SRĐAN JE STUDIRAO MEDICINU, PA POSTAO FUDBALSKI SKAUT! Napravio je BUM u Surdulici za 5 godina: U Srbiji se još plaše!

Ne tako davno svet je zadivila priča o Ašvinu Ramanu (17) iz Indije koji je za život zarađivao tako što je "po ceo dan gledao utakmice" i na njima tražio mlade i talentovane fudbalere, baš onakve kakve mu je na drugoj strani planete tražio škotski Dandi junajted. Zvuči kao posao iz snova, ali ne može baš svako da ga radi - posebno jer u mnogim zemljama ne cene dovoljno ovo zanimanje.

"To nije tada postojalo kod njih, ja sam zapravo prvi skaut ikada u Radniku. Mnogi će samo reći: 'Skaut? Ma, to je onaj što gleda utakmice'. Neki su u tako malom mestu možda i potcenjivački gledali na to. Ali, to je samo zato što je to nepoznanica kod nas, kasnije moram da priznam da sam imao podršku", ispričao je Savić na početku razgovora za MONDO u kome je prvo otkrio kako je uopšte došlo do "ulaza" u ovu granu fudbala.

"Igrao sam fudbal i prestao u kadetskoj selekciji jer sam se selio i bio sam prosečan igrač, znao sam da neću napraviti ozbiljnu igračku karijeru i zato sam prestao."

Nije skroz odustao od fudbala, iako je znao da je teško opstati u njemu ako "nemaš ime", tako da je radio sve i svašta. Frilenserski je obavljao analize za fudbalske agencije, radio istraživanja za poznatu video-igru Football Manager, dok se bavio i analitičarskim poslom u Inđiji.

Zanimljivo, sve ovo Savić je postizao dok je paralelno studirao na Medicinskom fakultetu, ali mu je fudbal ipak bio draži i morao je na kraju da izabere - napustio je studije na četvrtoj godini i opredelio se za menadžment u fudbalu. U njemu trenutno odlično "pliva" pošto je čak pet godina radio kao šef skauting službe u Radniku, dok je trenutno vodeći skaut i agent u jednoj menadžerskoj agenciji.

Počeo je sam u Surdulici gde je prvo predložio Zorana Danoskog, koji je tri godine bio jedan od važnijih igrača Radnika, a potom je polako počeo da pravi "mrežu skauta.

"Dali smo oglas da tražimo skaute volontere i javilo se preko 200 ljudi. Zaboravlja se da ljudi vole fudbal u Srbiji i tu se videlo koliko mladih ljudi žele da se bave time. Napravili smo model selekcije, probnih utakmica i izabrali one sa najviše smisla. Na kraju smo imali 30 skauta podeljenih u pet timova, dok je tu bila i operativa koja je prikupljala informacije o igračima, recimo o njihovom karakteru, što je takođe važan momenat", objašnjava Savić.

Radnik nije imao prostora da se "razmaše" novcem za obeštećenja fudbalera, tako da je fokus bio na igračima iz Prve lige Srbije, Srpske lige i onih koji su igrali u Omladinskoj ligi.

"Nismo mogli da dovedemo dokazane igrače. Skauti su uživo pratili mečeve po regionima u nama fokusnim ligama, koristili smo platformu za fudbalsku statistiku i pokrivali smo sve. Model rada je bio takav da smo bili podeljeni u timove gde je svako imao zadatak. Imali su reference po kojima traže, gledali smo stvari poput godina, minutaže, uz naravno definisan profil igrača koji nam treba u tom trenutku", objasnio je Savić i dodao da se oko toga pravi najveća greška u skautingu.

