PARTIZANOVA LUDA EVROPSKA NOĆ - HUMSKA RAĐA JUNAKE: Blistavi ples Markeca, nepogrešivi Stanoje i komanda Igora Vujačića!

Zatresla se Humska kao malo kada poslednjih godina, a imala je i zbog čega. Fudbaleri Partizana su posle gotovo tročasovne drame uspeli da konačno izađu na kraj sa Sočijem i plasiraju se nadomak grupne faze Konferencijske lige.

Huk sa tribina gurao je igrače Partizana, ali i igra crno-belih je, baš kao što je Stanojević dan ranije najavio, terala navijače da budu njihov 12. igrač. Sve ono što budi ponos u svakom navijaču - srčanost igrača, izgaranje, hrabrost i upornost - bilo je "prosuto" po terenu stadiona u Humskoj.

Posle svega viđenog u 210 minuta fudbala i dodatnoj penal seriji - krajnji rezultat nije smeo da bude drugačiji. Partizan je svoj prolaz dalje muški zaslužio, boreći se sa gomilom problema koji su ga zadesili.

PARTIZAN NIJEDNOM NIJE VODIO, ALI JE PROŠAO DALJE

Prve reči trenera Stanojevića posle ovako burnog meča bile su čestitke igračima na pokazanom karakteru. A kako i ne bi bile? Partizan za dve cele utakmice i dodatne produžetke nijednog trenutka nije imao vođstvo. Štaviše, tri puta je bio u zaostatku.

U Rusiji su posle nepostojećeg penala uzvratili samo sedam minuta kasnije. U Beogradu je gol Miloša Jojića početkom drugog poluvremena dao snažan vetar u leđa nakon kojeg se činilo da je pitanje trenutka kada će crno-beli preokrenuti.

Pa i posle loše reakcije odbrane kod drugog gola Sočija, na 15 minuta do kraja, nije bilo odustajanja. Uvek je bio jedan centaršut više, jedan dodatni pokušaj koji je podizao navijače na vrhove prstiju. Gol za izjednačenje stigao je kao nagrada u 90. minutu, hladan tuš za čelične Ruse koji su se već videli na Azorskim ostrvima.

Koliko su samo puta crno-beli u Evropi bili na drugoj strani ove priče? A nije da nije bilo momenata kada se činilo da bi sva ružna sećanja na AZ i Augsburg mogla da isplivaju na površinu. Šanse su se ređale i prolazile jedna za drugom. Ipak, Soči je na kraju bio taj koji je stalno bio nadomak nečeg lepog, a na kraju ostao praznih šaka. Partizan je dokazao da je dorastao ludoj evropskoj noći.

LUDA EVROPSKA NOĆ U BEOGRADU KAKVA SE ČEKALA

Ta topla letnja noć zaista jeste bila luda. Iz mnogo razloga neobična. Partizan je bio u velikim kadrovskim problemima - Jović van konkurencije zbog povrede, Lutovac zbog smrtnog slučaja u porodici, a Miljković rovit. Kada je Danilo Pantić doživeo povredu mišića desetak minuta pre početka meča, na teren je morao da istrči ne još uvek 100% spremni Filip Holender.

Dodajte na to nepostojeći penal u Rusiji dosuđen Sočiju, da su crno-beli stalno morali da se vraćaju iz "minusa", da je tenzija pred (koliko je bilo dozvoljeno) punim tribinama konstantno rasla. Dopišite tu i da su crno-beli spasili živu glavu u 90. minutu onako kako su je uglavnom oni gubili, i da je sveopštoj atmosferi doprineo i ulazak golmana Nemanje Stevanovića u 111. minutu kao specijaliste za penale i dobićete ključali lonac prepun najsnažnijih ukusa.

"Posebna je emocija, kao da smo ušli u Ligu šampiona. Bila je specifična utakmica, gubili smo i vraćali se. Možda bi drugačije bilo da smo ranije pobedili... Publika nas je nosila, a znate da nismo imali ovakvu atmosferu godinu dana", dobro je opisao Stanojević dešavanja nakon prolaza dalje.

Taj lonac se u Humskoj dugo krčkao, praktično do ponoći, sve dok Igor Vujačić nije dodao poslednji sastojak koji je nedostajao - konačnu pobedu. "Gozba" je mogla da počne, u masi navijača koja je istrčala na atletsku stazu, ali to uspešno jelo, ipak, servirao je Aleksandar Stanojević svojim odlukama tokom meča.

