sve to desilo. Ne volim ja da pustim suzu kad neko gleda, ali sam veoma emotivan i zato me i pogađaju neke stvari. Njegova smrt me mnogo pogodila… Bunja je bio pravi drug, istinski vođa… svima nama davao vetar u leđa, od svih nas pravio igrače, vodio nas kroz karijere, savetovao šta je dobro šta nije… porodičan čovek, mnogo ke bio vezan za svoju suprugu, decu brata… mnogo toga dao Zvezdi, kapiten za primer… a toliko znao fudbala… ja nikada neću zaboraviti njegove pasove protiv Selte… igrali smo 3-5-2, on je kao libero namestio Druliću sva tri gola. Njegove lopte su imale oči. Van terena miran, tih… ne znam… možda ga je to i koštalo života… ta njegova dobrota, smirenost… sve je trpeo u sebi. U današnje vreme ima puno nepravde, meni ljudi zameraju zbog mojih reakcija, ali kad bih gutao i držao u sebi, možda bi i meni srce stalo. Sve to dolazi od stresa i nervoza. Bunja je bio dobrica, da se nikom ne zameri… ja mu kažem udari bre rukom o sto… on sve ’dobro, videćemo’… Ne može tako. Kad te neko uvredi, vrati mu istom merom. Mnogo mi nedostaje… on je kapiten ovog mog tima i tako će biti dok je sveta i veka… Sećam se, moj prvi Derbi, puna Marakana, pobedili smo sa 2:1 i osvojili Duplu krunu… Bunja je primetio pre utakmice da sam malo nervozan, zamolio je Gvozdena da izađe iz sobe i rekao mi ’mali, samo mirno… iznesi je, ne paniči… prvom do sebe… prati mene, ja ću te voditi’. I vodio me je toliko dobro da sam čuvao Ivicu Ilijeva i bio igrač utakmice". 

TOP 11 – Stanislav KARASI (trener)

"Sarađivali smo u Radničkom i Milicionaru. Imao je ključni uticaj na razvoj moje karijere. Bio mi je podrška u najtežem periodu života, kada sam ostao bez majke i kad sam prvi put otišao iz Beograda. Pričao je puno sa mnom, čak me i vozio na treninge u Kragujevac. Kao drugi otac. Zahvaljujući Stanetu, ostao sam u fudbalu i napravio karijeru. Šuster? Ma vidi… ne mogu da grešim dušu, odličan trener, imao je zanimljive treninge… ali da bi bio trener jedne ovakve ekipe, moraš da imaš i ljudske kvalitete. Ne smeš da se svetiš igračima ako nisi dobar sa njihovim roditeljima ili njihovim menadžerima. Zamisli da ja to radim u Vojvodini… zameri mi se neki otac i ja ću sada da maltretiram njegovog sina. Ne, baš naprotiv. Ja ću prema njegovom sinu biti još bolji. Šuster je to radio meni, ali je radio i Lanetu Jovanoviću, radio je Vukiću… nije imao korektan odnos sa Zoranom Stojadinovićem i onda se svetio nama. To mu zameram i za njega nikada neće biti mesta ni u stručnom štabu Mojih TOP 11. Ako baš moram da nađem pomoćnika Stanetu Karasiju, neka to bude Đorđe Gerum. Još jedan veliki vuk srpskog fudbala. Trener kome sam se divio i čije motivacione govore koristim pred svaku utakmicu. Umeo je u Milicionaru da se razdere na svog asistenta ’šta ćeš ti ovde, jesi došao da drukaš generalima ko će da igra, marš napolje’… i onda se okrene ka nama ’ajde, izađite i zgazite ih’… i mi smo ginuli za njega. Veliki pozdrav za mog mentora, Đorđa Geruma".

Nenad LALATOVIĆ – Mojih TOP 11: Kovačević – Srna, Vidić, Bunjevčević, Gvozdenović – Dulja, Ilić, Vukić – Drulić, Hrgović, Pjanović. Trener: Stanislav Karasi.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.