"Radnik je većinom igrao defanzivno i na kontre, a svi prvo primete 'desetke' koje ne mogu da se uklope u takav način igre ekipe iako poseduju kvalitet. Bilo je raznih primera, za neke igrače mi je žao što su se rodili u Srbiji jer se ne uklapaju u ovdašnje prilike i pre svega shvatanja fudbala, a voleo bih da je drugačije i voleo bih da manje unifomno gledamo na stvari...Ključna stavka u skautingu jeste da se igrač uklapa profilno u ekipu, ne samo da poseduje kvalitet. Nije svaki igrač dobar za svaku ekipu i tu se najviše greši".

Na preporuku skauting službe stigli su igrači poput Dušana Stevanovića, Ivana Krička, Filipa Jovića i Milana Makarića, na kojima je klub lepo zaradio, dok Savić još žali što su propustili da dovedu Nikolu Čumića i Lazara Tufegdžića.

"Makarića smo hteli i sezonu-dve pre nego što je došao, ja sam ga iskreno video sam kao ofanzivnijeg igrača, iako je najviše igrao zadnjeg veznog, pa krilo, pa je tek onda prešao u špic. Moje mišljenje je da je trebalo da pređe ofanzivnije iako je već bio formiran igrač. Eksplodirao je i prodao se u Olborg. Otišao je u ligu koja je perfektna za njega, što je još jedan dokaz da su i oni dobro odradili skauting u Danskoj", hvali kolege Savić.

Makarić je jedan od retkih igrača koji su u "ozbiljnijim fudbalskim godinama" stigli u Radnik, dok je fokus ipak na tinejdžerima. Tako je pokojni Milan Kosanović znao da govori da su igrači u Srbiji već sa 19 godina stari...

"Mislim da je u pravu iz više razloga. Mi kasnimo sa razvojem igrača, odnosno uvođenjem u prvi tim. Imao sam priliku da pričam sa Brankom Milovanovićem iz Las Palmasa koji mi je rekao da su Pedrija probali već sa 15-16 godina, odnosno da je postao igrač igrajući utakmice. Mi tu pravimo velike greške, posebno najveći klubovi. Mladi igraju omladinsku ligu i onda sa 19 godina nemaju seniorsku utakmicu. Dobra praksa su lige B timova gde godišnje fudbaleri imaju veći broj utakmica i zreliji prelaze u prve timove. Mi tu grešimo obično, mislim da treba da imamo više vere u mlade igrače i da im se više posvetimo, na kraju krajeva naša liga je pre svega razvojna", poručuje Savić i kritikuje ovdašnje trenere.

"Idemo linijom manjeg otpora i lakše je uvek gurnuti iskusnijeg. Moje iskustvo govori da se polako okrećemo tome da više verujemo mladima i da će biti bolje, ali opet razumem i trenere. Biti trener u Srbiji nije lako, mi smo zemlja koja najčešće menja trenere, pa su pod pritiskom i fokus je na rezultate umesto na razvoj mladih igrača, sem ako svi stoje iza njih. Lično verujem da je uz dobru strategiju moguće i afirmisati mlade igrače i imati dobre rezultate".

"Rezultat je najvažniji u Srbiji, što nije najbolje... Često se sve gleda od danas do sutra, zavisno od rezultata, što loše utiče na dugoročne strategije, kojih onda usled toga često i nema. Čukarički mi je recimo vrlo pozitivan primer toga da afirmacija mladih igrača i dobri rezultati mogu da idu zajedno".

Da li je bilo pokušaja da se dovedu fudbaleri iz inostranstva? Radnik je ranije znao da dovodi fudbalere iz Gane, ali od ove ideje se polako odustalo.

"Mahom je fokus bio na domaćim igračima. Nije realno dovesti strance u Surdulicu. Pokušavao sam da dovedem igrače iz druge holandske lige gde igraju za 2-3 hiljade evra, ali oni traže tri puta više u Srbiji, pa je to teško da platiš. Potrošiš energije da ga analiziraš i da ga dovedeš, imali smo i par pokušaja, da bi onda shvatili da nije vredno. Ne žele da dođu u Surdulicu, često ne samo stranci, nego i domaći fudbaleri koji bi pre u Beograd i za manje novca", pojašnjava Savić sa kakvim se sve problemima suočavao.