STANOJEVIĆEVE IZMENE ZLATA VREDNE

Trener Partizana je, ako ćemo već da nastavimo sa analogijom kuvarstva, izmene pogađao kao što šef sa tri Mišlenove zvezdice pogađa kombinacije sastojaka. U moru iznuđenih rešenja usled kadrovskih problema, pronalazio je ono pravo.

Kada je video da Bibars Natho ne može da ostvari uticaj na igru kako uspeva u Superligi i da ga Rusi taktički sjajno "zatvaraju", poslao je na teren Sejdubu Sumu. Koliko je problema donosio neprolaskom priprema sa ekipom zbog banalnog problema poput ukradenog pasoša, toliko je problema doneo Sočiju. Gvinejac je bio lucidan i vrcav, uvek sa potezom koji je bio usmeren ka golu Rusa.

Kada Holender više nije mogao, na teren je ušao Aleksandar Šćekić, čovek koji je svojim pogotkom u 90. minutu pokazao da crno-beli mogu da zaprete iz svake situacije, a naročito prekida.

Posle dinamične i vrlo produktivne partije kojom je "preorao" teren, Miloš Jojić je ostao bez snage, a zamenio ga je mladi Nikola Terzić, momak kojem je ovo bio tek drugi meč za Partizan. Bilo mu je potrebno šest minuta da iz kornera "nacrta" asistenciju za visokog Crnogorca.

Pa i u produžecima, Stanojević se nije libio da u 111. minutu zameni golmana Aleksandra Popovića i uvede kasnijeg junaka Stevanovića, momka koji će odbraniti presudni penal Rodrigau. Trener crno-belih bio je odvažan, ali pragmatičan; napadački orijentisan, ali proračunat. I na kraju, samo su fudbaleri Sočija u Humskoj ostali gladni.

RAĐANJE LIDERA - IGOR I MARKEC SU IMALI ŠTA DA DOKAŽU

No, svaki trener, koliko god dobre odluke donosio, mora da ima prave ljude na terenu da izvršavaju zadatke. Igor Vujačić bio je jedan od njih, poput komandanta koji i posle svojih grešaka ume da ispravi stvar. Imao je i Lazara Markovića, koji je odigrao jedan od najboljih mečeva od odlaska iz Benfike sada već davne 2014. godine.

Njih dvojica možda su pružili i najznačajnije partije u širem smislu stvari. Vujačić je imao nesreću da posle njegovog faula van šesnaesterca u Rusiji bude sviran penal, a onda da u Beogradu ne isprati Terekova, koji je doneo Sočiju novo vođstvo. Ali nije potonuo u svojoj greški, naprotiv.

Izronio je iz toga Podgoričanin na maestralan način - svaku loptu sklonio je uspešno, u produžecima jednu čak "izvukao" iz gola, a ispravljao je i nesigurnijeg partnera Sinišu Saničanina. Posle svega, bio je strelac penala kojim je slavlje moglo da počne. I kad sve to znate, setite se gde je Igor Vujačić bio pre 365 dana - "zakucan" za klupu za rezerve, bez ikakve perspektive u crno-belom dresu.

Sa druge strane, Marković je na terenu potrajao do kraja prvog produžetka.Jednostavno, snage posle svega što je napravio na terenu nije ni moglo da mu ostane. Bivši igrač Liverpula je na evropskoj sceni odigrao kapitenski - probijao je po desnoj strani iznova i iznova, a svaki put kada bi dobio loptu, čitav stadion je očekivao da će se nešto dogoditi. Da, nije uvek birao idealna rešenja i da, dešavalo se da ga nekad prelako zaustave.

Ali to ga nije usporavalo. "Markec" je nastavljao da vuče ekipu napred, sve dok nisu proradili i drugi, pre svih Sejduba Suma. Obeležio je meč svojom direktnošću i naraslim samopouzdanjem i na u oba meča protiv Sočija iznova donosio opipljiv učinak. Rečima trenera Stanojevića, "Partizanu mnogo znači ovakav Lazar Marković".

Partizanu mnogo znači i ovakva evropska pobeda. Neka se sada spremi Santa Klara...