5 PIKSIJEVIH ORLOVA KOJI MORAJU DA PROMENE KLUB DO MUNDIJALA: Potrebni su Srbiji, ali sa malom minutažom - TO NIJE TO!

Fudbalska reprezentacija Srbije saznaće u četvrtak imena protivnika u grupnoj fazi Svetskog prvenstva u Kataru, a od juče je i zvanično da ćemo biti u trećem šeširu. Uprkos porazu od Danske (3:0) u prijateljskoj utakmici, utisak je da je Piksijev tim u sjajnoj formi u poslednjih godinu dana i da konačno možemo da probijemo barijeru zvani nokaut faza.

Dragan Stojković je upravo posle meča sa Danskom objasnio da pojedini fudbaleri nisu bili dovoljno spremni, osetili su povrede usled jakog tempa utakmice - ili nisu mogli da izdrže svih 90 minuta na terenu. Takav problem nije nam potreban na Svetskom prvenstvu i zbog toga bi mnogi od njih morali da reše svoj status u klubu.

Neki će pokušati da se izbore za veću minutažu, a nekima je možda najbolje da promene sredinu kako bi u novembru bili potpuno spremni za turnir u Kataru.

Za to imaju sasvim dovoljno vremena, a mi smo izdvojili petoricu koji bi mogli da razmisle o transferu.

MARKO DMITROVIĆ (30, SEVILJA)

Dugo je postojala debata o tome ko je bolji izbor za prvog golmana Srbije - Dmitrović ili Rajković - i čini se da je iskusniji čuvar mreže polako izgubio tu bitku. Branio je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, potom i u Ligi Nacija kod TUmbakovića, međutim još od meča sa Portugalom u Beogradu nije bio među stativama državnog tima.

Razlog je sasvim jasan - Dmitrović više nije prvi golman u klubu. Kao čuvar mreže Eibara imao je prednost u odnosu na Rajkovića, ali koliko god transfer u Sevilju lepo zvučao: nije mu doneo dobro u reprezentaciji. Nije nikakvo iznenađenje da se selektor kod sličnog kvaliteta odluči za igrača koji više igra, pa je tako Rajković preuzeo "jedinicu", dok je Dmitrović u ovom trenutku čak i treći golman, iza Vanje Milinković-Savića.

Ove sezone nastupio je samo na osam mečeva za Sevilju, i sačuvao mrežu na pet susreta, a kako bi ponovo vratio šansu da se bori za mesto prvog golmana na Svetskom prvenstvu - mora da promeni klub na leto.

Nema informacija da li za njega ima interesanata, ali jasno je da ima veoma dobar status u Španiji gde brani godinama.

STRAHINJA PAVLOVIĆ (20, MONAKO)

Najtalentovaniji srpski štoper je u godinama kada mu je potrebno da igra kako bi ispravio nedostatke u svojoj igri, a baš to mu fali od odlaska iz Partizana u leto 2020. godine. Uprkos manjku minutaže u Monaku dobijao je priliku u reprezentaciji Srbije jer je idealan za levog štopera u sistemu sa trojicom pozadi, međutim gubitak samopouzdanja i sve manje takmičarskog fudbala uticalo je na to da je i njegova pozicija u državnom timu "poljuljana".

Pavlović je odigrao loše u mečevima sa Mađarskom i Danskom, što i nije iznenađenje ako se uzme u obzir da nije mnogo igrao ni u Monaku, kao ni u Bazelu kome je pozajmljen od januara.

U prvom delu sezone u Monaku odigrao je 11 mečeva, ukupno oko 900 minuta, dok je u Bazelu nakon treće utakmice prebačen na klupu. Jasno je da se neće zadržati u Švajcarskoj, što mu je druga pozajmica od dolaska u Monako (bio i u Serkl Brižu), dok je pitanje da li će i od leta imati prostora u matičnom klubu.

Monako forsira domaće igrače, konstantno stižu novi iz njihove sjajne akademije, tako da bi za Srbiju najbolje bilo kada bi Pavlović pronašao klub koji igra u sličnom sistemu kao i Piksi - i trenera koji oprašta greške.

Samo tako će ostvariti svoj potencijal...

NEMANJA GUDELJ (30, SEVILJA)

Malo ko je verovao da će tako biti, ali Gudelj je postao jedan od najvažnijih igrača u sistemu Dragana Stojkovića. Zaigrao je na mestu zadnjeg veznog koji ima zadatak da se spušta u zadnju liniju i pomaže u iznošenju lopte, a to u ovom trenutku nijedan drugi srpski vezni fudbaler ne ume da ponudi. Bar tim kvalitetom...

