PARTIZANOV PROBLEM U NAPADU - ZAŠTO JE SVE UTIHNULO? Proleće bez kreacije, posed bez svrhe i 216 minuta bez gola iz igre

Crna nedelja je iza Partizana. Ako je raspoloženje već bilo poljuljano posle glatkog poraza u "večitom" derbiju, sada bi moglo da bude ozbiljno udrmano nakon dva slaba rezultata.

Ali već pomalo neubedljiva igra u napadu, naročito u Superligi, bila je dovoljna da tokom jednog popodneva naiđe na nezgodnog protivnika i zakomplikuje situaciju crno-belima.

Baš to se desilo Partizanu protiv Napretka. Stanojevićeva ekipa možda nije bila napadački lošija nego u nekim ranijim mečevima, kao protiv Spartaka, Mladosti iz Lučana ili Radničkog iz Kragujevca.

Štaviše, možda su na kraju u nedelju stvorili i više prilika nego u bar jednom od tih mečeva, ali to nije bilo dovoljno. Jer, Partizanov osnovni nivo igre u napadu ovog proleća je niži od onog tečnog i ubojitog koji smo imali prilike da gledamo tokom jesenjeg dela sezone.

NEDOSTAJE KREACIJA I ZAVRŠNI PAS

Protiv Napretka je to bilo naročito očigledno.

Partizanu je falio Bibars Natho. I dok je u mečevima poput onog protiv Zvezde bio neprepoznatljiv, Izraelac i dalje često izgleda kao jedino rešenje crno-belih za organizovane, čvrste i tvrdoglave odbrane koje vole da stoje iza lopte; ili makar kao "vezivno tkivo" koje pomaže ekipi da "prodiše" sa loptom u nogama.

Tako je Partizan u nedelju imao veliki posed lopte, ali malo suštine sa njom u nogama. Lazar Pavlović, donedavno maltene otpisan u Humskoj, sada je morao da odmeni Natha, u izostanku i njega i Danila Pantića. To nije funkcionisalo, pa nije ni čudo da je Stanojević već u 60. minutu rešio da na teren pošalje i Marka Milovanovića, da crno-belima glavni adut budu centaršutevi upućeni njemu i Rikardu Gomešu.

Ne radi se samo o broju golova koje Partizan postiže, već i kako do njih stiže i kakav utisak njihova igra odaje.

NEGATIVAN TREND U NAPADU U 2022.

U Nišu je Radnički jedva savladan kada se igralo po teškom terenu, a pobedu je tek u finišu potvrdio Slobodan Urošević posle kornera i "karambola" u šesnaestercu rivala. Posle 2:0 protiv Radničkog iz Kragujevca u Humskoj, Stanojević je bio oštar, poručivši jasno šta je mislio o igri svog tima.

"U drugom poluvremenu smo igrali dosta loše, izuzetno loša utakmica sa naše strane, ne znam iz kog razloga, Radnički se dobro branio u drugom delu, imali su igrača manje, vratili se još više i to je bilo teško probiti. Ne možemo tako da igramo, to je ozbiljan problem za nas", bile su reči trenera Partizana.

Takve pobede nekada dobro dođu, u dugoj i napornoj sezoni, ali Partizanu su se pomalo pretvorile u naviku. Evropa je izmorila ekipu, a usledili su tada već apsolvirano loš derbi i komplikovana pobeda protiv Mladosti. Protiv Lučanaca je 2:0 umalo postalo 2:2 u razmaku od 60-ak sekundi, a crno-beli su i na tom meču teško stvarali šanse, pod utiskom poraza od Zvezde.

Susret protiv Spartaka u Subotici je rešen tek posle penala koji je u fudbalskoj Srbiji digao buru, a sada Napredak nije ni savladan. Crno-beli u Superligi iz igre nisu postigli gol 216 minuta i to je došlo na naplatu.

I dalje može da se upotrebi ona poštapalica "ima još mnogo da se igra", ali Partizan bi već u ponedeljak posle podne mogao da ostane bez luksuza da to izgovara sa bodovnom prednošću u odnosu na rivala.

Sada se dosta toga pita i Zvezda...

Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.