VIDIŠ PIKSIJA NA KLUPI, PA DECO 'AJTE SAD IGRAJTE! Rade Bogdanović o Srbiji, selektoru i Mitroviću - Kapa dole!

Najbolju utakmicu u dresu japanskog Džef junajteda, Rade Bogdanović je odigrao upravo protiv Piksijeve Nagoje Grampus Ejt.

"Čovek je napravio spisak i rekao pošteno, zašto bih se ja bavio pojedincima… ovim ili onim igračem… Zašto nekoga nema na spisku, ne znam zašto ga nema… ne treba nam više… hvala lepo i doviđenja… neću nikoga da molim da igra za državni tim. E, tako treba da radi selektor jedne reprezentacije. Često pričam sa prijateljima i kažem brate, lepo ga je videti, imaš na klupi Dragana Stojkovića Piksija, pa deco ajte sad, igrajte, pokažite šta znate. Nije lako napraviti igru za tako kratko vreme, biće tu mnogo problema. Tu je Portugal kao aktuelni prvak Evrope, biće velika borba. Ali Srbija se već posle tri kola nalazi na korak od baraža i svi imamo osećaj da igrači žele i hoće. A kada nešto hoćeš, ma onda i možeš, nisu oni vanzemaljci. Zašto baraž, zašto da ne pobedimo Portugal u Lisabonu i odemo direktno na Svetsko prvenstvo?"

Pun je impresija Rade Bogdanović i kada je reč o fantastičnoj igri Aleksandra Mitrovića koji je sa pet golova na poslednje tri utakmice oborio rekord Stjepana Bobeka i postao najbolji strelac u istoriji srpske reprezentacije.

"Evo, pred kamerama, skidam mu kapu za tih pet golova koji su u tehničkom smislu fenomenalni. Vanserijska klasa. Znam ih napamet. Onaj prvi, lob udarcem protiv Irske, jeste bio lep i kvalitetan, svaka čast. Ali meni je onaj drugi još lepši. Kad je skočio, izvio se, ostao u vazduhu i vratio loptu u kontra stranu. Fascinantno. Pa treći gol, kad je stavio glavu gde niko ne bi ni kopačku. To ljudi vide, to vide i njegovi saigrači pa kažu sebi ako on ide tako, hajde i mi da uklizavamo. Da ginemo. Ova dva protiv Azerbejdžana, takođe vrhunsko majstorstvo. Lažno kretanje bez lopte, primanje iz prve desnom spoljnom, udarac desnom unutrašnjom u suprotni ugao. Onaj drugi kad mu Sergej dodaje pas, on krene, pa je pusti i udari dropku levom nogom… Klasa. Meni stvarno nije jasno šta je u glavi tog trenera Fulama. Ne znam, možda je nešto lično. Ali, ekipa ti ispada iz lige, imaš momčinu na klupi i ti ga ne puštaš da igra. Onakvog borca. Ja Mitrovića ne poznajem, nisam bio ni metar od njega… ali mi deluje kao fin momak. Vidi se da je dobar, da je pozitivan."

Sudbina je htela da prvenac u dresu seniorskog tima Željezničara, Bogdanović postigne protiv tima za koji je navijao od malih nogu – splitskog Hajduka.

"Da budem pošten do kraja, imao sam sreće jer mi je lopta prešla preko noge. Ljudi zaboravljaju da sam ja u Želji igrao defanzivnog veznog i da sam tek u Koreji postao klasičan špic. Čuvao sam Piksija, Kataneca, Bobana… Piksi je umeo da bude prgav, bilo je tu psovki i laktova… ali morao je tako, bio je u to vreme već ozbiljan as i to mu je na neki način bio odbrambeni mehanizam. Najviše me je namučio Cvijan Milošević iz Slobode. Bobana sam čuvao na Grbavici, čak sam mu i pobegao u jednoj situaciji, izašao jedan na jedan sa Ladićem i nisam dao gol. Motrio sam na njega i na Maksimiru, u poslednjoj utakmici koju je Dinamo odigrao u prvenstvu stare Jugoslavije. To sa Katanecom je bio interesantan duel, ona čuvena utakmica protiv Partizana 3:3 u Sarajevu, on se u jednom momentu okrenuo, udario me bez lopte i dobio crveni karton. Još čuvam isečak iz Večernjih novosti dan posle utakmice, pitali su Jusufija šta mu je najjači utisak sa Grbavice, rekao je ’to što sam video malog Bogdanovića’“.

Bogdanović je otkrio još jedan zanimljiv detalj.

"Imam kompletnu arhivu sa svih svojih utakmica od 1982. do 1992. godine. Novinski članci, izveštaji, fotografije… lično sam zapisivao sastave ekipa i strelce. Od moje debitantske utakmice, u Vitkovićima, Azot protiv Željezničara, rezultat 0:11. I dešava se često, dođu ovi moji Bosanci i počnu priču ’joj gore na Sokocu kad sam ja grao protiv Želje’. Ja ga pitam kad si igrao, kaže 1986. Ja pitam šta si igrao i kako se prezivaš… pogledam u svesku i kažem ’odi vamo, niđe te nema’. To mi se desilo nekoliko puta, života mi. Sećam se utakmice u Goraždu, jako poučna priča. Bio sam dete, uvede me Čika Radović u igru sa tri godine starijom generacijom. Ja zabijem dva gola i što bi rekle moje Sarajlije, pohasio se… udarim jednog klipana iz čista mira i dobijem crveni karton. A Čika Radović, stasiti Crnogorac, ljudina, puca na njemu od mišića… odmah na terenu za uši, za zulufe… bogami i jednu vaspitnu onako iz lakta… i kaže Sulji Kuloviću ’viđi, ja ću mu pokazati put u svlačionicu’. Otključa mi vrata, ja uđem i ne idem da sednem… okrenem se ka njemu… ma nisam se ni okrenuo, kad je on meni lupio šamarčinu… lupio mi je tokom karijere nekoliko šamara i mnogo mu hvala na tome. Žao mi je što nije više živ, sada bih mu pokazao ovaj intervju. Mnogo me je voleo i bilo mu je žao. Čekalo nas je finale kupa, otvaranje stadiona u Vogošći… i da to propustim zbog svoje gluposti. Čika Radović posle utakmice pokupi sudije i delegate, odvede ih u kafanu na večeru i tamo ih ubedi da mi izbrišu crveni karton. Šta reći, ljudina."

Uskoro na Mondu, kompletna epizoda Mojih TOP 11 sa Radetom Bogdanovićem.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.