Mali broj srpskih klubova inače i ima skauting službu, uglavnom se oslanjaju na savete bivših fudbalera, a Savić veruje da je edukacija mladih skauta i te kako moguća, u šta se lično uverio tokom perioda rada u Surdulici.

Važan je teorijski rad, praktični, ali i "dobro oko" za izdvajanje bitnog od nebitnog. Tako skaute često znaju da "prevare" elementi koji se prvi primete.

"Snaga kod igrača se najlakše popravlja, a brzina ne može, osim u najranijim uzrastima. Meni lično su najvažnije su odluke koje fudbaler donosi na terenu, kako razume igru... Najviše sam gledao pozicioniranje na terenu, šta fudbaler radi kad lopta nije kod njega, kao i kakve odluke donosi kada je ima loptu u nogama, dok većina prvo primeti tehniku. Koja je jako važna, ali nije jedino važna. Ako igrač razume igru, donosi dobre odluke na terenu, ako je taktički dobro obučen i uz nešto lošiju tehniku može da napravi solidnu karijeru. Ako je samo tehnički dobar, a ima problema u odlukama koje donosi, radnim navikama, razumevanju same igre, obično takvi igrači ne uspeju… Biti dobar fudbaler je skup više različitih elemenata, u isto vreme jako je važno i da igrač kao što sam već rekao bude profilno adekvatan načinu igre ekipe u kojoj igra..", poručuje Savić.

Budući skauti će o ovom poslu moći mnogo toga da nauče i tokom predstojećeg IPSO kursa koji se održava u Beogradu u prostorijama Visoke sportske i zdravstvene škole od 27. do 29. maja.

"Ovo je prvi kurs koji se održava i fokus je na igračima do 23 godine. Tu će da nauče da prepoznaju šta je važno, kako da prepoznaju potencijal i šta je sa onima koji su dominantni i prave razliku u mlađim kategorijama, a možda ipak nemaju veći potencijal za ozbiljnu karijeru u seniorskom uzrastu, odnosno onima koji se ne primećuju na prvu, a zapravo poseduju i veći potencijal. Biće opširno ji sadržajno, dobija se ozbiljno znanje", kazao je Savić i pojasnio je da je u pitanju najveća svetski priznata skauting organizacija koju su osnovali Britanci koji imaju preko dve decenije iskutva rada u Premijer ligi, a tokom čije edukacije će se mnogi zaljubiti u ovo zanimanje.

"U Srbiji nemamo dovoljno skauta, edukacija je loša i još se kod nas na skauting gleda dosta potcenjivački. Mnogo kaskamo za svetom na tom polju, tako da pokušavamo da promenimo svest ljudima i da ponudimo mladim momcima da dobiju šansu da se bave ovim poslom. IPSO pomaže ljudima i sa oglasima za posao. Neće svi raditi, ali otvara im vrata. Ovaj kurs je odličan ne samo za one koje zanima posao skauta, dobar je i za trenere i sve fudbalske radnike koji žele da prošire svoja znanja po pitanju skautinga i analize igrača".

Kakva je perspektiva skautinga u Srbiji?

"Uh, teško pitanje... Voleo bih da kažem da je ima, ali ne mogu da tvrdim. Ovo je potrebno srpskom fudbalu, ali mislim da je potrebno još vremena da se menja svest u klubovima da je to izuzetno važno", kazao je Savić da bi našu konstataciju da je slično bilo i sa fudbalskom analitikom pre pet godina i da je potom doživela bum, pokazao optimizam.

"Nadam se da će da se promeni i po pitanju skautinga, dok sam bio u Radniku pokazali smo koliko je to važno i smatram da je skauting služba tamo iz korena promenila klub na bolje. To je primer i ostalim klubovima. Moguće je, ali moraš da se posvetiš ozbiljno dugoročnoj strategiji na tom polju".