NAJBOLJI TIM ZVEZDE OD BARIJA - KOJI TO NIJE: Ako hoćeš u Ligu šampiona, moraš da pobediš prvaka Moldavije!

Znalo je rukovodstvo Crvene zvezde da se pohvali ovog leta da pravi najbolji i najmoćniji tim u poslednjih 10/25/30 godina, međutim da bi to zaista bio tim koji je najveći od Barija - to prvo mora da se dokaže na terenu.

Ako je prošle godine izgovor za ispadanje od kiparskog prvaka Omonije mogao da se nađe u vrućini, koroni i tome da se igrao samo jedan meč - i to na gostujućem terenu - onda ovoga puta ne sme ni da se razmišlja o opravdanjima koja bi mogla da umanje crvenilo na obrazu posle šoka koji je priredio moldavski šampion Šerif.

Neke prethodne generacije fudbalera Crvene zvezde platile bi u zlatnicima da ih je u trećoj rundi kvalifikacija za Ligu šampiona čekao prvak Moldavije, a ne timovi poput Kopenhagena, Sparte Prag ili recimo Krasnodara, međutim upravo pobeđujući jače od sebe - klub je polako gradio jaču reputaciju i sebi omogućio, bar na papiru, lakše rivale. Ispostavlja se, Zvezda nedovoljno dobro koristi svoj status na UEFA rang listi, gde je među 50 najboljih klubova Evrope, odnosno čini se da joj je daleko više odgovarala uloga autsajdera nego tima koji "ima obavezu" da pobeđuje slabije od sebe.

Apetiti rastu, očekivanja su velika kada se u startu definiše da imaš najmoćniji tim u skorijoj istoriji, pa je zbog toga još veći šok kada te na putu ka snovima i milionima zaustavi, oprostite na potcenjivanju, prvak Moldavije.

IZGUBLJENA BITKA NA SREDINI TERENA

Upravo je Šerif simbolizovao sve ono što je Zvezda bila u mandatu Vladana Milojevića. Njihov trener Juri Vernidub je maestralno pročitao igru crveno-belih, uspeo da ih dobrim blokom i presingom zaustavi u kreaciji, iskoristio je sve mane i profitirao iz prekida, dok je tim Dejana Stankovića nažalost izgledao više kao skup individualaca - nešto kao ranije spomenuta Sparta - njegovog prijatelja i bivšeg saradnika Andree Stramaćonija.

Izgubila je Zvezda - što bi se reklo košarkaškim rečnikom - "protok lopte", koji je krasio tokom proleća, pa su u oba meča protiv Šerifa sve oči bile uprte u Mirka Ivanića i Aleksandra Kataija i neku njihovu magiju.

Nije je bilo, daleko su od "one forme", a na sve to Zvezda je bila i bez Gelora Kange koji je zbog "bubica" izgubljen za revanš. Kakav god da je, Kanga je znao da i nerezonskim potezima donese dobro crveno-belima, pa je već od prvog minuta meča u Tiraspolju bilo jasno da će njegovo odsustvo biti problem.

Stanković je odlučio da se "kocka" stavljanjem Slavoljuba Srnića u startnu postavu, posluživši se taktikom 4-1-2-3 koju je koristio na "San Siru", samo što ovoga puta Crvena zvezda nije smela da ima ulogu reaktivnog tima.

Kada je Šerif prepustio posed crveno-belima, oni nisu imali rešenja. Zadnja linija nije imala otvorenu liniju pasa ka veznom redu, a Srnić nije tip igrača čiji će pas ili vizija - sa neprirodne pozicije - doneti bilo kakvu prednost Zvezdi. Govoreći na konferenciji za medije, Stanković je kroz redove i priznao da je pogrešio sa njim.

"Odgovornost je na meni. Ako treba krivac, to sam ja. Ja sam birao, menjao i žao mi je što ne idemo dalje", kazao je utučeni trener Zvezde nakon neuspeha karijere.

Postavlja se pitanje zašto je trener Zvezde izgubio poverenje u Njegoša Petrovića i Veljka Nikolića? Njihova minutaža iz ove sezone govori da su igrali isključivo zato što su "bonusi", pošto bi i u evropskim utakmicama znali da nestanu iz startne postave, vrlo često nezasluženo na osnovu forme.

Dok se u Zvezdi priča da će od "bisera" moći da zaradi milione, istovremeno se događa da čak i kada su već viđeni na terenu, jer su igrači koji su ispred njih u hijerarhiji nedostupni, priliku dobijaju alternativna rešenja.

Tako čak ni Nenad Krstičić nije bio u kombinaciji za prvu postavu, iako je doveden kao veliko pojačanje. Zvezda ga je dugo lovila i na kraju uspela da "ukrade" grčkom AEK-u, međutim za sada od njega nije videla ni deset odsto onoga što je pokazivao u prvom mandatu.