Zato je za Srbiju važno da Gudelj u Katar dođe potpuno spreman, da se ne povredi usled slabije kondicije i ozbiljnih zahteva na turnirskom takmičenju, a za to je potrebno da i u klubu ima takmičarsku formu.

Gudelj je od 2019. godine član Sevilje i njegova uloga se iz sezone u sezonu smanjuje. Tako je ove takmičarske godine odigrao 22 meča, ali je uglavnom ulazio sa klupe i skupio je 1.246 minuta. Nije alarmantno, ali je opominjujuće posebno jer mu sledeće sezone ističe ugovor i klubovi u tim situacijama, ako ne produže ugovor, znaju da ignorišu igrača.

Dobra vest je da je Gudelj počeo sve više da igra u 2022. godini, ali da li je to dovoljno da ostane u Sevilji? Da li je dovoljno da Srbija ne strepi pred Svetsko prvenstvo u Kataru?

To su sve pitanja koja će sebi morati da postavi tokom ovog leta.

NEMANJA RADONJIĆ (26, MARSEJ)

Kao i u slučaju Pavlovića, Radonjić takođe luta od unosnog transfera iz Crvene zvezde. Marsej ga je platio čak 12 miliona evra u leto 2018. godine, međutim Radonjić nijednog trenutka nije bio blizu toga da postane integralni deo tima sa "Velodroma" i zbog toga je na već drugoj pozajmici.

Nije uspela pozajmica u Herti u kojoj je bio šest meseci, a još manje ima sreće u dresu Benfike. Odigrao je 10 mečeva i skupio tek 300 minuta. Nije bio u planovima trenera, mučila ga je povreda i deluje da nije srećan u Lisabonu...

Po povratku u Marsej, gde ima ugovor na još godinu dana, verovatno će tražiti da promeni sredinu i ovoga puta bilo bi idealno da to bude klub u kome će imati prostor da igra - baš kao što je to bilo u Crvenoj zvezdi. Sporadično se priča i o tome da bi ga rado vratili na "Marakanu", međutim verovatnije je da karijeru nastavi u inostranstvu pošto ga Marsej sigurno neće pustiti bez obeštećenja koje bi sigurno predstavljalo problem crveno-belima.

Radonjić se u poslednje vreme etablirao kao vrlo važno oružje Dragana Stojkovića, posebno u drugom poluvremenu, pošto svojom brzinom na mestu levog ili desnog ving-beka pravi problem protivničkim odbranama.

Bila bi šteta da njegova minutaža bude smanjena u Kataru zato što nije u takmičarskoj formi.

LUKA JOVIĆ (24, REAL MADRID)

Ne postoji fudbaler koji bi u Jovićevim godinama odbio Real Madrid, ali u jednom trenutku je potrebno reći "dosta, idem ja". Pokušavao je tri godine da se izbori za minutažu kod Zidana i Ančelotija, ali ne ide. Jednostavno nema prostora da igra kada ispred sebe ima možda i najboljeg fudbalera sveta i trenere koji mu nijednog trenutka nisu stavili do znanja da veruju u njega i da samo mora malo da se strpi.

Nije ni Jović sebi pomogao problemom koji je napravio na samom početku pandemije, bilo je i puno povreda, dok zaista nije imao sreće jer ima više poništenih golova u dresu Reala, nego onih koji su priznati (3).

Čak ni pozajmica u Frankfurt nije dala efekta, tako da Jović mora da pronađe novi klub kako bi spasao svoju karijeru, ali i pomogao Srbiji kojoj je potreban i treći špic u Kataru - kada ne bude išlo Mitroviću i Vlahoviću. Poslednji nastupi Jovića za reprezentaciju bili su razočaravajući i uz ovakvu igru možda mu je ugrožen i put na Mundijal.

Promašivao je zicere, nedovoljno se trudio, prenosio nervozu na saigrače, a zbog manjka takmičarskog ritma - jer nije igrao skoro dva meseca za Real Madrid - izdržao je samo pola sata protiv Danske.

Dobra vest za njega je da postoje brojni zainteresovani klubovi, ali će morati pažnjivo da bira. Zovu ga Inter i Milan, ali možda je ovoga puta potrebno da napravi još veći korak unazad, kako bi mogao da ponovo zakorači unapred. Sada je samo važno da igra i povrati samopouzdanje koje je skroz iščezlo.

Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.