1958 - Švedska

Osam godina posle slamajućeg poraza od Urugvaja na prepunoj Marakani u Rio de Žaneiru, reprezentacija Brazila konačno je postala prvak sveta.

Mundijal u Švedskoj ostaće upamćen kao takmičenje na kom se u punom sjaju predstavio Edson Arantes do Nascimento, poznatiji kao Pele. Iako star tek 17 godina, postigao je tri gola u polufinalu i dva u finalu, pruživši dominantnu partiju kao nijedan fudbaler tog uzrasta, pre ili posle njega.

"Otac" svetskih prvenstava Žil Rime preminuo je dve i po godine ranije, tako da je propustio da vidi još neke nove asove, poput Žista Fontena, Bobija Čarltona i Vave. Fonten je sa čak 13 golova na šest utakmica pomogao Francuzima da se plasiraju na treće mesto i takvim golgeterskim učinkom postavio je rekord Mundijala koji je još uvek na snazi.

Na početku kvalifikacija našlo se 55 nacionalnih timova, a medju onima koji su propustili priliku da se plasiraju na završni turnir bili su nekadašnji šampioni, Italija i Urugvaj, kao i Belgija, Holandija, Švajcarska, Španija... Sva tri debitanta - SSSR, Severna Irska i Vels - prebrodila su prvu fazu i stigla do četvrtfinala, ali tu je njihovom učešću bio kraj.

Sistem takmičenja na samom SP bio je prilično jednostavan u poredjenju sa "čarlamama" koje je FIFA servirala četiri godine ranije u Švajcarskoj. Iz četiri grupe od po četiri tima u četvrtfinale su išla po dva najbolja, a "majstorice" za drugo mesto odigrane su u grupama 2 i 3, gde su isti broj bodova posle tri kola sakupili Čehoslovačka i Severna Irska, odnosno SSSR i Engleska na drugoj i trećoj poziciji.

Irci su u doigravanju za četvrtfinale savladali Čehe rezultatom 2:1, tek posle produžetaka (u okviru grupe bilo je 1:0), dok su Sovjeti minimalnom pobedom - 1:0 - eliminisali Engleze (u grupi su igrali nerešeno 2:2).

Pobednici grupa postali su Savezna Republika Nemačka, Francuska, domaćin Švedska i Brazil i svi su opravdali ulogu favorita u četvrtfinalnim duelima. "Trikolori" su pobedili Irsku sa 4:0 uz dva gola Fontena, Nemci su potvrdili dominaciju nad reprezentacijom Jugoslavije (1:0), a Švedjani, predvodjeni Gunarom Grenom i Nilsom Lidholmom, bili su bolji od SSSR - 2:0.

U poslednjem četvrtfinalnom okršaju, Velšani su izgubili od Brazila rezultatom 1:0 i na ne baš popularan način ušli u fudbalsku istoriju. Pobedonosni gol Pelea u 66. minutu bio je njegov prvi na šampionatima sveta i on je sa 17 godina, sedam meseci i 29 dana starosti postao (i do danas ostao) najmladji strelac u istoriji SP.

Kada je crnoputi mladić jednom osetio kako je biti pobednik, više nije bilo šansi da ga bilo ko zaustavi. U polufinalnoj pobedi nad Francuskom (5:2) ostvario je het-trik izmedju 52. i 75. minuta utakmice, čime je najavio novu egzibiciju za finale protiv Švedske, koja je rezultatom 3:1 savladala SR Nemačku.

Posle razočaranja iz 1950. i 1954, bio je red da se najtalentovanija fudbalska nacija planete nadje na mestu koje joj pripada. Na stadionu Rasunda u Stokholmu, 29. juna se našlo 49.737 gledalaca, što je bilo za trećinu više od zvaničnog kapaciteta. Gol Lidholma u trećem minutu izazvao je oduševljenje na tribinama, ali "karioke" su šest minuta kasnije izjednačile preko Vave. Bio je to početak kraja za Švedjane.

Još jednom Vava, a onda i Pele, do poluvremena su doneli Brazilu vodjstvo od 3:1. Mario Zagalo rešio je sve dileme u 68. minutu, Agne Simonson smanjio je deset minuta pre kraja, da bi Pele stavio "tačku na i" tresući mrežu Karla Svensona u poslednjim trenucima utakmice. Jedan od švedskih defanzivaca izjavio je kako je posle petog pogotka Brazilaca osetio potrebu da aplaudira...

Ta generacija brazilskih fudbalera postala je prva i poslednja vanevropska reprezentacija koja se na tlu "starog kontinenta" okitila titulom prvaka. Na drugoj strani, niko od Evropljana nije se radovao trijumfu na sedam Mundijala dosad održanih na potezu izmedju SAD i Urugvaja.