Kada je u nastavku meča ušao u igru pokazao je još jednom da je daleko od forme i da je još daleko od uklapanja u sistem Dejana Stankovića, znatno drugačiji od onoga koji je forsirao Vladan Milojević.

NAPAD ZAKAZAO - PO KO ZNA KOJI PUT

Već smo pisali o tome koliko je Dijego Falćineli bio značajan za Crvenu zvezdu prošle sezone i koliko zapravo igra na trećini protivnika pati zbog nedostatka tipa napadača poput njega.

Nije bio Falćineli igrač koji je donosio mnogo golova, postigao ih je 13 za prethodnu sezonu, ali je svojim kretanjem i dobrim postavljanjem učestvovao u igri Zvezde - na posredan ili neposredan način - i tako omogućio da igrači iza njega budu i te kako efikasni.

Zvezda je nakon odluke da ga ne angažuje, isključivo zbog novca, odlučila (kasno) da dovede igrača sličnog njemu, ali čini se da je Lois Dioni trenutno kilometrima daleko od Italijanovog uticaja na tim.

Istina, postigao je dva gola Dioni u Evropi, ali malo je doprineo ostatku igre. Primera radi, u prvom meču sa Šerifom nije dobio nijedan duel, bolje da ne spominjemo koliko ih je izgubio, a ništa bolju partiju nije prikazao ni u Tiraspolju, mada opravdanje može da bude što nije potpuno "fit" za utakmicu.

I tu dolazi do problema.

Nije "fit" ni Milan Pavkov, a Nikola Krstović je sve suprotno od Dijega Falćinelija. Napadač koji ne učestvuje u igri, deluje da ne razume dovoljno igru bez lopte i gleda samo gol protivnika - za šta još nema pokriće.

Nije nikakvo iznenađenje što kada Katai, Falko ili Ivanić prime loptu ne pomisle prvo na Krstovića koji je u špicu napada, jednostavno Zvezda nije navikla da prvo gleda ka napadaču, nego je njegov zadatak bio da kretanjem i odvlačenjem rivala iskonstruiše situaciju iz koje će se "roditi" gol.

U primeru Nikole Krstovića, koji nije kriv što je meč sa Šerifom pao na njegova pleća, najbolje se vidi disbalans u Zvezdinom "najmoćnijem timu" u poslednjih 30 godina.

Ako hoćeš u Ligu šampiona, ne može u jednoj liniji tima reprezentativac Austrije, a u drugoj napadač bez iskustva.

NEGATIVNA ENERGIJA, ČEMU TO?

Zvezda nije imala problem samo u formi igrača ili neuigranom timu, nego je opšti utisak da je oko ekipe vladala drugačija atmosfera u odnosu na pre nekoliko meseci.

Veliki igrački kadar u kome je jasno ko su prve zvezde, čije je mesto u startnoj postavi jako teško ugroziti čak i dobrim partijama, možda je poremetio atmosferu u svlačionici, ali o tome trenutno može samo da se nagađa - prave razloge znaju samo oni koji su svaki dan u njoj.

Da postoji neki problem naslutila je reakcija Milana Borjana koji se posle pobede nad Kairatom obratio "hejterima", što je potpuno drugačije nego kada se zahvaljujete navijačima koji su uz vas.

Zvezda kao da nije osećala da ima podršku javnosti, više su se svi osvrtali na negativne komentare koji su ih boleli, kao da su jeidno osećali da svi jedva čekaju da negde pogreše kako bi ih "pljuvali" zbog toga, što na kraju ne mora nužno da bude loša motivacija - samo je treba iskoristiti na pravi način, da ne ovlada vama.

Možda je period dominacije i sezonu skoro bez mrlje uticala na to da je Zvezda supersenzitivna na svaku kritiku, možda su se plašili da se pogledaju u ogledalo i kažu "možemo bolje", a ne da odmah pretpostave da im neko želi loše?

Čitavu situaciju "podgrejala" je misterija oko Miloša Degeneka, miljenika navijača Zvezde, koji je iz nepoznatih razloga pao u drugi plan ove sezone, pa je tek posle kampanje na društvenim mrežama i kikseva konkurenata za mesto u startnoj postavi počeo da igra uz Aleksandra Dragovića.

Popravljanju atmosfere nisu doprinele ni priče o Milunoviću, Prijoviću... Jednostavno, bilo je previše negativnosti.

Bilo kako bilo, to je potrebno što pre ispraviti kako bi se obezbedilo makar učešće u grupnoj fazi Lige Evrope, pošto je Zvezda previše dobra da bi u ovom trenutku igrala u Konferencijskoj ligi.

Nedovoljno da ponese ime "najboljeg tima u poslednjih 30 godina", ali dovoljno da pobedi prvaka Rumunije.