Nedavno je na SOS kanalu objavljena vest da Krasić i Žigić neće igrati na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Za tili čas digla se prašina...
Međutim, iako je informacija tačna, razloga za brigu ljubitelja fudbala u Srbiji nema, jer Bojan Krasić i Branko Žigić, štoperi novosadskog Proletera, inače braća znatno poznatijih igrača CSKA i Valensije, zaista neće biti učesnici Mondijala.
Njih dvojica su u razgovoru za "Alo" otkrili detalje iz zajedničkog života sa Milošem i Nikolom.
"Miloš i ja smo zajedno počeli da treniramo fudbal u Kosovskoj Mitrovici. Zanimljivo je da sam se ja tada bolje kotirao i da su svi više očekivali od mene. Čak sam i pre njega prešao u Vojvodinu, 1997. Iako je godinu dana posle mene stigao u Novi Sad, Miloš je pre mene debitovao za Vošu, a zatim i munjevito napredovao u karijeri, dok sam ja samo nazadovao", uz osmeh je konstatovao Bojan.
"Nikad nisam tugovao zbog toga. Važno je da je jedan od nas već sada ostavio dubok trag u svetskom fudbalu. Miloševim pobedama se podjednako radujem kao mojim", dodao je godinu dana stariji brat Krasić.
"Kad sam prešao u Vojvodinu, konkurencija u odbrani je bila ogromna. Realno, nisam mogao da se izborim za mesto u odbrani pored Tanasijevića, Bataka, Pekarića... Tadašnji trener Bekvalac nije imao mnogo kvalitetnih vezista na raspolaganju, pa je Miloš, srećom, dobio potpunu slobodu u igri", objasnio je Bojan Krasić.
Branko Žigić je visok, ali ne baš kao Nikola. Niži je 12 centimetara.
"Visina nam je porodična karakteristika. Mama je trenirala košarku, otac fudbal, ali svi smo baš visoki. Nikoli je kao napadaču glavni posao da daje golove, ali ni meni, kao štoperu, to nije strano. Naročito posle prekida. Za dve godine u Proleteru postigao sam desetak golova", kaže Branko.
"Zajedno smo počeli u Krivaji, tamo smo rođeni. Potom smo u paketu prešli u Bačku Topolu. Nikola je morao u vojsku, ja sam se obreo u FK Tekstilac, a onda bio fudbaler Spartaka, Beočina, i evo - drugu sezonu nosim dres Proletera".
U sredu je Partizan na jedvite jade savladao Proleter u Novom Sadu u osmini finala Lav Kupa Srbije.
"Ma ništa me ne pitajte. Mnogo mi je žao što nismo izdržali, a imali smo ih u šaci. Čuo sam se i sa Nikolom posle tog meča, rekao mi je da što pre zaboravim taj poraz i da krenem dalje".
Branko se prisetio početaka...
"Jednom smo Nikola i ja igrali na suprotnim stranama. On je predvodio napad Spartaka, ja sam tada bio zadnji vezni u Tekstilcu. Mislim da je Nikola na kraju slavio, ne sećam se najbolje... Na kraju, ako bismo se danas s jedne strane našli Bojan Krasić i ja, verujem da bismo imali više motiva i da bismo u tom nekom duelu sa Nikolom i Milošem izašli kao pobednici. Nek nam izađu na crtu ako smeju", kroz osmeh je zaključio Branko Žigić.
(MONDO, foto ALO)
Međutim, iako je informacija tačna, razloga za brigu ljubitelja fudbala u Srbiji nema, jer Bojan Krasić i Branko Žigić, štoperi novosadskog Proletera, inače braća znatno poznatijih igrača CSKA i Valensije, zaista neće biti učesnici Mondijala.
Njih dvojica su u razgovoru za "Alo" otkrili detalje iz zajedničkog života sa Milošem i Nikolom.
"Miloš i ja smo zajedno počeli da treniramo fudbal u Kosovskoj Mitrovici. Zanimljivo je da sam se ja tada bolje kotirao i da su svi više očekivali od mene. Čak sam i pre njega prešao u Vojvodinu, 1997. Iako je godinu dana posle mene stigao u Novi Sad, Miloš je pre mene debitovao za Vošu, a zatim i munjevito napredovao u karijeri, dok sam ja samo nazadovao", uz osmeh je konstatovao Bojan.
"Nikad nisam tugovao zbog toga. Važno je da je jedan od nas već sada ostavio dubok trag u svetskom fudbalu. Miloševim pobedama se podjednako radujem kao mojim", dodao je godinu dana stariji brat Krasić.
"Kad sam prešao u Vojvodinu, konkurencija u odbrani je bila ogromna. Realno, nisam mogao da se izborim za mesto u odbrani pored Tanasijevića, Bataka, Pekarića... Tadašnji trener Bekvalac nije imao mnogo kvalitetnih vezista na raspolaganju, pa je Miloš, srećom, dobio potpunu slobodu u igri", objasnio je Bojan Krasić.
Branko Žigić je visok, ali ne baš kao Nikola. Niži je 12 centimetara.
"Visina nam je porodična karakteristika. Mama je trenirala košarku, otac fudbal, ali svi smo baš visoki. Nikoli je kao napadaču glavni posao da daje golove, ali ni meni, kao štoperu, to nije strano. Naročito posle prekida. Za dve godine u Proleteru postigao sam desetak golova", kaže Branko.
"Zajedno smo počeli u Krivaji, tamo smo rođeni. Potom smo u paketu prešli u Bačku Topolu. Nikola je morao u vojsku, ja sam se obreo u FK Tekstilac, a onda bio fudbaler Spartaka, Beočina, i evo - drugu sezonu nosim dres Proletera".
U sredu je Partizan na jedvite jade savladao Proleter u Novom Sadu u osmini finala Lav Kupa Srbije.
"Ma ništa me ne pitajte. Mnogo mi je žao što nismo izdržali, a imali smo ih u šaci. Čuo sam se i sa Nikolom posle tog meča, rekao mi je da što pre zaboravim taj poraz i da krenem dalje".
Branko se prisetio početaka...
"Jednom smo Nikola i ja igrali na suprotnim stranama. On je predvodio napad Spartaka, ja sam tada bio zadnji vezni u Tekstilcu. Mislim da je Nikola na kraju slavio, ne sećam se najbolje... Na kraju, ako bismo se danas s jedne strane našli Bojan Krasić i ja, verujem da bismo imali više motiva i da bismo u tom nekom duelu sa Nikolom i Milošem izašli kao pobednici. Nek nam izađu na crtu ako smeju", kroz osmeh je zaključio Branko Žigić.
(MONDO, foto ALO)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte